Lokalna anestezija – Ginter Gras

Lokalna anestezijaDa književnost još uvek nije mrtva najbolje nam pokazuju smrti velikih književnika. Sem uobičajenih lovorika i posthumnih kuđenja (naravno da je nekoga lakše kritikovati kada ne postoji mogućnost replike), gotovo odmah po objavi smrtovnice pokojnika pokušava se napraviti presek njegove karijere. U slučaju da je dotični pisac imao buran život ili neku vrstu stigme (kontroverznosti u najgoroj tabloidnoj varijanti), eto materijala za mediokritete svih fela i ideologija. U tom malograđanskom piru prva žrtva je delo umetnika. Iz naftalina se vade oni sada već poslovični „kosturi iz ormana“, neodmerene i pogrešne izjave, pažljivo se istražuje svaki segment pokojnikove biografije. Uopšte, sve se pominje i preispituje, sem onoga što bi jedino i trebalo da bude tema – umetnikovo stvaralaštvo. Takav je i slučaj sa nedavno preminulim nemačkim nobelovcem Ginterom Grasom. Čitajući vesti o njegovoj smrti, kao i komentare, stiče se utisak da je to bio neki pokvareni nemački nacista, krajnje destruktivni tip, imperijalista, pa i srpski neprijatelj. Ni reči, naravno, nema o bogatoj karijeri dotičnog umetnika. A Grasova je bila toliko bogata i raznolika da može biti predmet ne samo književne teorije, no i političke, društvene i istorijske analize.
Roman „Lokalna anestezija“ (izvorno objavljen 1969. godine, a na srpskom 1973. u izvrsnom prevodu Ivana Ivanjija, koji je zarad boljeg razumevanja roman propratio opširnim pogovorom i objašnjenjima) najbolja je ilustracija za prethodno iznetu tvrdnju. Tematski postavljen kao slika podeljene posleratne Nemačke, ovaj roman se može posmatrati i kao politički traktat. „Lokalna anestezija“ je u isto vreme i prikaz sukoba dve generacije: jedne koja na sebi nosi ožiljke nacističke prošlosti, sa onom drugom koja to vreme ni ne pamti. Na prvi pogled fabula je jednostavna. Sredovečni gimnazijski profesor Staruš je u zubarskoj stolici. Omamljen lokalnom anestezijom on zubaru, ali i ispovedniku, saopštava detalje svoje prošlosti, kao i sadašnjosti. U izmeštenoj realnosti u svet snoviđenja (sasvim sigurno se Ginter Gras može ubrojati u red čuvenih pisaca magičnog realizma) roje se priče o njegovoj bivšoj ljubavnici (sa izmišljenim detaljima o njenom ubistvu), ljubavnoj vezi sa svojom koleginicom (opterećenom mračnom nacističkom prošlošću) i mukama sa talentovanim učenikom, koji u znak protesta zbog Vijetnamskog rata želi da spali svog psa.
Kao i u prethodnim Grasovim romanima radnja je isprepletena i prepuna simbola. Da bi se oni u potpunosti shvatili potrebno je bar delimično poznavati istoriju Nemačke, kao i tadašnje društvene prilike. Imena političara (koje Gras navodi i ostavlja u originalu) sa svim njihovim aferama i moralnim perverzijama, ne opterećuju previše čitaoca. Najpre zato što su oni simbol sveopšte pokvarenosti ljudske istorije. Gotovo je fascinantno koliko Grasov tekst korespondira sa savremenim vremenom, a to je pre svega zato što su: sukob sa prošlošću, bitka generacija, kao i njihovo međusobno nerazumevanje; arhetipske i uvek aktuelne teme. Ipak, svaki čitalac će morati da uloži dosta truda i promišljanja tokom čitanja ovoga romana, ali će na kraju biti bogato nagrađen za svoj trud.
Uspon Gintera Grasa na nemačkoj književnoj sceni (i uopšte svetskoj) bio je neverovatno brz. Odmah po objavljivanju „Limenog doboša“ (prvog dela „Dancing trilogije“, potom su usledile „Pseće godine“ i „Mačka i miš“), rodila se nova književna zvezda osobene poetike i novog stila. Pored političke karijere (bio je pisac govora Viliju Brantu), Ginter Gras je do kraja života ostao plodan pisac. Okušao se u poeziji, dramskom stvaralaštvu, pa čak i u slikarstvu i vajarstvu, no ipak je ostao najpoznatiji po svojim romanima. Redovno su ga pratile kontroverze, što zbog učešća u vojnim jedinicama Trećeg rajha (sam je to saopštio u autobiografskoj knjizi „Ljušteći luk“), kao i zbog problematičnih izjava (jedna od njih i podrška bombardovanju Jugoslavije, za šta je priznao da je pogrešio u nedavnom intervjuu). Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1999. godine i niza drugih priznanja. Izdavačka kuća „Laguna“ je ove godine štampala novo izdanje „Dancing trilogije“, što daje nadu da će se i ostala Grasova dela (najpre „Lokalna anestezija“ čije je jedino izdanje na srpskom – ovo iz 1973. godine) ponovo naći pred našim čitaocima.
Nedavna smrt Gintera Grasa nanela je nemerljivu štetu svetskoj književnosti. Njegova dela ne samo da su obeležila mučni dvadeseti vek, već je i ovaj vek svog najboljeg „biografa“ pronašao u Grasovom peru. Mi koji živimo u vremenu opšteg ništavila, odvratne političke korektnosti i intelektualne praznine; možemo samo da žalimo zbog gubitka pisca koji ne samo da je imao hrabrosti da se uhvati u koštac sa najtežim temama, no i dovoljno talenta da te teme predstavi na neverovatno kreativni i duhoviti način (ponekad i grešeći, ali uvek preuzimajući odgovornost za svoje greške – što mogu samo veliki ljudi). Nama, pak, preostaje da upoznamo (ili ponovo otkrijemo) ovog velikana i da ga zauvek pamtimo. A ima li boljeg načina za to, nego čitati njegova dela?

Naslov: Lokalna anestezija
Autor: Ginter Gras (1927-2015)
Preveo: Ivan Ivanji
Izdavač: Prosveta, Beograd, 1973
Strana: 311

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s