Život je pred tobom – Romen Gari

Zivot je pred tobomNova velika seoba naroda iz dana u dan menja lice Evrope koju poznajemo. Dve najčešće korišćene reči u poslednje vreme: multikulturalizam i tolerancija, postale su izlizane fraze i floskule u susretu sa stotinama hiljada izbeglica. Strah da će upravo ti nesrećnici postati njihovi neprijatelji, tačnije neki novi varvari i razoritelji civilizacije kojoj pripadaju, preplavio je žitelje Evrope. Suprotno čuvenim Kavafijevim stihovima: „Zato jer varvari danas će doći. / Al’ zakone zašto ne donose senatori? / Kad varvari stignu sa sobom doneće svoje“, senatori našeg doba su „vredni“. Podižu žice i ograde, potpiruju mržnju, kolone ljudi nazivaju rojevima, šalju svoje pretorijance da biju žene i decu. Evropa sve više podseća na sklerotičnu staricu koja se ne miri sa činjenicom da je njena mladost davno prošla i da dolaze neka nova vremena. Na njenim rahitičnim rukama ovešane su pokradene zlatne đinđuve, ogrnuta je sa isto tako ukradenim bundama. Posećuje muzeje u kojima su izložene otete skulpture, slike i ritualni predmeti. Ona je ubeđena da je u pravu. Da je njen savršeni svet jedini ispravan i da ima dozvolu da ga svim sredstvima brani. Ona je uzorna hrišćanka, humanista i tolerantna osoba sve dok u svojoj blizini ne vidi neko crno dete i otpočne sa tiradama: „Žalim ja njih, ali znate li vi kako se oni kote, koliko je među njima terorista, ubica i lopova…“ Sa druge strane grada, tamo gde ta gospođa nikada neće prikviriti, završiće nesrećnici koji stoje na kapijama Evrope, i to naravno ako budu imali sreće da se ne udave u morskim dubinama ili umru od hladnoće čekajući spas pred žičanim ogradama. Oni će naizgled biti jednaki sa starosedeocima, a u stvari odvojeni kao u doba aparthejda. Mali broj će možda završiti škole i ući u visoko društvo, dok će većina ostati zarobljena u svojim „ograđenim“ svetovima. Radiće najgore poslove ili će se odati kriminalu. Tim novim „poniženim i uvređenim“, Romen Gari posvetio je svoje remek-delo „Život je pred tobom.“
Nagrađen sa najvećim francuskim književnim priznanjem „Gonkur“, roman „Život je pred tobom“ je povest o sudbini desetogodišnjeg Muhameda. Pripovedajući o sebi, Muhamed poznatiji kao Momo, čitaoca upoznaje sa onom drugom stranom Pariza. Grad glamura i svetlosti, sada pokazuje svoje mračno lice u likovima secikesa, odrpanaca, narkomana i kriminalaca svih fela. Momin mučni život odvija se na šestom spratu oronule zgrade, gde bivša prostitutka Roza drži svojevrsno obdanište. Isuviše stara da bi se bavila starim „zanatom“, Roza dolazi na ideju da čuva decu svojih koleginica, koje joj bez mnogo zadrške predaju svoj porod u strahu od socijalnih službi. Jedno od te dece je i Momo. Koliko-toliko stabilan život glavnog junaka romana biva prekinut Rozinom bolešću. On ne samo da ima zadatak da se brine o svojoj pomajci, već i o njenoj „deci“. Rastrzan između ovih obaveza, početka puberteta i čudnog sveta koji ga okružuje, Momo počinje da sazreva i postaje čovek.
Čudesni Momin život ispripovedan je sa izuzetnim stilom. Nenadmašni majstor pisane reči Romen Gari, uspeo je da uđe u svest desetogodišnjeg dečaka i izgradi čvrstu romanesknu strukturu u kojoj ni jedna jedina reč nije suvišna. Kombinujući tragično i smešno a sve to iz ugla jednog deteta, on uspeva da čak i ono najstrašnije što čovek može doživeti – smrt, odbacivanje od voljenih i krajnje siromaštvo, predstavi na vedar način. Romen Gari je posebno vešt u karakterizaciji likova. Život Jevrejke Roze, preživele logorašice Dahaua, poratne prostitutke i na kraju života upravnice „obdaništa“, samo je jedan primer. Šta tek reći za sudbinu bivšeg senegalskog boks šampiona koji postaje transvestit sa umetničkim imenom gospođica Lola? Ipak, svakako je najupečatljiviji lik pripovedača Mome.
Romen Gari, jedan od najvećih francuskih pisaca dvadesetog veka, rođen je u poljskoj jevrejskoj porodici pod imenom Roman Kacev. Napuštena od muža njegova majka se seli u Francusku sa sinom, gde Roman studira pravo i priključuje se ratnom vazduhoplovstvu. Tokom Drugog svetskog rata bio je pilot u De Golovim vojnim jedinicama. U posleratnom periodu radi kao diplomata. Iza sebe je ostavio nekoliko desetina književnih dela pod različitim pseudonimima. Kao Roman Gari dobio je prvu „Gonkurovu“ nagradu 1956. godine za roman „Koreni neba“, a 1975. drugu kao Emil Ažar za delo „Život je pred tobom“. Pošto pravila „Gonkurove“ nagrade određuju da je jedan pisac ne može dobiti dva puta, Garijev rođak je dugo vremena glumio fiktivnog Emila Ažara. Pored književnog stvaralaštva, Romen Gari je bio i filmski scenarista i režiser. Posle tragične smrti svoje supruge izvršio je samoubistvo 1980. godine. Njegov najpoznatiji roman „Život je pred tobom“ pretočen je u istoimeni višestruko nagrađivani film.
Sudbine „divnih gubitnika“ (da upotrebimo izraz Leonarda Koena) Romena Garija, sudbine su i svih nevoljnika koji su voljno ili nevoljno došli na vrata Evrope želeći samo malo hleba i život dostojan čoveka. Izgubljeni u svom svetu siromaštva oni možda jesu potonuli na društveno dno, ali nisu izgubili sebe. Oni žive životom koji im ne donosi ništa drugo sem novih poniženja, no ipak ne gube nadu. Život je tek pred njima. Baš kao i pred novim i novim Momama koji rastu znajući „da život može da bude i veoma lep, ali [da] lep život još nisu otkrili.“

Naslov: Život je pred tobom
Autor: Romen Gari (1914-1980)
Prevela: Nataša Poznić
Izdavač: Mono i Manjana, Beograd, 2007
Strana: 179

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s