Ljuljaška daha – Herta Miler

Ljuljaska daha„Istorija nije ništa drugo do slika zločina i nesreće“, napisao je na jednom mestu Volter. Verovali u to ili ne, istorijski fakti su neumoljivi. Od onog trenutka u kojem se homo sapiens uspravio na dve noge otpočeli su ratovi koji ne samo da nikada nisu prestali, već su kao za inat postali još češći i gnusniji. Iskustvo dvadesetog veka, najveće ljudske klanice od nastanka sveta, neminovno je moralo uticati na sve vrste umetnosti. Slikarstvo, filmovi i književnost već decenijama pričaju o ratovima, smrti, velikim ljudskim tragedijama. I svi oni – otvoreno ili bar delimično – pokušavaju da odgonetnu tajnu o čovekovom zlu i potrebi da se uništi drugo ljudsko biće. Najtragičnija su svakako dela koja govore o stradanju nevinih, onih koji ni za šta nisu bili krivi a opet su platili najveću cenu. Dovoljno je samo pročitati romane „Besudbinstvo“ i „Kadiš za nerođeno dete“ mađarskog nobelovca Imre Kertesa da bi se stekla slika o odsustvu svake nade posle užasa holokausta. Još dalje odlazi čuveni italijanski pisac Primo Levi u delu „Zar je to čovek“ za kojeg postojanje Dahaua predstavlja nepostojanje boga i uopšte bilo kakvog smisla. Postoje i oni koji i pored pretrpljenih nedaća i dalje veruju u život i humanost. Za Viktora Frankla, preživelog zatočenika iz logora Dahau, život „ne samo da ima smisao, nego ga i zadržava u svim uslovima i svim okolnostima“. Nesreća dvadesetog veka se nažalost nije završila sa holokaustom. Staljinovi gulazi, Titov Goli otok, progoni neistomišljenika u zemljama Istočnog bloka, američki intervencionizam u Vijetnamu i Koreji, postali su tema velikih književnih dela. Jedno od njih je i delo rumunske nobelovke Herte Miler „Ljuljaška daha“.
Drugi svetski rat je završen. Područja koja su bila okupirana od strane Nemaca sada postaju protektorati pobedničkih sila. Konvoji nemačkih ratnih zarobljenika upućuju se na prisilni rad u Sovjetski savez. I sve bi to bilo u redu da sa vojnicima Vermahta ne odlazi i oni Nemci koji nisu učestvovali u ratu. Jedan od njih je i sedamnaestogodišnji rumunski Nemac Leopold Auberg, glavni junak ove knjige. Krhka dečačka psiha (već opterećena prihvatanjem sopstvene homoseksualnosti) moraće da istrpi ne samo neizvesno putovanje do sovjetskog logora, već i godine i godine najtežeg rada u neizdrživim uslovima. Glad koja mori, ubija i obuzima svaki deo bića prigodno je nazvana anđeo gladi. Život ovih logoraša sve je osim života. Dosada, očajanje, nostalgija, sve se to prelama i tera na očaj. Najbolje je to opisano u sledećem pasusu: „Postoji dosada sunca kad se drvo suši i zemlja postaje tanja nego razum u glavi, kad psi čuvari drijemaju umesto da laju. I prije negoli je trava posve usahla, nebo se zatvara, tad postoji dosada na donjem kraju kišnog konopca, dok drvo ne nabubri i cipele se lijepe za blato i odjeća za kožu. Ljeto muči svoje lišće, jesen svoje boje, ljeto nas.“ Na kraju ipak dolazi sloboda. Ali može li se živeti posle ovakvog iskustva Herta Miler pokušava da odgonetne u ovom romanu.
„Ljuljaška daha“ je nastala na osnovu svedočenja logoraša koje je Herta Miler prikupila zajedno sa pesnikom Oskarom Pastiorom. Izabravši formu dnevnika glavnog junaka koji ispisuje svedočenja o svakom segmentu logorskog života, Herta Miler knjizi daje neophodnu dozu dokumentarnosti. Vrednost „Ljuljaške daha“, ipak, nije samo u tome. Neverovatno raskošan stil, ali u isto vreme sveden i ograničen užasima, na momente prerasta u poeziju. Herta Miler je istinska čarobnica pisane reči koja i najdublji očaj uspeva da pretvori u najveću lepotu.
Herta Miler je u našoj sredini, pa i na svetskom nivou, bila slabo poznati pisac sve do dobijanja Nobelove nagrada za književnost 2009. godine. Studirala je germanististiku i rumunsku književnost na Univerzitetu u Temišvaru. Kratko vreme radi kao prevodilac u jednoj fabrici, ali ubrzo biva otpuštena zbog odbijanja da sarađuje sa rumunskom tajnom službom. Napadi na nju postaju još veći pošto je objavila prvi roman „Niderung“ (iskasapljen političkom cenzurom). Pred sami pad komunističkog režima emigrira u Berlin, gde živi i sada. U svojim delima najviše se bavi životom Rumunije pod diktatorskom palicom bračnog para Čaušesku i opsežno istražuje istoriju i sudbinu rumunskih Nemaca. Izdavačka kuća „Laguna“ na srpskom je objavila njena dela „Čovek je veliki fazan na ovome svetu“, „Ljuljaška daha“ i „Lisac je oduvek bio lovac“.
Tematski postavljena kao hronika zatočeništva u Staljinovim radnim logorima „Ljuljaška daha“ svojom dubokom porukom, municioznim prodiranjem u ljudsku psihu i maestralnim stilom postaje mnogo više od obične hronike. „Ljuljaška daha“ je potresno svedočenje o zaboravljenom stradanju nedužnih i opomena da nevini nikada ne bi smeli da okajavaju tuđe grehove. Ovaj roman je i najdublji ljudski krik da zlo nikada ne sme da se ponovi, bez obzira na to ko ga čini i na kome se ono primenjuje, ali i dokaz da se ljudski život nastavlja i pored svih muka i stradanja.

Naslov: Ljuljaška daha
Autor: Herta Miler (1953-)
Prevela: Sabina Marić
Izdavač: Buybook, Sarajevo, 2011
Strana: 269

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s