U pomoć, molim za oproštaj – Frederik Begbede

U pomoc, molim za oprostajViše nego ikada u istoriji čovečanstva, u ovome vremenu prisutan je teror lepote, svojevrsne opsesije za što boljim izgledom. Čarobni preparati, kreme, pomade, estetske operacije, sve su to sredstva koja „potpomažu“ da se lepota dosegne i večito zadrži. Kritikovati tu opsesiju gotovo je bespredmetno u civilizaciji koja je od svojih prapočetaka smatra za nešto sasvim normalno. Šta je lepota, to je već diskutabilno. Nekada su egzemplari lepote debeljuškaste devojke (pogledajte bilo koju Rubensovu ili Gojinu sliku), a još češće one mršave (najočitiji primer je engleski model Tvigi). Ideal lepote, ili onoga se smatra lepotom, jedna je od dominantnih tema umetnosti, i to od slikarstva koje je na najplastičniji način eksploatiše, preko muzike, stripa, filma, pa sve do književnosti. Virdžinija Vulf je u svojem čuvenom eseju „Sopstvena soba“ ustvrdila da u književnosti u kojoj muškarci ne dozvoljavaju pristup ženama gotovo paradoksalno najčešća tema žena i njena lepota. Ona večita priča o prelepoj devojci i peripetijama koje muškarac doživljava da bi je osvojio ili zadržao, prisutna je u književnosti i dan – danas. Nisu retke ni pripovesti o ženama čija lepota postaje uzrok njihove propasti (setimo se samo „Koštane“ ili „Nečiste krvi“ Bore Stankovića). Najveći ruski pisac svih vremena F. M. Dostojevski izrekao je misao: „Lepota će spasiti svet“. Da živi u dvadesetom i prvom veku itekako bi morao da je preformuliše. Vek u kojem je sve na prodaju – a samim tim i lepota, pretvara je u svoju suprotnost. Svejedno je da li se ta lepota projavljuje kroz defilovanje supermodela na modnim pistama ili u pojavi sponzoruša u opskurnim rijaliti programima. Lepota je roba. Može se kupiti i besramno rabiti. A može i dovesti do najdubljeg pada, jer po rečima Frederika Begbedea: „Diktatura lepote rađa frustraciju, a frustracija rađa mržnju.“
Sada već čuveni francuski pisac Frederik Begbede svetsku slavu je zadobio svojim romanom „99 franaka“, kod nas objavljenim pod nazivom „399 dinara“ (u novijim izdanjima „699 dinara“). Glavni junak ovog romana Oktav Parango, reklamni mag, doživljava svojevrsne padove i uspone, usput stižući da raskrinka „vrli novi“ marketinški svet. Posle furioznog kraja „399 dinara“ činilo se da je Oktav Parango zauvek završio sa svojom karijerom. Ipak, Begbede ne bi bio to što jeste da nam ne priprema nova iznenađenja. Oktav Parango ponovo je glavni junak, i to u romanu „U pomoć, molim za oproštaj“. Posle odležane zatvorske kazne, on menja profesiju i sada je „talent scout“, svojevrsni tragač za lepotom. Postsovjetska Rusija poprište je njegovih novih avantura. Vreme tranzicionih bogataša (ništa boljih od balkanskih novopečenih kapitalista) i potpunog sloma svih moralnih i civilizacijskih vrednosti, kao da je stvoreno za Oktava. Njegov zadatak je da pronađe savršenu lepoticu koja će postati model za kampanju velike kozmetičke kampanje. I sve bi bilo u redu da se glavni junak nije beznadežno zaljubio u Lenu, tinejdžerku iz Sankt Peterburga. Propast kuca na vrata Oktava Paranga, dovodeći ovaj roman do eksplozivnog raspleta.
Ispripovedan u prvom licu, naime sâm Oktav Parango govori svoju životnu priču u ispovesti svešteniku u obnovljenoj moskovskoj crkvi Hrista Spasa, ovaj roman je potvrda bezgraničnog talenta Frederika Begbeda. Ciničan, manipulativan i ništa manje ranjiv, Oktav je najočitiji primer deteta novoga doba. Frederik Begbede ne samo da do tančina poznaje takav život, već se čini i da ga živi. U Begbedeovim delima gotovo da je nemoguće razlučiti šta je istina, a šta fikcija. Upravo zbog toga ispovest Oktava Paranga deluje tako autentično i živo. Ogoljeno skoro do banalnosti, ponekad toliko kontroverzno da prelazi u tabloidno, Begbedeovo pisanje ipak zaobilazi ove zamke pre svega zbog snage, iskrenosti, ali i nesumnjivog talenta.
Jedan od najvećih živih francuskih pisaca, Frederik Begbede, još u ranoj mladosti postaje marketinški stručnjak. Svoja profesionalna iskustva pretočiće u kasnije romane. Poznat kao skandal-majstor, Begbede podjednako šokira javnost i svojim delima i životom. Odležao je zatvorsku kaznu zbog posedovanja heroina, a poznate su i njegove avanture po noćnim klubovima, gde često radi kao di-džej. Dok je za jedne Begbede primer razmaženog derišta iz visokog društva koje stvara petparačka dela, za druge je on veliki pisac koji na najbolji način govori o sadašnjem vremenu. Izdavačka kuća „Booka“ je na srpskom objavila šest njegovih dela.
Nemogućnost glavnog junaka romana „U pomoć, molim za oproštaj“ da pronađe smisao života prerasta u iživljavanje nad samim životom. Kako je i moguće da se pronađe bilo kakav smisao, kad je sve tako efemerno – gotovo da vapi Oktav Parango. Okružen lepotom, on tu lepotu može da prihvati samo kao seksualni ili još gore kao objekat za prodaju. Priča o lepoti u Begbedeovom romanu sada pokazuje i ružno lice novog vremena u kojem lepota ne znači gotovo ništa. Čak ni ljubav ne može da donese spas, naprotiv, ona donosi samo još veću muku. Svet glamura, lepote i visoke mode, danas je toliko željeno mesto u kojem većina ljudi žudi da pronađe ako ne ispunjenje, onda barem mali predah. Ali njega nema kako kaže Begbedeov junak Oktav Parango: „Ta mesta služe za nešto drugo: da urlamo a da nas niko ne primeti. Da se utopimo u gomili samoća. Tu je svako za sebe, buka će zaglušiti tvoje jecaje, u mraku niko neće videti tvoje grimase.“

Naslov: U pomoć, molim za oproštaj
Autor: Frederik Begbede (1965-)
Prevela: Ivana Misirlić-Bigard
Izdavač: Booka, Beograd, 2010
Strana: 160

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s