Bari Ansvort – Sveta glad

Sveta gladRomani o istoriji, ili još bolje rečeno istorijski romani, u današnjici doživljaju svoj vrhunac. Njihovog pisanja poduhvataju se književni velikani, ali i oni kojima ispravna upotreba padeža još uvek predstavlja problem. Proučiti istorijsku građu i iz toga izvući fabulu, na prvi pogled deluje lako. Ali to je daleko od istine. Po rečima Borislava Pekića: „Oživljavanje istorije deo je magije a ne nauke. Fakta su šminka. Šminka lice čini vidljivim, ali ga ne stvara. Ako pisac ne poseduje lozinku vaskrsenja, ono ‘Ustani i hodi!’, dobiće animirani a ne pravi život. Lešinu koja se kreće, ali ne živi. Ličiće to možda na prošlost, ali prošlosti neće biti. Mnogo je onih koji iz groba znaju iskopati leš prošlosti, ali malo ih ume vaskrsnuti njene duhove.“ Ako na stranu ostavimo ovaj „zanatski“ deo, još bitnija je pobuda za njihovo pisanje. Pisanje o prošlosti čiji cilj nije njeno oživljavanje, no ispravljanje nekakvih „nepravdi“ i donošenje ideoloških i drugih sudova unapred je osuđeno na propast, jer plod takvog rada jedino može biti politički pamflet. Ona Marksova misao o istoriji koja se prvi put projavljuje kao tragedija a drugi put kao farsa, ironično je svoju najveću primenu našla u delima pisaca zadojenih marksizmom. Tomovi i tomovi socijalističkih klasika, obavezni deo lektire malenih pionira („Pinki je video Tita“ i sličnih literarnih čuda), zasluženo se nalaze na smetlištu istorije. Ipak, postoje i ona velika književna dela koja kroz istoriju govore o sadašnjosti. Ima li boljeg primera za to od romana „Derviš i smrt“ Meše Selimovića koji priču o stradanju svog nevinog brata smešta u daleku prošlost? Ili „Proklete avlije“ Ive Andrića koja je po jednima piščev osvrt na titoističku diktaturu i Goli otok, a po drugima na ludačku stvarnost Hitlerovog Trećeg Rajha. No ova dela nisu zadobila svoju slavu zbog mimikrijskog prikaza turobne sadašnjosti, već zbog talenta da se prošlost oživi i kao takva predstavi čitaocu. Jedno od takvih dela je i „Sveta glad“ Barija Ansvorta.
Radnja ovoga romana podeljena je na dva dela. Prvi je smešten u 1752 i 1753. godinu, dok se onaj drugi odigrava dvanaest godina docnije. „Sveta glad“ je povest o rivalstvu Erazmusa Kempa i njegovog rođaka Metjua Parisa. Dok je Erazmus beskrupulozni mladi preduzetnik u usponu, Paris predstavlja čoveka okrenutog pre nauci i umetnosti nego sticanju materijalnog bogatstva. Osuđen od strane puritanskog engleskog društva na zatvorsku kaznu, a po izlasku iz zatvora i na siromaštvo, zbog protivljenja crkvenom učenju o nastanku čoveka, Paris je prinuđen da se zaposli kao brodski lekar u službi svog rođaka Erazmusa. Njegov prvi zadatak je odlazak u Afriku gde će postati deo razgranate trgovine robljem. Oštri sukob između njegovih humanističkih svetonazora i užasavajuće slike ljudske pohlepe, Parisa će odvesti u pobunu. Sa druge strane, Erazmusu Kempu su moralna načela ništavna spram sticanja kapitala. Čak i njegova iskrena ljubav prema verenici nestaje pod uticajem novca. Osiromašenje i gubitak poslovnog ugleda delom zbog Parisove pobune, dovode do mržnje koja svoj vrhunac doživljava u uzbuđujućem zapletu.
„Sveta glad“ poseduje sve kvalitete koje istorijski roman čine velikim. Odlična radnja, nepredvidljivi zapleti, epski sukob dva rivala, ali pre svega neverovatni osećaj za istoriju kao i talenat da se ta istorija predstavi na najbolji mogući način, sve je to prisutno. Ovaj roman je kompletan doživljaj za sva čitaočeva čula. Uplovljavajući u čarobni svet „Svete gladi“ vi ćete gotovo osetiti smrad ulica i luka, ali i reski miris okeana. Slušaćete pesme o devojačkoj lepoti, ali i čuti krike robova kojima je oteto sve. Gotovo magično iz sveta dvadeset i prvog veka, čitanjem ovoga romana preći ćete u osamnaesti i upoznati njegovu surovost i lepotu. A za to se treba zahvaliti istinskom geniju književne reči Bariju Ansvortu.
Jedan od najvećih engleskih pisaca dvadesetog veka Bari Ansvort rođen je u rudarskoj porodici. Zahvaljujući promeni očevog zanimanja uspeva da se upiše na fakultet u Mančesteru. Po njegovom završetku napušta Veliku Britaniju i jedno vreme živi u Francuskoj. Predaje na fakultetima u Atini i Istambulu, pomno izučavajući istoriju Otomanskog carstva. Potom se seli u Ameriku i postaje profesor kreativnog pisanja na nekoliko univerziteta. Poslednje godine provodi u Italiji, gde umire 2012. godine. Objavio je sedamnaest romana koji su doživeli pohvale kritike ali i velike tiraže. Govoreći o svom delu isticao je da se njegovo zanimanje za istoriju ne iscrpljuje u sitnicama i rekonstrukcijama, već u pokušaju se da pronađe duh vremena i progovori o običnom čoveku na marginama istorije. Dobitnik je niza nagrada, od kojih je najznačajnija „Bukerova“ za „Svetu glad“. Njegovo poslednje delo „The Quality of Mercy“ (2012) nastavak je ovog romana. Izdavačka kuća „Laguna“ je pored „Svete gladi“ na srpskom objavila njegove romane „Nelsonova senka“ i „Rubin u njenom pupku“.
Iza maestralno napisane priče o rivalstvu dva muškarca odigrava se istorijska i ideološka bitka koja je ostavila velike posledice na sudbinu čitave Evrope i sveta. Kapitalizam osamnaestog veka opisan u ovoj knjizi uznapredovao je do današnjeg neoliberalnog koncepta. Pišući „Svetu glad“ u vremenu kada Britanijom vlada upravo takav duh pod čeličnom palicom Margaret Tačer, Bari Ansvort, bez obzira da li mu je to bila namera, govori o sadašnjosti kroz prošlost. Ipak, on nije autor ideoloških pamfleta no pisac izuzetnog talenta koji oživljava jednu epohu iz koje smo uzeli i primenili ono najgore. Upravo sledeće rečenice koje izgovora jedan lik iz ovoga romana na najbolji mogući način sublimiraju duh osamnaestog veka, ali i današnjice: „(…) Ta sveta glad o kojoj smo govorili sve opravdava. Trgovina je zakonita, kažu, i to je dovoljno. Pa, za mene nije dovoljno. Lice na tom portretu je lice pljačke i smrti, gospodine, to je lice Evrope.“

Naslov: Sveta glad
Autor: Bari Ansvort (1930-2012)
Preveo: Nenad Dropulić
Izdavač: Laguna, Beograd, 2004
Strana: 575

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s