Crno jagnje i sivi soko – Rebeka Vest

Crno jagnje i sivi sokoKoliko god to zvučalo iluzorno, a možda i smešno, postoje knjige koje menjaju svet. S tim što se mora uzeti u obzir da obično, baš kao u inat, to budu dela pisana sa lošom namerom. Ima li boljeg svedoka tome nego „uspeh“ dva monstruozna pamfleta – Hitlerove „Moje borbe“ i falsifikovanih „Protokola sionskih mudraca“ (da ne nabrajamo sijaset naslova slične sadržine). Na drugoj strani, pak, stoje oni malobrojni spisi koji plene svojom dobronamernošću. Jedan od njih je i putopis Rebeke Vest „Crno jagnje i sivi soko“. Godina je 1942. Nemački bombarderi nadleću London i britanske gradove sejući smrt. Industrija, pa čak i ona štamparska, strogo je podređena ratnim ciljevima. U toj godini i pod takvim uslovima izlazi putopisna knjiga na preko 1000 strana. Da sve bude još čudnije zemlja o kojoj se u toj knjizi govori već je osvojena i rasparčana od strane nekoliko okupatora. Ipak, knjiga postaje bestseler i izaziva mnogobrojne reakcije. Dok je jedni neštedimice hvale, drugi autorki zameraju zbog otvorenog feminizma i političkih ocena. Dotle da je prinuđena, i posle nekoliko decenija od objavljivanja knjige, da svoje stavove brani pred sudom. Naravno, uvek pobeđujući. Ako se izuzme politika, mada se mora reći da je Rebeka Vest sem nekoliko sitnih grešaka napisala obilje zanimljivih i još bitnije istinitih političkih opservacija, ovaj putopis je apsolutno remek-delo. Kombinujući pitke opise jugoslovenske prirode i gradova sa prikazima tamošnjih ljudi, Rebeka Vest nam daje neverovatnu sliku jednog vremena. Ona na tome na staje. Svaki portret određenog grada ili provincije (a obišla je i opisala Hrvatsku, Dalmaciju, Bosnu, Hercegovinu, Srbiju, Makedoniju, Kosovo i Crnu Goru) prati izvanredna istorijska, sociološka, psihološka, etnološka, pa na kraju i filozofska analiza. Najbitnije, sve ove komponente ne zamaraju čitaoca i to ne samo zato što su izuzetno napisane, već zbog izvanrednog osećaja Rebeke Vest da naizgled dugačke i nepotrebne pasuse uklopi i sublimira u celinu. Rezultat je raskošni brevijar činjenica, slika i opisa koji atakuje ne samo na racio čitaoca, već i na sva njegova čula. Stoga nije ni čudo što je po mnogima ova knjiga jedan od najboljih putopisa ikada napisanih. Rebeka Vest je i pre objavljivanja ove knjige bila izuzetno čitani autor. Poznata je po svojoj ljubavnoj vezi sa H. Dž. Velsom, feminističkim stavovima i oštrim književnim kritikama. Na našem jeziku do sada su publikovani njen roman „Povratak ratnika“ i zbirka eseja „Značenje izdaje“. Ipak, za objavljivanje „Crnog jagnjeta“ trebalo je čekati šezdeset godina. Prokažena i zabranjena u socijalističkoj Jugoslaviji, naravno zbog političkih stavova, ova knjiga prvi put je svetlo dana na srpskom ugledala krajem osamdesetih. Kao što se i moglo očekivati ovo izdanje je iskasapljeno političkom cenzurom, tako da je originalnog teksta ostalo nešto manje od jedne trećine. Tek 2004. godine u odličnom prevodu Ane Selić, ispraćenom iscrpnim objašnjenjima i u raskošnoj opremi, na preko 900 strana; ovo delo je prvi put u integralnom izdanju pred našim čitaocima. Zemlja o kojoj je pisala Rebeka Vest više ne postoji. Nestala je u krvi i mržnji, istih onih ljudi o kojima je ona pisala sa tolikom ljubavlju. Samim tim postala je spomenik, ali i lament nad sudbinom države koja je sve svoje šanse za uspeh i prosperitet obesno odbacila. Ali to nije jedini razlog zbog kojeg treba čitati ovo delo. „Crno jagnje i sivi soko“ i pored političke konotacije, pravi je književni biser jedne izuzetne spisateljice. Isto tako i dokaz da postoje ljudi koji su spremni da odbace sva svoja predubeđenja i da sa istinskim interesovanjem upoznaju, pa onda i zavole jedan do tada nepoznati narod. Najvažnije, da na datu ljubav – uzvrate ljubavlju. I na kraju, možda ova knjiga neće bukvalno promeniti svet, ali će svakom čitaocu sasvim sigurno otvoriti nove vidike i upoznati ga sa svetom koji je sve vreme bio tik pored njega, samo ga on nije primećivao. A to mogu samo izuzetna dela. Jedno od njih je „Crno jagnje i sivi soko“, Rebeke Vest.

Naslov: Crno jagnje i sivi soko
Autor: Rebeka Vest (1892-1983)

Prevela: Ana Selić
Izdavač: Mono i Manjana, Beograd, 2004
Strana: 921

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s