Milosrđe – Toni Morison

MilosrdjeUlovljeni ste, baš ulovljeni, kao opasna zver na obalama Afrike. Postajete plen besprizornika i gubite sve odlike ljudskog bića. Zatvaraju vas u lance, bičuju vas i to bez ikakvog povoda sem onog da pokažu gde vam je mesto. Potom vas prebacuju u potpalublja prepunjenih brodova, gde putujete mesecima ne videvši svetlost dana. I dalje ste u okovima. Polovina vaših sapatnika neće preći put. Skapaće od gladi, bolesti, nemoći. Kad dođete na odredište žalićete što niste prošli kao oni. Opet će vas bičevati, opet ćete biti u lancima, pritom gledajući čudan svet oko sebe i slušajući neki nepoznati jezik. Nećete naravno razumeti da ste prodati. Sto, dvesta, hiljadu funti. Sve zavisi koliko ste zdravi i izdržljivi. Od tog dana počeće vaš novi život. Radićete na plantažama pamuka, farmama sa kukuruzom i ječmom, biti nosači na dokovima. Izrodićete decu koja će svojim rođenjem postati isto što i vi. Robovi. Rodiće se i vaši unuci. I oni će biti robovi. Bičevaće vas, silovati i ponižavati vrli hrišćani, pošteni i poštovani ljudi. Preprodavaće vas kao da ste svinje sa njihovih farmi. U stvari, više će ceniti svinje nego vas. Onda će izbiti rat. Prividno ćete biti oslobođeni, ali slobodu nećete osetiti. Živećete u zasebnim kvartovima, nećete moći da sedite u istom restoranu, istoj školi, istom autobusu, istom pozorištu sa svojim bivšim gospodarima. Pobunićete se. Smaknuće vašeg vođu, čisto da opet pokažu gde vam je mesto. Vreme će prolaziti, umesto crnčugama sada će vas zvati Afroamerikancima. Pojedinci će uznapredovati. Jedna vaša žena će dobiti Nobelovu nagradu, jedan vaš čovek će postati predsednik. Ali ćete i dalje biti zatvoreni u svojim kvartovima, raditi teže poslove i imati manje plate. Sa vremena na vreme ubiće ponekog vašeg sina, silovati vašu kćerku, govoriti vam da ste životinje. Da nikada ne zaboravite ko ste. Crnci. Robovi.
Odgovornost prema sebi i prema svojim korenima odlika je dubokomislećih ljudi, pogotovo kad je ta istorija mučna. Hrabrost da se uhvati u koštac sa tim korenima i ispiše reči sećanja, imala je američka nobelovka Toni Morison. Radnja jednog od njenih novijih romana „Milosrđe“ (2008) dešava se krajem sedamnaestog veka. SAD kao država još uvek ne postoji, već je to niz kolonija. Bogati trgovac holandskog porekla Jakob, kao kompenzaciju za dug dobija mladu robinju Florens, glavnu junakinju ove knjige. Ali za razliku od ostalih robova Florens zna da čita i piše. Okružena duboko nesrećnom Jakobovom ženom Rebekom, zatrovanom verskim fanatizmom i gubitkom dece, kao i sluškinjama Indijankom Linom i mladom Tugom, belkinjom ostalom bez porodice; Florensin novi život počinje i kako-tako traje sve do Jakobove smrti. Onda nastupa potpuni slom.
Nastavljajući priču o ropstvu iz svojih prethodnih dela (pogotovo „Voljene“) Toni Morison u „Milosrđu“ odlazi još dalje. Najpre zato što su u ovom romanu svi robovi i to oni najteži robovi svojih sudbina i očajnih života. Niko od likova Toni Morison ne živi kako hoće, niti želi da živi tako, a opet ne može to da izmeni. Svaki pokušaj promene unapred je osuđen na propast, pa bilo to gradnja veličanstvene kuće gazda Jakoba ili želja njegovih sluškinja da udahnu bar malo slobode kroz ljubav ili rađanje dece. Čak i sam čin milosrđa, prerasta u svoju suprotnost. Melanholičan i nadasve bolan, ovaj roman oslikava egzistencijalističku nemoć do krajnjih granica. Nema hepi-enda, on na kraju nije ni moguć, nema patetike, jer ona isto tako nije moguća. Samo surovog života, koji polako razjeda dok u potpunosti ne ogoli ljudsko biće i njegovu emotivnost.
Toni Morison je najveća živa američka spisateljica. Do sada je objavila jedanaest romana, od kojih su najpoznatiji „Solomonova pesma“ i „Voljena“. Radila je kao urednik u izdavačkoj kući „Random House“, gde je učinila mnogo za promociju afroameričke književnosti. Predavala je na univerzitetu Prinston. Izuzetno je politički aktivna, pogotovo na polju unapređenja ljudskih prava. Za svoj rad dobila je niz priznanja, od „Pulicera“, pa sve do Nobelove nagrade za književnost 1993. godine. U obrazloženju Nobelovog žirija kaže se da je Toni Morison svojom vizionarskom i poetskom snagom uspela da udahne život izuzetno bitnom segmentu američke stvarnosti. Na srpskom je objavljeno šest njenih romana (četiri u izdanju „Lagune“, dva u „Platoovom“).
Satkan od čarobnih rečenica, koje su ništa drugo nego čista poezija, ovaj roman pokazuje svu snagu i lepotu stvaralaštva Toni Morison. Iako prekorna u pojedinim trenucima, Toni Morison nije moralistički sudija. Ona je samo svedok koji priča tegobnu priču ne usuđujući se da je ulepša, kao ni da je barem malo omekša. Ni ne sme to da uradi, jer bi lagala. Ali koliko god bili teški i mučni životi njenih junakinja oni se žive. Žive se samo za dašak slobode, ako ne svoje onda barem za slobodu potomaka koji će znati to da pamte i da se bore svim snagama da se ropstvo nikada više ne ponovi. Baš kao što i sama Toni Morison kaže na kraju ovog izuzetnog romana: „Prihvatiti gospodarenje nad drugim teška je stvar; boriti se za gospodarenjem nad drugim ružna je stvar; predati gospodarenje nad sobom je zla stvar.“

Naslov: Milosrđe
Autor: Toni Morison (1931-)
Prevela: Dubravka Srećković Divković
Izdavač: Laguna, Beograd, 2012
Strana: 168

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s