Zlatni paviljon – Jukio Mišima

Zlatni paviljon„Kad slušam tako nekog kako daje opšte i uopštene sudove (crno ili belo) o zemljama ili narodima, ja nijednog trenutka ne mislim o tačnosti ili netačnosti tih sudova, jer to zaista ne vredi, nego se pitam kako je stalo sa razumom i moralom toga koji sudove daje“, napisao je Ivo Andrić. I zaista, olako davanje sudova ili još gore generalizacija na osnovu nekakvog znanja, bolje rečeno poluinformacija i stereotipa, oduvek je bila boljka čovečanstva. Sulude teorije o rasnoj inferiornosti, označavanje nekog drugog kao varvarina ili divljaka (pogotovo na Balkanu), ništa su drugo nego strah koji proizilazi iz neznanja; i to onog najgoreg u kojem se misli da se sve zna, a u stvari se ništa ne zna. Ako se tako odnosimo prema onima koji su nam blizu, još teže je doneti sud o onim udaljenim i nepoznatim kulturama. U ovom slučaju, o onoj japanskoj. Mitovi (sa dobrim pokrićem u stvarnosti) o disciplinovanoj, samopožrtvovanoj i nadasve radnoj civilizaciji, prepliću se sa egzotičnim pričama o samurajima i gejšama. Ekspanzija japanske kulture kojoj prisustvujemo već više od pola veka, rezultirala je time da je gotovo čitav svet upoznao ovu zemlju, a da nam to opet nije otkrilo u čemu je tajna Japana. U isto vreme tehnološki jedna od najrazvijenijih i najbogatijih zemalja sveta, ova država uspeva i da sačuva svoj tradicionalistički duh. To nije bilo nimalo lako, niti je lako čak ni u ovome trenutku. Sukob između novog i starog, primetni uticaj zapadne (pogotovo američke civilizacije), ali i otpor prema sistemu koji vas okiva u lance robovskog rada, sve je to Japan. Ipak da bi se shvatila savremena japanska kultura potrebno je vratiti se u prve dane njenog razvoja, u onaj trenutak kada tradicija susreće modernu. A dobar vodič za to može biti roman „Zlatni paviljon“, Jukia Mišime.
„Zlatni paviljon“ u nekom najužem smislu može se shvatiti kao priča o istoimenom kulturnom spomeniku, čudesnom budustičkom hramu podignutom još u četrnaestom veku, simbolu ne samo bivše prestonice Kjota već i čitavog Japana. Ipak ovaj roman više je storija o nesrećnom studentu Mizogućiju i njegovom ludilu, koje prati ponor jednog sistema i celokupne države. Početak romana opisuje detinjstvo Mizogućija, smrt junakovog oca, kao i njegov prelazak u monaško bratstvo u okrilju Zlatnog paviljona. Fasciniran još od mladosti ovom građevinom Mizogući od nje pravi svojevrsnu fantazmagoriju, u kojoj je Zlatni paviljon ne samo simbol države no i celokupnog sveta. Njegova postojanost, gotovo je ruganje čovekovom kratkotrajnom životu i nadama. Kako Mizogući sazreva tako i njegov nihilizam raste, dovodeći ga u sukob sa okruženjem, ali najpre sa samim sobom. Raspolućen i satrven, on svoj spas pronalazi u uništenju svake lepote i dugotrajnosti. Svemu onome što predstavlja Zlatni paviljon. Tada i odlučuje da ga spali.
Važno je reći da je roman inspirisan istinitim događajem. Godine 1950. student Hajaši Šoken spaljuje Zlatni paviljon. Njegovo jedino opravdanje na sudu je bilo da mrzi sebe, svoju rugobu, ali najviše mrzi ono što je lepo. Iskoristivši jedinstvenu priliku Jukio Mišima posećuje ovog nesrećnika u zatvoru gde iz prve ruke saznaje njegov život, kao i motive za spaljivanje hrama. Naravno on njegovu sudbinu umetnički vešto oblikuje izbegavši dokumentarizam. Izabravši govor iz prvog lica, Mišima ispisuje krajnje uzbudljivu priču. Početno razlikovanje studenta (u romanu Mizogućija) od drugih zbog mucanja, vremenom prerasta u otvorenu mržnju. Oštro razlikovanje klasa, njegovo siromaštvo, nesnalaženje u ratnom vremenu, a pogotovo posleratnom gde na scenu stupaju crnoberzijanci, američki okupatori i potpuni raspad svih moralnih vrednosti prelama se u glavi labilnog mladića, dovodeći do krajnje izopačenosti i ludila. Sve je to opisano na maestralan način kroz duboke konteplativne filozofske i psihološke uvide, koji još više doprinose ubedljivosti tužne sudbine glavnog junaka ovog izuzetnog romana.
Jukio Mišima, pesnik, glumac, režiser i pisac, jedna je od najznačajnih pojava japanske umetničke scene dvadesetog veka. Od mladosti opčinjen zapadnom kulturom, on u svojem potonjem stvaralaštvu vešto kombinuje japansku tradiciju sa modernim uticajima svetske literature. Autor je nekoliko desetina romana, zbirki pesama i filmova. U svojim delima najčešće se bavio pitanjima modernog Japana, ali još više sa seksualnošću i smrću. Tri puta je bio predložen za Nobelovu nagradu. Imao je buran život, ispunjen neočekivanim preokretima, porodičnim sukobima, homoseksualnošću i političkim delovanjem. U četrdeset i petoj godini izvršio je ritualno samoubistvo sepuku (kod nas nepravilno nazvan harakiri), što je i poslednji zabeleženi slučaj ovog rituala u Japanu.
Roman „Zlatni paviljon“ je priča o nesrećnim ljudima koji se razlikuju od drugih, o onima koji pod pritiskom lepote i senzualnosti polako ali sigurno tonu u ludilo. Isto tako, to je i priča o tužnim vremenima rata i poraza. Samo velike civilizacije, kao što je japanska, mogu to da prevaziđu, ali su za to potrebne žrtve. A te žrtve obično budu oni najslabiji, oni što najviše vole i žude za lepotom i životom. Takav je i Mišimin tragični junak, Mizogući, iskreni ljubitelj ali i uništitelj Zlatnog paviljona. Njegova sudbina u samopregoru nacije da se krene napred nestaje iz sećanja i pretvara se u prah. A on je bio samo opijen lepotom i na nesreću nespreman da tu lepotu i podnese, kako Mišima zaključuje: „U životu se opijamo jednim trenutkom što dobija oblik večnosti; ali Zlatni paviljon je bio potpuno svestan da je takav trenutak beznačajan (…) Trenutna lepota koju nam život dozvoljava da ugledamo bespomoćna je protiv takvog otrova. Taj otrov je potpuno skrši i uništi, obnaživši, najzad sam život.“

Naslov: Zlatni paviljon
Autor: Jukio Mišima (1925-1970)
Preveo: Dejan Razić
Izdavač: Nolit, Beograd, 1999
Strana: 370

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s