Dnevnik poraženih neimara – Aleksandar Gatalica

Dnevnik porazenih neimaraOdnos između istorije velikih dela i sudbina običnih ljudi, oduvek je bio inspirativna tema za književnost, pogotovo kad su ta „velika dela“ obojena mračnim nijansama i još uvek nedovoljno istražena. U istoriji srpskih podela posebno mesto zauzima posleratni period i dolazak revolucionarne komunističke klike na vlast. Da je bilo nepravdi to ne spori ni jedna ni druga strana, samo što se te nepravde različito tumače. Za one koji su „oslobađali“ ideja je bila dobra i plemenita sa zanemarljivom kolateralnom štetom, dok je za one „oslobođene“ to bio vrhunac varvarizma i bestijalnosti. Ta oštra podela i razmimoilaženje najbolje se ocrtalo u književnosti. Socrealistički pesnici i pisci na čelu sa Oskarom Davičom i Radovanom Zogovićem (najtipičnijim primerom deteta kojeg je proždrala sopstvena revolucija) postaju korifeji i apologete novoga doba. Kako stege režima polako popuštaju, tako i književnost postaje „relaksiranija“. Razočarano „dete revolucije“ Branko Ćopić stvara nenadmašnog Pepu Bandića i „Osmu ofanzivu“ koja na setno-komičan način govori o izopačenju i travestiji partizanskih ideala. Ipak, za ispovesti i životne neprilike predratne građanske klase trebalo je sačekati maestralni roman Borislava Pekića „Hodočašće Arsenija Njegovana“. Obilato koristeći ironiju i grotesku Pekić ne samo da do kraja ogoljava komunistički režim, no i posredno daje razloge zašto je građanska klasa tako slavna propala. Još dalje odlazi Slobodan Selenić u delima „Memoari Pere Bogalja“ i „Prijatelji sa Kosančićevog venca“. U ovom prvom Selenić piše tužnu storiju o pobedniku, a u onom drugom o gubitniku revolucije. Njihove sudbine su ništa drugo nego najveći ponori nesreće koju čovek može doživeti. Govoriti o ovoj temi, a ne spomenuti Svetlanu Velmar Janković bila bi velika nepravda. Za razliku od svojih prethodnika ona nema dileme ko je dobar, a ko loš. I sama dete onih poraženih, u delima „Lagum“ i „Prozraci“ ne samo da se svrstava na stranu gubitnika, već im i ispisuje najdublju himnu. Baš na tom tragu treba posmatrati i zbirku priča „Dnevnik poraženih neimara“, Aleksandra Gatalice.
Izabravši dvosmisleni naslov, Gatalica nam daje u isto vreme geografsku odrednicu – to je beogradski kvart Neimar, ali i implicira sudbine neimarskih neimara. Tu reč ne treba shvatiti u bukvalnom smislu, jer njegovi junaci nisu graditelji, bar ne doslovno; ali itekako jesu neimari svojih sudbina i društvenog sistema koji doživljava krah. Životi junaka ovih priča su na granici između tragedije i komedije. Vidljivo je to od prve storije čiji su protagonisti dvoje ruskih emigranata kojima je klasična muzika najveća ljubav, a zna se da retko koja ljubav ima srećan kraj; pa do bivšeg trgovačkog pomoćnika nastradalog u aprilskom bombardovanju koji se po okončanju rata budi iz mrtvih. Nije ništa veselija ni sudbina osrednjeg slikara koji sticajem okolnosti radi portret jednog nemačkog generala, da bi na kraju taj portret postao njegova najveća mora po dolasku oslobodilaca. Groteska je dovedena do svog vrhunca u pričama o neimarskim gospođama koji prizivaju svoje umrle srodnike, dvojici profesora koji postaju proroci, kao i o partizanskom pukovniku koji ne može da prihvati da plaća rentu predratnim buržujima, pa čak i ako ta renta ne prelazi cenu jedne vekne hleba. Posebno mesto u ovoj zbirci predstavlja priča o Ivi Andriću i njegovim poratnim danima. Sve ove priče dobiće potpuno novo značenje u onoj poslednjoj, kao i neočekivani preokret.
Gataličin stil je siguran, na momente raspevan, ali isto tako i jezgrovit. Dobra zasnovanost na istorijskim faktima i prilježno istraživanje, velika su vrlina ove zbirke. Najbitnije je ipak to što je Gatalica stvorio ubedljive likove, za razliku od onih iz njegovog najpoznatijeg dela „Veliki rat“ (neko je duhovito primetio da u ovom romanu ima više likova nego stranica). Sa svim svojim manama i vrlinama junaci ove zbirke odlično funkcionišu. Gotovo neophodni humor kada se govori o teškim temama, još više pospešuje kvalitet ovih pripovesti. Ako bi im se tražila mana, to bi sasvim sigurna bila Gataličina jednodimenzionalnost. On se nije ni potrudio da uđe u svest bilo kojeg „oslobodioca“ (izuzev pukovnika, ali i on je prikazan groteskno) i da pokuša da nađe balans između pobednika i poraženih. Možda je tome razlog Gataličino svrstavanje na stranu poraženih, ili pak želja da se stvori pripovedački koncept bez izleta na drugu stranu.
Aleksandar Gatalica je po vokaciji književnik, ali i prevodilac, dramski pisac i muzički kritičar. Njegovo najpoznatije delo „Veliki rat“ ovenčano je „NIN-ovom nagradom“ i nagradom „Meša Selimović“. Do sada je objavio romane „Linije života“, „Naličja“, „Kraj“, „Euripidova smrt“ i „Nevidljivi“; kao i zbirke priča „Mimikrije“, „Vek“ (nagrada „Ivo Andrić“), „Beograd za strance“ i „Dijalog sa opsenama“. Preveo je sa starogrčkog nekoliko značajnih antičkih drama.
„Tako se piše velika istorija, povest bogova koji su sišli na zemlju. A šta je sa istorijom miševa, poljskih buba, mrava u mravinjaku? Treba li i nju upamtiti?“, jedna je od sentenci iz ove knjige. Odgovor na ovo pitanje dato je u samoj zbirci, tačnije kroz usude Gataličinih junaka. Dok istorija govori o sudbinama velikana i o njihovim delima, književnosti preostaje da piše o običnim ljudima i nesrećama koje im ovi „veliki“ neminovno donose. Objavljivanjem zbirke „Dnevnik poraženih neimara“ Aleksandar Gatalica ne samo da je na svetlo dana izneo sudbine ovih nesrećnih ljudi, već i stvorio književno delo koje pleni svojim stilom, erudicijom i izuzetnim kvalitetom.

Naslov: Dnevnik poraženih neimara
Autor: Aleksandar Gatalica (1964-)
Izdavač: Zavod za udžbenike, Beograd, 2006
Strana: 167

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s