Leto pre sumraka – Doris Lesing

Leto pre sumrakaOslobođenje žena od stega muškog društva, od unapred date uloge dobre domaćice, pukog ukrasa ili seksualnog objekta, jedna je od najvećih borbi dvadesetog veka. Prvobitna bitka sifražetkinja za pravo glasa, vremenom je prerasla u pokret protiv patrijarhalnog kulturnog modela u kojem su muškarci centar sveta. Žene su postale ravnopravne, dobivši mogućnost razvoda, slobodnog životnog i političkog odlučivanja. Ali i dan-danas postoje – na sreću poslednji – bastioni muške nadmoći. Zabrinjavajuće je mali broj žena na najvišim mestima u strukturama političke moći, biznisu i kulturi. To je posebno vidljivo u literaturi. Od preko stotinu dobitnika Nobelove nagrade za književnost, samo njih četrnaest su žene (računajući tu i ovogodišnju dobitnicu Svetlanu Aleksijevič). Još gora situacija je na našoj književnoj sceni. Ilustracije radi, postoje samo četiri žene kojima je dodeljena „NIN-ova nagrada“. Koliko je ovo plod muške nadmoći u kulturnim strukturama društva, za to su delimično krive i same žene. U svojevrsnom manifestu feminističke književnosti „Sopstvena soba“, Virdžinija Vulf akcenat stavlja na slobodno delovanje žena i njihovu autonomiju, što samo po sebi podrazumeva raskid sa postojećom podelom muško-ženskih uloga. Tu lekciju Virdžinije Vulf većina ženskih pisaca nije naučila, pa nažalost danas imamo tzv. žensko pisanje i literaturu koja je ništa drugo nego potpora stereotipima o ženama. Popularne spisateljice tipa Nore Roberts i Danijele Stil, ili još bolje genetski modifikovane naslednice Mir Jam (Jelena Bačić Alimpić, Vesna Dedić, Ljiljana Habljanović Đurović), mnogo su veći oponenti emancipaciji žena nego sami muškarci. Otužno lamentiranje o savršenom muškarcu, začinjeno sa fingiranom romantikom i snovima potrošačkog društva o haljinama, šminci i cipelama, žensku književnost vraćaju stolećima unazad. Ipak, postoji i ona druga strana medalje. Ženska samosvojnost i istrajnost u borbi za slobodu i prava na izbor, osnovna su obeležja stvaralaštva dobrog dela ženskih pisaca. Jedna od njih je i britanska nobelovka Doris Lesing.
Roman „Leto pre sumraka“, Doris Lesing, je priča o Kejt Braun, londonskoj domaćici i majci. Napunivši četrdeset i pet godina, ona polako zakoračuje u starost. Deca su joj odrasla i pošla svojim putem, sa mužem živi dosadnim životom bez mnogo trzavica i strasti. Sve se to menja prihvatanjem mesta prevodioca za Ujedinjene nacije tokom letnjih meseci. Konačno slobodna od svakodnevnih obaveza u domaćinstvu, ona može da se posveti sebi. Promena sredine i odlazak u Istambul, furiozna su promena i njenog života. Željna nove mladosti, ona prihvata poziv tridesetogodišnjeg Amerikanca i sa njim odlazi u Španiju. Prvobitno zamišljena strasna avantura sa ljubavnikom pretvara se u svoju suprotnost. Kratkotrajna bolest vraća je u London, gde upoznaje mladu devojku Morin. Upravo Morinina mladost postaje njena najveća pomoć u prihvatanju činjenice da je pred vratima starosti.
Stilski dovedena do svog savršenstva, knjiga „Leto pre sumraka“ predstavlja krunu feminističke faze Doris Lesing. Uspevši da do tančina obradi svakodnevnicu Kejt Braun, Doris Lesing pravi iznenadni preskok i upoznaje nas sa unutrašnjim svetom glavne junakinje. Uznemirujuće misli i duševna teskoba su ono sa čim se Kejt Braun mora suočiti. Posebno je to izraženo u sledećim rečenicama: „Mi jesmo ono što smo naučili. Za to treba mnogo vremena i bola. Nažalost, mnogo vremena i previše bola otišlo je u tako malo naučenog…“ Pored odlične psihologizacije, Doris Lesing je i izuzetni analitik socijalnih pitanja. Majstorski slikajući društvena previranja, ulogu polova i političko licemerje, ona u ovom romanu predstavlja uznemirujući portret modernog doba u kojem jedna sredovečna žena mora da pronađe svoju suštinu i mesto pod suncem.
Najveća britanska spisateljica druge polovine dvadesetog veka Doris Lesing, rođena je u Persiji. Još od mladosti odbija da se povinuje uobičajenim društvenim normama, što rezultira napuštanjem škole. Seli se u London posle prvog razvoda. Razvodi se i drugi put. Bila je članica Komunističke partije, ali i nju napušta zbog neslaganja sa sovjetskom intervencijom u Mađarskoj. U književnosti debituje romanom „Trava peva“, koji do kraja ogoljava evropski imperijalizam u Južnoj Africi. Roman „Zlatna beležnica“, moderni klasik feminizma, donosi joj svetsku slavu. Krajem sedamdesetih se okreće pisanju naučne fantastike, da bi se kombinaciji realizma i fantastike posvetila u svojoj trećoj fazi. Njena dva najpoznatija dela „Peto dete“ i „Ben u svetu“ plod su te simbioze. Dobitnica je Nobelove nagrade za književnost 2007. godine. U obrazloženju Nobelovog komiteta se kaže da je Doris Lesing „pisac epskog narativnog dara o ženskom iskustvu, koji sa skepticizmom, strašću i vizionarskom snagom posmatra civilizaciju“. Preminula je u Londonu 2013. godine. Izdavačka kuća „Agora“ je na srpskom objavila deset njenih dela.
Ispisujući povest o mukama sredovečne domaćice, Doris Lesing se ne ograničava samo na položaj žene u savremenom dobu. Bilo bi to isuviše pojednostavljeno tumačenje, ali i negacija njenog književnog talenta. Upravo zahvaljujući njemu, ona u ovom delu nadilazi to osnovno feminističko značenje i stvara sliku zbunjene ljudske jedinke u raljama grozne svakodnevnice. Iako tema „Leta pre sumraka“ jeste „žensko pitanje“ ovaj roman nikako nije „ženska literatura“, zato što je ta podela nepostojeća. Postoji samo dobra i loša književnost koju podjednako stvaraju i muškarci i žene. U svetu muškaraca, Doris Lesing je pokazala da je ne samo jednaka već i mnogo bolja od njih. Koliko njena, to je i pobeda svih žena.

Naslov: Leto pre sumraka
Autor: Doris Lesing (1919-2013)
Preveo: Vuk Dragović
Izdavač: Agora, Zrenjanin, 2007
Strana: 240

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s