Divlji labud – Majkl Kaningem

Divlji labudSvako dobro umetničko delo se može posmatrati iz više uglova, a sledstveno tome ono može zadobiti i bezbroj različitih tumačenja i značenja. Estetska, predikativna, etička, istorijska, sociološka, sve te odlike umetnosti možemo nabrajati u nedogled. Ipak, svakako je najbitnija univerzalnost, odlika koja proizilazi iz ranije nabrojanih karakteristika, i što je još važnije bez koje ova značenja gube svoj smisao. Prepoznavanje sebe, svojih dilema, problema, snažna identifikacija sa likovima i fabulom, ono su bez čega umetničko delo ne možemo prihvatiti i shvatiti u potpunosti. Univerzalnost storija o ljubavi, dobroti, mržnji, sukobu, zlu, čovekovoj nemoći ili pak snazi da se prevaziđe ta nemoć, ono je što karakteriše ne samo umetnost no i samoga čoveka. Karl Gustav Jung je postavio teoriju o arhetipovima, nataloženem iskustvu ljudskog roda, zahvaljujući kojima čovek stiče znanje o samome sebi i zadobija pomoć u teškim i kriznim situacijama. Ako bi u celokupnom ljudskom iskustvu, a samim tim i u umetnosti, hteli da pronađemo mesto gde se ta arhetipska univerzalnost najviše projavljuje – to bi bilo u bajkama. Gotovo da ne postoji nijedno parče zemlje gde deca u svojim najranijim godinama života nisu rasla uz čudesne priče o Snežani ili Uspavanoj lepotici. Naravno, bajke se menjaju u zavisnosti od vremena u kojem se stvaraju. Originalne verzije priča o Crvenkapi u kojoj vuk pojede babu i devojčicu bez srećnog kraja ili gde zla maćeha iz Pepeljuge svojim kćerkama seče prste ne bi li im noge stale u cipelu koju donosi princ, poprilično su ušećerene u novijim varijantama. Bajke se i dan-danas pišu. Najbitnije, zapanjujuća sličnost fabula i poruka bajki gde god i kad god se one pripovedaju, upravo su oznaka njihove univerzalnosti. Tim putem krenuo je i veliki američki književnik Majkl Kaningem sa zbirkom „Divlji labud“.
U prvoj priči iz ove zbirke, „Raščinjeni“, Kaningem nas na izuzetno duhovit način uvodi u čudesni svet bajki. U tom svetu ćete upoznati princa nekada pretvorenog u labuda, a sada vraćenog u obličje čoveka. Jedina je nesreća u tome što mu je umesto jedne ruke ostalo labudovo krilo. Kako se on nosi sa ovim govori priča „Divlji labud“. Da li su nam braća Grim nešto prećutala, otkriva „Matora lujka“. Priča o okrutnoj veštici i njenom iskustvu sa Ivicom i Maricom, sada ima i drugu stranu. Šta to zaista pokreće dečaka iz povesti o čarobnom pasulju, Kaningem otkriva u povesti „Napasuljeni“. O Snežani znamo sve, samo ne ono što se desilo pošto je princ poljupcem probudio. Upravo o tome govori priča „Otrovani“. Da vam ona mogućnost ispunjenja tri želje ne donosi ništa dobro shvatićete posle pročitane „Majmunske šape“. Ništa bolji nije ni slučaj sa jadnim gnomom koji u povesti „Čovečuljak“ pokušava da postane otac. Kako bi u realnosti izgledala priča o ljubavi balerine i olovnog vojnika otkrićete u „Kalajisanima“. „Zveri“ otkrivaju pozadinu čuvene „Lepotice i zveri“, dok u „Njenoj kosi“ saznajemo šta se to desilo sa kikama čuvene Zlatokose. Poslednja priča „Zauvek / Potom“ nam otkriva kakva je sudbina junaka bajki posle onog: „Živeli su srećno…“
Kombinujući motive iz bajki, zajedno sa oštroumnim komentarima, duhovitim opaskama i iznenadnim preokretima, Majkl Kaningem u ovoj zbirci okupira svu čitaočevu pažnju. Iako bi bilo najjednostavnije ove priče žanrovski odrediti kao bajke, one su daleko od toga. Zadržavši dobro poznate fantazmagorične elemente bajki, Kaningem ih dopunjava sa pozivanjem na sadašnje vreme, dajući im tako potpuno novo značenje. Upravo je u tome i njihova najveća draž. Kompletnom utisku posebno doprinose izuzetne ilustracije japanske umetnice Juko Šimuzu, koje prateći svaku priču još više pojačaju njihovu vrednost. Treba pohvaliti i izuzetan prevod Anike Krstić, kao i agilnost izdavačke kuće „Arhipelag“ koja je ovo delo objavila prva u svetu, čak i pre originalnog izdanja na engleskom. Uz zahvalnost i mala preporuka „Arhipelagu“: ljubitelje stvaralaštva Majkla Kaningema sasvim sigurno bi obradovalo izdanje njegovog romana „Besplatni dani“ na srpskom jeziku.
Jedan od najvećih živih američkih književnika Majkl Kaningem je mladost proveo u Ohaju i Kaliforniji. Završio je studije engleske književnosti na Univerzitetu Stenford. Prvi roman „Golden States“ objavljuje 1984. godine, ali ga se u docnijem stvaralaštvu odriče i ne navodi u svojoj biografiji. Slede romani: „Dom na kraju sveta“, „Krv i meso“, „Sati“ (ova tri romana na srpskom je objavila „Narodna knjiga“) „Besplatni dani“ (nije preveden), „Dok ne padne noć“ i „Snežna kraljica“ (poslednja dva je publikovala izdavačka kuća „Arhipelag“). Najviše američko književno priznanje „Pulicerovu nagradu“ je dobio za roman „Sati“. Ovaj roman je imao istoimenu višestruko nagrađivanu i izuzetno uspešnu filmsku adaptaciju. Ekranizovano je i njegovo delo „Dom na kraju sveta“. Deklarisani je homoseksualac, pa su česti junaci njegovih romana pripadnici gej populacije. Profesor je kreativnog pisanja na Univerzitetu Jejl.
Prva zbirka priča „Divlji labud“ Majkla Kaningema, pisca poznatog samo po romanima, pravo je otkriće. Posvećen dubokom preispitivanju ljudskih odnosa u svojim dosadašnjim delima, on u „Divljem labudu“ nastavlja istim putem samo sada obilato koristeći fantastične svetove bajki. Iako priče iz zbirke „Divlji labud“ mogu imati i onu staru dobru pedagošku funkciju, one su pre svega zabavno poigravanje. Kaningem se u ovoj zbirci, najjednostavnije rečeno, igra. U životu ništa nije baš tako jednostavno i crno-belo, govore ove priče. Čak i one dobro poznate bajke mogu imati drugo značenje. Ipak to nimalo ne umanjuje njihov smisao i lepotu, naprotiv, poigravanje sa njima samo potvrđuje važnost i univerzalnost koju sasvim sigurno poseduju. Baš kao što takvu vrednost ima i ovo izuzetno delo Majkla Kaningema.

Naslov: Divlji labud
Autor: Majkl Kaningem (1952-)
Prevela: Anika Krstić
Ilustrovala: Juko Šimizu
Izdavač: Arhipelag, Beograd, 2015
Strana: 101

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s