Sol Belou – Humboltov dar

Humboltov dar„Strah od slobode i modernog je zastrašujući. Zbog toga se Amerika ostatku sveta činila tako lakoumna i monstruozna. S druge strane, neke države tako su izgledale, posmatrano američkim očima, očajno, monumentalno, dosadno“, reči su Sol Belou koje na najbolji mogući način oslikavaju dva suprotstavljena pogleda na američko društvo. Nastale na istrajnosti pionira i avanturista, Sjedinjene Američke Države su za razliku od evropskih zemalja svoje postojanje bazirale na inovaciji i modernosti, a ne na istoriji i tradiciji. I ne samo to. Dok tradicionalna društva (pogotovo autoritativna, računajući tu i desnicu i levicu) svoju strukturu zasnivaju na svojevrsnoj hijerarhijskoj lestvici, Amerika počiva na temeljima jednakosti. Najbolji dokaz tome je državna krilatica „E Pluribus Unum“ („Od mnogih, jedan“). Ameriku je nemoguće do kraja odrediti i staviti u određeni kalup. Posmatrate li je politički, s jedne strane videćete fundamentaliste uverene u američku posebnost, dok vas sa one druge čekaju pacifisti i „deca cveća“. Isti slučaj je i sa obrazovanjem. Čuveni univerziteti (uzmimo za primer samo Jejl ili MIT) mesta su najvećeg svetskog znanja i kreativnosti, a u isto vreme dobar deo Amerikanaca još uvek nije upoznat sa činjenicom da je zemlja okrugla. Jedinstvo u različitosti i još važnije mogućnost slobodnog govora i izražavanja sopstvenih stavova, određuje Ameriku. Ono bez čega svaka dobra umetnost ne može da postoji. Najvidljivije je to u književnosti, u kojoj su se velike američke literate proslavile upravo preko svojih kritika društvenih anomalija i nepravdi. Lista američkih nobelovaca (Sinkler Luis, Judžin O’Nil, Perl Bak, Vilijam Fokner, Ernest Hemingvej, Džon Stajnbek, Toni Morison), lista je beskrajno hrabrih i beskompromisnih ljudi koji su svojim pisanjem menjali (ali i iritirali) svoje okruženje. Jedan od tih velikana je i Sol Belou.
Čuveno delo Sol Beloua, „Humboltov dar“, priča je o književniku Čarliju Sitrinu i njegovom prijateljstvu sa pesnikom Humboltom fon Flajšerom. Radnja romana je smeštena u šezdesete godine dvadesetog veka. Čarli Sitrin, dobitnik Pulicerove nagrade, autor slavnih istoriografskih studija i jedne uspešne brodvejske predstave, je pred potpunom propašću. Inspiracija za pisanje nestaje, mučni razvod ga uništava psihički i finansijski, u vezi je sa nekoliko decenija mlađom i pohlepnom ljubavnicom, jednom rečju njegov život je potpuni haos. Da sve bude još gore, okružen je sa verolomnim ljudima i avanturistima, kojima se priključuje neurotični mafijaš. Sećanje na umrlog prijatelja Humbolta još više pojačava grižu savesti i dovodi do neminovnog preispitivanja životnog puta. U svoj toj zbrci testamentalno zaveštanje Humbolta fon Flajšera postaće glavnom junaku romana slamka spasa i mogućnost za novi početak.
Ispripovedan iz ugla Čarlija Sitrina, ovaj roman nije samo životopis jednog padu sklonog umetnika već i neverovatni brevijar intelektualnosti i pulsirajućeg života Amerike. Sol Belou je na jednom mestu uspeo da spoji filozofske meditacije i ulični život čikaških probisveta. Tako će se glavni junak opterećen mislima o uticaju Vitmana na američku književnost i o dosadi u Prustovoj „Potrazi za izgubljenim vremenom“, naći u mafijaškom društvu prilikom ucene jednog biznismena. Ona stara razjedinjenost visokog intelektualnog i prljavo niskog ovde je u potpunosti odbačena. Čarli Sitrin je hodajuća Amerika. Sjedinjuje u sebi uzvišeno i prizemno, bogato i siromašno, hermetično i populističko. Povrh svega, on je beskrajno talentovan, ali mu taj talenat ne donosi ništa dobro. Baš kao što kaže Belou: „Neki ljudi svoju nadarenost prihvataju sa zahvalnošću. Drugi od nje nemaju korist i razmišljaju samo o tome kako da prevaziđu svoje slabosti. Interesuju ih i pokreću samo njihove mane.“
Sol Belou je jedan od najvećih američkih književnika dvadesetog veka. Rođen je u jevrejskoj porodici, doseljenoj u Kanadu iz Rusije. U devetoj godini prelazi u Čikago, koji će kasnije postati njegova trajna inspiracija. Završio je studije antropologije i sociologije i predavao na nekoliko prestižnih univerziteta. Njegova prva dela zadobijaju priznanja kritike, ali i izazivaju velike kontroverze zbog stila i tematike. Po objavljivanju „Humboltovog dara“ doživljava potpuni književni trijumf i osvaja Pulicerovu i Nobelovu nagradu za književnost. I dan – danas se pamti njegov inauguracioni govor u kojem je pisce pozvao da budu svetionici civilizacije i buditelji iz intelektualne tromosti. Objavio je preko deset romana, niz novela, zbirki priča, drama i eseja. Po mnogima, Fokner i on predstavljaju srž američke moderne književnosti. Ženio se pet puta i imao nekoliko dece (poslednje je dobio u osamdeset i četvrtoj godini).
„Humboltov dar“ je roman furioznog zapleta, sjedinjenog sa ogromnim intelektualnim zamahom i nepatvorenim životom. Najbitnije od svega, to je celina koja savršeno funkcioniše i predstavlja pravu poslasticu za svakog čitaoca željnog dubokog, razigranog i, što da ne, zabavnog štiva. Ispisujući priču koja razotkriva haos jednog američkog intelektualca, Sol Belou je razotkrio Ameriku i sve ono što ona predstavlja koristeći prefinjeni humor i ironiju, ali ne i mržnju i nipodaštavanje. Ovo, kao i sva Belouva dela, sasvim sigurno su pravi vodič za svakoga ko želi da otkrije suštinu američkog duha i dokaz da napredak društva ne dolazi iz okoštalosti i mržnje već iz znanja, hrabrosti, inovacije i talenta izuzetnih ljudi, pa čak i ako taj talenat ne govori pohvalno o vama.

Naslov: Humboltov dar
Autor: Sol Belou (1915-2005)
Preveo: Dušan Popović
Izdavači: IPS media – Prosveta, Beograd, 2009
Strana: 466

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s