Miris mraka – Miomir Petrović

Miris mrakaBalkanski karakazan satkan od bezbroj nacija, vera, ideologija, ratova i revolucija; oduvek je bio plodna inspiracija za srpske prozaiste. Toliko da bi se u okviru naše književnosti sasvim sigurno mogao napraviti novi žanr: balkanska porodična saga. Poduhvatili su se ove teme mnogi i ostavili za sobom ili potpune promašaje ili apsolutna remek-dela. Svedoci za to su maestralna Pekićeveva fantazmagorija „Zlatno runo“ (jedan od deset najboljih romana srpske književnosti dvadesetog veka), kao i osrednje delo Grozdane Olujić „Glasovi u vetru“ (nagrađeno NIN-ovom nagradom). Kada se uzme u obzir i postojanje velikih porodičnih saga svetske literature (kao reper se mogu uzeti „Budenbrokovi“ Tomasa Mana, „Saga o Forsajtima“, Džona Golsvordija i „Gospoda Glembajevi“ Miroslava Krleže) pred svakim piscem koji želi da se okuša u ovom žanru nimalo nije lak zadatak. A na taj korak se odlučio Miomir Petrović svojim romanom „Miris mraka“.
Fabula „Mirisa mraka“ vremenski se rasprostire na gotovo dva veka i zauzima ogroman geografski prostor od gradića Kastorija u Grčkoj, preko Trebinja, Peći, Niša, sve do krajnje destinacije – beogradskog kvarta Dorćol. Iako prati istorijske događaje devetnaestog i dvadesetog veka (da pomenemo samo neke od najznačajnih: turska vladavina Balkanom, Prvi i Drugi svetski rat, preuzimanje vlasti od strane komunista, NATO bombardovanje 1999. godine), ovaj roman nikako nije hronika društvenih gibanja i promena, već priča o jednoj porodici. Narator je Maksim, poslednji muški izdanak Maksimovića, koji posle smrti brata preuzima na sebe dužnost da ispripoveda porodičnu sagu. Čineći to dvokrako: jedna ravan prati sudbinu trebinjskih Maksimovića i njihovu epopeju od pećkih bojadžija do dorćolskih trgovaca kolonijalnom robom; ona druga tka priču o grčkom mladiću Dimitriosu Teodopulosu od konjičkog kapetana do dresera na beogradskom hipodromu, kao i o njegovoj porodici. Najznačajniji momenat romana je sastavljanje srpske i grčke porodice, i njihov zajednički suživot preko pola veka.
Poštujući pravila žanra Miomir Petrović sastavlja precizni mozaik Maksimovića, satkan od bezbrojnih i veoma zanimljivih epizoda. Pedantno izučavajući istorijske izvore (što naši pisci nažalost retko čine) on gotovo savršeno stvara scenografiju u koju smešta svoje junake. Vešto iskorišćeni elementi fantastike (pre svega lik vidovite Vidosave) u kombinaciji sa neumoljivom i često tragičnom balkanskom istorijom još više pospešuju kvalitet dela. Zamerke koje se mogu uputiti su pojedine nepotrebne epizode, nabrajanje dalekih srodnika (bez ikakve uloge i značaja za roman), preterano upotrebljavanje opisa i epiteta na prvim stranicama knjige, kao i čudnovat završetak koji umesto zahuktale naracije poprima oblik eseja.
Miomir Petrović je svoje mesto u vrhu savremene srpske književnosti zadobio delom „Persijsko ogledalo“. Kao i „Miris mraka“, gotovo svaki njegov roman nalazi se u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Napisao je još devet romana, nekoliko drama, kao i udžbenika. Predaje kreativno pisanje na Fakultetu za kulturu i medije.
Porodična saga, ali i istorijska freska gotovo dva veka, „Miris mraka” sasvim sigurno je jedno od najambicioznijih dela srpske književnosti u prethodnih nekoliko godina. Usudivši se da napiše roman-reku i uhvati u koštac sa neumoljivom balkanskom prošlošću, Miomiru Petroviću treba odati priznanje za hrabrost i talenat. Isto tako i pohvaliti pojavu ovakvog romana u trenutku kada našu književnost zapljuskuju dela neinventivnih, dosadnih i netalentovanih skribomana. Najbitnije, i pored malih nedostataka, „Miris mraka“ je izuzetno čitljiv, interesantan i dobro napisan roman.

Naslov: Miris mraka
Autor: Miomir Petrović (1972-)
Izdavač: Laguna, Beograd, 2013
Strana: 404

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s