U srcu Sumatre – Viktor Lazić

U srcu Sumatre„Putovanje oplemenjuje duh i oslobađa nas predrasuda“, rekao je Oskar Vajld i na najbolji mogući način iskazao vrednost upoznavanja nama nepoznatih kultura i naroda. To je možda i najveća draž putovanja, svojevrsnog avanturizma koji je nemoguć bez iskrene dobronamernosti i gotovo dečije radoznalosti. Upravo su ljudi sa takvim osobinama uspeli da promene svet. Put do Azije, recimo, danas ne predstavlja neki veliki problem. Znanja iz geografije, upotreba zajedničkog jezika (najčešće engleskog), kao i mogućnost brzog i udobnog transporta do najudaljenijih destinacija – mi prihvatamo zdravo za gotovo. A šta bi bilo od svega toga da nije bilo Marka Pola i desetine drugih istraživača? Da li bismo uopšte – i kako – poznavali istoriju Tibeta da na njega nije otputovao Hajnrih Harer? U vremenu sveopšte globalizacije i krajnjeg razvoja telekomunikacija mi umesto da iskoristimo ove prednosti i mogućnosti, odlazimo u drugu krajnost. Ovlašne i netačne informacije, stereotipi, zatvaranje u uske okvire svojeg etnosa (sa obaveznim: kakva je takva je, ipak je to moja zemlja), sve su to oznake našega doba. Čak i sâma putovanja postaju neka vrsta potvrde sopstvene važnosti i ignorantnosti prema svemu drugačijem. Obilasci kruzerima kojima je jedini cilj uživanje u brodskim salonima, kockarnicama i bazenima, dok su usputne stanice prilika za predah i razonodu uz najčešće jeftine simulacije plesa i običaja zemalja koje se posećuju, negacija su same suštine putovanja. Ništa bolje nisu ni organizovane turističke ture sa obaveznim smeštanjem u uniformisane i dosadne hotele, sa vrlo sličnim sadržajima. Naravno, nije to samo krivica onih što dolaze u posetu, već i domaćina. Željni dobre zarade oni kao da namerno turistima daju sliku koja će potvrditi njihove stereotipe i ispuniti „egzotična“ očekivanja. Upravo zbog toga svaku pojavu novih avanturista i istraživača treba oberučke prihvatiti. Koliko god se nama činilo da je ceo svet postao globalno selo po rečima Maršala Maklauna, ipak je ostalo toliko neistraženih predela, naroda i kultura. Jedan od tih novih i pravih istraživača je Viktor Lazić.
Lazićev putopis „U srcu Sumatre“, evokacija je uspomena avanturiste i vrsnog pripovedača na vreme provedeno u Indoneziji. Kako i sâm autor u knjizi govori, on pre puta u ovaj deo sveta nije mnogo znao o njemu ali ga je ipak osećao sebi bliskim zbog oduševljenja zbirkom „Lirika Itake“ Miloša Crnjanskog. Stoga nije ni čudno što se na gotovo svakoj stranici pomaljaju upravo stihovi iz ove zbirke. Koncipiran kao vodič kroz svet Indonezije, putopis „U srcu Sumatre“ ispunjava svoju bedekersku ulogu sa brojnim podacima o njenoj istoriji, bogatoj prirodi, kulturnoj i jezičkoj raznovrsnosti, ali najbitnije je da Lazić ne staje na tome. Ova knjiga je pre svega priča o čoveku koji se ne zadovoljava letimičnim upoznavanjem sa istorijom i starim građevinama, već neizostavno hrli u susret novim ljudima i predelima, ne obazirući se na moguće opasnosti. Čitajući ovaj putopis upoznaćete se sa plemenom ljudoždera, zajednicom u kojoj još uvek vlada matrijarhat, ući ćete u grotlo aktivnog vulkana, osetiti miris najvećeg i najsmrdljivijeg cveta na svetu, družiti se sa modernim piratima, kao i prisustvovati neuspešnom venčanju sa kojeg je mladoženja pobegao.
Lazić je radoznali putnik, otvoren za nove prilike i mogućnosti, i najbitnije dobronameran. Stoga nam se i njegove avanture čine toliko prirodnim. Ako na to još dodate i njegovu elokvenciju dobija se izuzetna kombinacija. Lične refleksije na preživljene avanture, propraćene pedantnim izučavanjem kulture u kojoj je gost, obogatiće vaše znanje i pružiti vam pravu i potpunu sliku o Indoneziji.
Viktor Lazić je po mnogima najveći živi srpski avanturista i istraživač. Obišao je više od osamdeset zemalja i na putu proveo više od devet godina. Sa svih tih obilazaka u Srbiju je donosio retke knjige i predmete koji su postali deo njegove porodične biblioteke, inače jedne od najvećih biblioteka na Balkanu. Objavio je nekoliko stotina reportaža u periodici, kao i knjige „Gete – između poezije i istine“, „Tumaranje zemljom osmeha“, „Velika avantura“, „U srcu Sumatre“ i „Na vratima istoka“.
Veliki avanturisti i istraživači promenili su svet i upoznali nas sa još neistraženim predelima i kulturama. Ipak, značajnije je to što smo upravo preko njih shvatili da koliko god prividno bili drugačiji, postoji mnogo više sličnosti sa ljudima koji su nam samo naizgled strani. I sâm Viktor Lazić dolazi na Sumatru gotovo ne znajući ništa o njoj, a napušta je sa rečima: „Na Sumatru nije lako doći, ali je još teže napustiti ovo ostrvo. U moje biće urezale su se njene granice i njena značenja. Zrnca vulkanskog pepela zauvek su se ušunjala u moje oči, pa svet oko sebe posmatram drugačije, vizurom poezije Itake i života Sumatre.“ Nama preostaje samo da poželimo: Viktore, srećni ti svi budući putevi i avanture u kojima ćemo zajedno sa tobom uživati i na najbolji mogući način upoznavati nove predele i ljude za koji nismo ni pretpostavljali da postoje.

Naslov: U srcu Sumatre
Autor: Viktor Lazić (1985-)
Izdavač: Laguna, Beograd, 2011
Strana: 272

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s