Alijas Grejs – Margaret Atvud

Pitanje zla je oduvek bilo jedno od onih pitanja nad svim pitanjima. Alijas GrejsPrve stranice Biblije pripovedaju o Kainovom zločinu bratoubistva. Šekspiru je zlo neiscrpna inspiracija i sredstvo za istraživanje dubina ljudskog uma. Upravo je Šekspirov Jago jedan od najnegativnijih likova celokupne književnosti. Zlo je kamen o koji se spotiču čak i oni najveći vernici. Ivan Karamazov, nesrećni junak čuvenog romana F. M. Dostojevskog, odbacuje ulaznicu za raj ako je cena te ulaznice zločin nad decom. Kako vreme prolazi, tako se sve više čini da je zlo neodgonetljivo. Svejedno je kako ga posmatrate, da li kao dualističku borbu između svetlosti i tame, lošu karmu ili biblijsko kiselo grožđe, pa čak i ako smatrate da ono u suštini i ne postoji već da je svojevrsni nedostatak dobra; krajnjeg zaključka i odgovora nema. Hana Arent je postavila teoriju o banalnosti zla, tačnije da zločinac ne mora da poseduje psihopatske sklonosti i izopačenost. Dovoljno je samo „normalnog“ čoveka osloboditi od odgovornosti, napraviti zakonski i moralni okvir u kojem je zlo nekažnjivo – i ono se brzo projavljuje. Pored filozofskog izučavanja, zlo je dobilo gotovo kultni status u umetnosti, a preko nje i u svim segmentima života. Londonski serijski ubica Džek Trbosek i dan-danas uživa status zvezde. Fotografije silovatelja, pedofila i ubica rasprostiru se preko naslovnih strana novina sa najjezivijim mogućim detaljima njihovih zločina. Hitler je odavno postao pop-ikona, kao i njegove kolege po bestijalnosti i ludilu. Patološke potrebe širokih narodnih masa za jezivim detaljima i krvlju, u današnjici doživljavaju svoj vrhunac. Specijalizovane novine, petparačka literatura, crne hronike, rijaliti programi, televizijske serije i filmovi, prerastaju u svojevrsnu mašineriju koja će krvožednoj publici obezbediti novu porciju zla. Banalizovano do krajnjih granica, zlo postaje zabava i način da se potpiruje ili splašnjava ljudski strah. Sve se završava na samome činu, dok su pokušaji da odgonetne suština zla – najpre kroz sâm um zločinca – izuzetno retki. Stoga je veoma bitna pojava velikih književnih dela koja se bave ovom temom, kao što je roman „Alijas Grejs“ Margaret Atvud.
„Alijas Grejs“ je priča o Grejs Marks, najčuvenijoj kanadskoj ženi ubici devetnaestog veka. Godine 1843. ona je bila saučesnica u ubistvu svog poslodavca Tomasa Kinira i njegove trudne ljubavnice Nensi Montgomeri. Bezbrojne teorije o Grejs Marks kolaju u štampi i literaturi. Dok je za jedne ona sušto zlo, za druge je pak žrtva neznanja i ženi nenaklonjenog vremena. Koristeći ove istorijske izvore Margaret Atvud sastavlja neverovatni mozaik psihološkog i moralnog preispitivanja suštine zločina i krivice. Sukobljavajući u romanu ispovest Grejs Marks sa stavovima i dilemama lekara Sajmona Džordana koji treba da dâ konačni sud o njoj, neminovno dolazi do varničenja. Seksualnost i emotivna privrženost javljaju se u naznakama i sa jedne i sa druge strane. Igra mačke i miša je na pomolu.
Talenat Margaret Atvud u ovom romanu dolazi do potpunog izražaja. Narativna struktura romana odlično korespondira sa duhom tadašnjeg vremena. Margaret Atvud je izuzetno slikovito predstavila viktorijanski moral i umetnost, uticaj crkve, začetke psihoterapije, način življenja i ponašanja. Najbitnije je što su svi ti detalji dobro iznijansirani sa uzbudljivom pričom koja čitaoca drži u neizvesnosti sve do poslednje stranice romana. Psihološki profil Grejs Marks otkriva sve, ali i paradoksalno ništa. Sa jedne strane imate istorijske izvore, mišljenja stručnjaka, sudsku presudu, a na onoj drugoj ubedljivu životnu ispovest glavne junakinje koja ne skriva istinu, ali sebe pere od svake krivice. Ko je u stvari Grejs Marks? Nevina devojka ili čisto zlo? Priglupa sluškinja ili perfidni manipulant? Šta je istina, pitaju se svi, nikada ne dolazeći do pravog i konačnog odgovora.
Margaret Atvud je najveća živa kanadska književnica. Mladost provodi u Otavi, gde počinje da piše priče i pesme još u šestoj godini. U svojim delima vešto kombinuje istorijske motive sa uzbudljivim životnim pričama, a ne ustručava se da zađe i u polje naučne fantastike. Mnogi je povezuju sa feminističkim pokretom, kao i sa preispitivanjem pitanja kanadskog identiteta. Veliki je borac za zaštitu prirodne okoline i životinja. Dobitnica je desetine književnih nagrada i priznanja, od kojih je najznačajnija „Bukerova nagrada“ za roman „Slepi ubica“. Napisala je preko petnaest romana, isto toliko zbirki pesama, nekoliko knjiga za decu, eseja, kao i filmskih scenarija. Pored književne karijere Margaret Atvud se bavi i pronalazaštvom, pa je tako patentirala robotizovani sistem za pisanje. Na srpskom je objavljeno deset njenih dela.
Kad ste u središtu priče to i nije priča već samo zbrka; mračno mrmljanje, tama, krš razbijenog stakla i raskomadanog drveća; poput kuće nošene orkanom ili broda razbijenog o ledeni breg ili čamca nošenog brzacima kojima niko u njemu ne može da se odupre. Tek kasnije sve počinje da liči na priču. Kada je pričate, sebi ili nekom drugom“, na jednom mestu izgovora glavna junakinja ove knjige, Grejs Marks. Ona biblijska maksima o oslobađajućoj istini u ovom slučaju ne važi. Zbrka koja se pretvara u priču za svakog ima drugačije značenje, a samim tim i dijametralno suprotnu istinu. Neodgonetljivost krivice Grejs Marks, prerasta u neodgonetljivost zla. Možemo govoriti o njemu, ali ga nikada ne možemo shvatiti u potpunosti. Upravo zbog toga Margaret Atvud ovaj izvanredni roman ne naziva punim imenom i prezimenom junakinje, već joj dodaje Alijas. Ona jeste Grejs, ali to Grejs za svakoga ima drugačije značenje. Baš kao i zlo.

Naslov: Alijas Grejs
Autor: Margaret Atvud (1939-)
Prevela: Aleksandra Čabraja
Izdavač: Laguna, Beograd, 2006
Strana: 453

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s