Republika Ćopić – Vule Žurić

Republika CopicUspeh ima bezbroj varijanti. Neki uspesi su kratkotrajni, zablesnu u jednom trenu i brzo se ugase; ima i onih dugotrajnih kojima ne vidite ni početak ni kraj; a postoje i oni koji dolaze prekasno ne nudeći nikakvu utehu čoveku kojem su potrebni, već isključivo služe pranju savesti onih koji pravu vrednost nisu uočili na vreme. Najređi, svakako i najveći, uspeh koji čoveka može zadesiti jeste pretvaranje njegovog imena u simbol. Činjenice u toj metamorfozi nestaju pod velom velike priče, slava guta istinu, a sâm život prestaje da bude posednikov, pretvarajući se u univerzalno vlasništvo. Sudbine tih ljudi prerastaju u mit, pa ponekad morate da se zapitate da li su oni zaista postojali ili je u pitanju dobra smišljena priča? Takav je slučaj sa narodnim legendama o Marku Kraljeviću i Vuku Brankoviću. Koliko god se istoričari i istraživači trudili da osvetlaju njihove životopise i razluče šta je stvarnost a šta laž, mitsku predstavu je gotovo nemoguće izmeniti. Taj usud dele i životi velikih umetnika. Generacije čitalaca (ako su pisci imali tu sreću), koje rastu i žive uz njihova dela, u svojim glavama grade slike svojih omiljenih literata. Naravno, ima tu i uticaja piščevih savremenika, biografa, kao i kuloarskih priča i tračeva. I tako se vremenom stvorene slike ustaljuju, gotovo bez mogućnosti izmene. Možete li, recimo, da zamislite radosnog i istinski nasmejanog Ivu Andrića? Postoji li ikakva šansa da u vaše misli nabasa iznervirana i besna Desanka Maksimović? Teško. Ipak, postoje i životi onih umetnika koji su satkani od kontradiktornosti. Nežni i blagi lik Branka Ćopića, pisca koji nam je podario mačka Tošu, Nikoletinu Bursaća i Đoku Potrka, simbol je radosti i dobrote. Gotovo da nema tog čoveka koji se na pomen njegovog imena neće slatko nasmejati, sećajući se svog vodiča kroz čudesni svet dečije mašte i snova. Svima će odmah do svesti doći njegov šeretski duh i smisao za humor. Prevideće se njegove sete i tuge, progoni i tragična smrt. Kombinujući upravo ove kontradiktorne elemente Vule Žurić je napisao svojevrsnu duhovnu biografiju Branka Ćopića.
„Republika Ćopić“, roman Vuleta Žurića, daje celovitu sliku o životu našeg velikog pisca. Rođenje u toku Prvog svetskog rata, krštenje u seoskoj crkvi sa kumom Sneškom Belićem, davanje imena po liku poznatog pesnika sa čaše, sve su to avanture koje doživljava Branko Ćopić još kao odojče. Čudesni svet Hašana, tamo gde su „babe (…) u krajiške birtije zalazile koliko i međedi u sela, dakle, vrlo često“, ostaće zauvek upamćen u Brankovoj svesti. Neće ga zaboraviti ni u toku školovanja u Banja Luci i Beogradu. Ljubav prema Krajišnicima doneće mu književnu slavu, ali i godine potucanja po bosanskim gudurama tokom Drugog svetskog rata. Smrt prijatelja i ratne strahote neće ugasiti Brankovu duhovitost. Naprotiv. Skečevi, pesme i priče, razgaliće srca njegovih saboraca i dati im snagu da nastave dalje. Rat je završen i Branko se vraća u Beograd. Stvarnost počinje da pritiska velikog pisca. Sve ono za šta se borio pretvara se u svoju suprotnost. Tada piše „Jeretičku priču“ koja mu donosi nove muke i progon. Izbačen je iz partije, udbaški žbirovi ga prate i uhode. Uprkos svemu on ne staje. I dalje piše, govori, gostuje po školama, u isto vreme boreći se protiv očaja i straha, koji će ga na kraju satreti i odvesti na Brankov most sudbonosnog 26. marta 1984. godine.
Prateći Ćopićev život od rodnih Hašana do skoka sa Brankovog mosta, Vule Žurić u romanu „Republika Ćopić“ sastavlja verovatno najbolju biografsku knjigu o našem velikom piscu. Pomno izučivši sve izvore o Ćopićevom životu, Vule Žurić se drži faktografskih činjenica, ali ne dopušta da one preuzmu roman. „Republika Ćopić“ jeste pripovest o događajima koji prate Ćopićev život ali je ipak glavni fokus na njegovim unutrašnjim duhovnim stanjima. U tome je i najveći značaj ovog dela. Veštim jezičkim rešenjima, pitkim stilom, dobrim poznavanjem krajiškog mentaliteta i odličnom psihologizacijom, Vule Žurić je uspeo da pronikne u Brankov svet, a onda i da ga maestralno prenese na papir.
Vule Žurić je rođeni Sarajlija. U toku poslednjeg rata se kao izbeglica nastanjuje u Pančevu, gde i danas živi. Napisao je šest zbirki priča, osam romana i nekoliko radio-drama. U svojim delima često kombinuje humor sa tragičnim prikazom sadašnjosti (najvidljivije je to u „Narodnjakovoj smrti“). Njegovo polje zanimanja su i biografije srpskih književnika, što je rezultiralo zbirkom „Tajna crvenog zamka“ i adaptacijom velikih književnih dela u radio-drame, od kojih posebno izdvajamo „Seobe“ Miloša Crnjanskog. Dobitnik je nekoliko književnih priznanja, a njegove priče su prevođene na niz svetskih jezika.
Nežno i blago, sa rafiniranim humorom i najbitnije sa puno ljubavi, Vule Žurić je na stranicama romana „Republika Ćopić“ podigao trajni spomenik velikom Branku Ćopiću. U vremenu u kojem caruje efemernost i najgora duhovna prljavština, ovakvi romani ne samo da su potrebni, već i neophodni. Čitajući „Republiku Ćopić“ vi ćete u potpunosti shvatiti Ćopića, kao i sve protivrečnosti koje njegov život donosi. Pisac koji je postao simbol radosti i dobrote, sada se ponovo otkriva pred nama. Ne nedostaje smeha, ali ne skrivaju se ni razočaranost, dileme i strah. Na kraju, kako bi se i drugačije mogao napisati roman o čoveku čije su poslednje rečenice u oproštajnom pismu bile: „Zbogom lijepi i strašni živote“, nego kroz priču o lepotu i patnji?

Naslov: Republika Ćopić
Autor: Vule Žurić (1969-)
Izdavač: Službeni glasnik, Beograd, 2015
Strana: 191

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s