Putovanje nakraj noći 1-2 – Luj-Ferdinand Selin

Putovanje nakraj nociUmetnost, koja sama po sebi podrazumeva originalnost, za svoje tumače nesrećom najčešće ima neoriginalne i dosadne ljude. U moru takvih „tumačenja“ – mada je bolje reći otrcanih fraza – jedno se posebno izdvaja: „Tanka je linija između genijalnosti i ludila“. Beskrajna naklapanja o ludim umetnicima (ništa manje i naučnicima) postala su gotovo folklorni motiv. Ovakve budalaštine uglavnom dolaze iz usta malograđana i skorojevića, valjda iz želje da se opravda sopstvena glupost i ograničenost. Obavezno coktanje i odmahivanje glavom uz komentar: „Ma pusti ga, on je umetnik/naučnik (u prevodu – potpuni ludak)“, sve je to deo rituala. Ništa bolji nisu ni oni koji su ludilo romantizovali, postavljajući ga kao neophodni uslov za genijalnost. Umetnika sa psihičkim poremećajima je svakako bilo. Od Van Goga (ponekad se čini da je odsečeno uvo postalo slavnije od njegovih slika), Virdžinije Vulf, Judžina O’Nila, Edgar Alan Poa, našeg Save Šumanovića… Isto tako, bilo je i bezbroj (i to u ogromnoj većini) „normalnih“ umetnika, ali oni se u malograđanskim naklapanjima ne računaju. Veza između genijalnosti i ludila je pored čaršijskih priča postala i predmet ogromnog broja psiholoških, kulturoloških i socioloških studija. U čemu je tajna? Pored neporecive činjenice da je bilo „ludih“ umetnika (mada to nikako nije dokaz o vezi genijalnosti i ludila, jer bi takvom analogijom mogli da proglasimo i sve odžačare za ludake ako pronađemo određeni broj poremećenih ljudi iz ovog esnafa), osnovni razlog za nastanak ovog stereotipa je umetnička sloboda. Sve ono što je u društvenim okvirima bilo proglašeno za devijantno, a u isto vreme upražnjavano od strane umetnika, moralo je imati određeno konsekvence. Kako se oni više ne mogu slati u zatvore (setimo se samo Oskara Vajlda), preostaje lepljenje etiketa. U pojedinim slučajevima situacija je obrnuta. Da bi se zaštitilo stvaralaštvo od monstruoznih i duboko pokvarenih stavova umetnika, opet se pribegava priči o ludilu. Mučni dvadeseti vek obilovao je ovakvim slučajevima, a paradigmatični primer je sudbina francuskog pisca Luj-Ferdinanda Selina.
Radnja najpoznatijeg Selinovog romana „Putovanje nakraj noći“ svojevrsna je piščeva duhovna autobiografija. Početak knjige, početak je i Prvog svetskog rata. Ponesen militarističkim osećanjima (ma koliko im se kasnije rugao) glavni junak romana, Bardami, kreće u rat. Početna oduševljenost splašnjava u susretu sa slikom kaljavog i nejunačkog fronta. Povreda je idealan način da se ode iz borbe. Muvanje po ratnoj pozadini i bolnicama smenjuje oštri prelaz i beg u Afriku. Bardami je postavljen za agenta kolonijalne trgovačke kompanije, ali ni tu ne ostaje dugo i prelazi u Ameriku. Zapošljava se u „Fordovoj“ fabrici automobila u Detroitu, pronalazeći sreću u naručju jedne prostitutke. No ni to ne traje puno. Bardami je ponovo u Francuskoj. Završava studije medicine i otvara lekarsku ordinaciju u sirotinjskom Remsu. Upleten u intrigu koju plete njegov prijatelj Robinson, glavni junak ponovo upada u nevolje koje do kraja romana postaju sve veće i veće.
Snaga Selinog romana, kao i njegov docniji uticaj, počiva na beskompromisnoj hrabrosti i stilskom savršenstvu. Ušavši u svet „Putovanje nakraj noći“ čitalac neće moći da se otme utisku da sluša ispovest, i to ne bilo kakvu već onu najređu – sočnu i vešto satkanu. Izuzetno sugestivan stil čitaoca nagoni na emotivno učešće, ali ga i sukobljava sa „niskim“ svetom (splinom Pariza, moglo bi se reći), kao i sa potpunim ludilom. Lik Robinsona gotovo da je alter-ego samog pisca i neverovatni primer odlično opisane podeljene ličnosti. Povrh svega, ovaj roman poseduje i poetsku svežinu koja se sukobljava sa koliko lucidno-ciničnim, toliko i bolesnim mislima. Po mišljenju kritičara ovaj roman je imao presudni uticaj na razvoj moderne književnosti, a brojnim piscima je Selin postao guru novog proznog izraza (pomenimo samo Bukovskog).
Po objavljivanju „Putovanja nakraj noći“, Selin doživljava vrtoglavu slavu. Za moraliste je on ništa drugo nego Antihrist, za one pak druge čisti genije. „Gonkurova nagrada“ za ovaj roman koja mu je izmakla pod sumnjivim okolnostima i dan-danas je predmet kontroverzi. Uspeh Selinu ne donosi ništa dobro. Privatni život mu je u potpunom haosu, a razočarenje sledi za razočaranjem. Godine 1937. objavljuje gnusni pamflet „Bagatele za jedan pokolj“ u kojem otvoreno poziva na istrebljenje Jevreja (kao ilustraciju dovoljno je navesti samo jedan citat o Jevrejima iz ovog dela: „Te doušničke oči blede i lažljive… Taj stisnuti osmeh, te nozdrve koje se šire: hijena… Ti lešinari žele tvoju krv!“) U toku Drugog svetskog rata pruža podršku nacističkim okupacionim snagama i maršalu Petenu. U poratnom periodu osuđen je na godinu dana zatvora, ali ova kazna je poništena. Do kraja života se bavio književnim stvaralaštvom, mada mu se nijedno delo iz kasnijeg perioda nije približilo kvalitetu „Putovanja nakraj noći“.
„Zapamtite dobro (…) početak svakog kraja je nedostatak mere“, napisao je Selin u ovom romanu i možda na najbolji način objasnio svoju sudbinu. Čovek koji je sa neverovatnom snagom rušio sve moguće književne kanone, isto tako je srušio i samoga sebe. Njegov pad bi najjednostavnije mogao biti opisan kao potpuno ludilo. Kako drugačije protumačiti sliku velikog pisca koji u toku Drugog svetskog rata urla na pripadnike SS jedinica da nemaju šta da rade u Parizu jer još uvek nisu rešili jevrejsko pitanje? Na kraju, ko je bio Selin? Genijalni umetnik ili čudovište koji seiri nad tuđom nesrećom i još više je potpiruje? Čini se i jedno i drugo. Baš zbog toga Selinu nema opravdanja, ma koliko se pozivali na umetničke slobode ili borbu protiv političke korektnosti. Posmatrali ga kao potpunog ludaka ili zlog čoveka, Selin je bio monstrum. Ipak, monstrum koji je napisao „Putovanje nakraj noći“, jedno od najvećih književnih dela dvadesetog veka.

Naslov: Putovanje nakraj noći 1-2
Autor: Luj-Ferdinand Selin (1894-1961)
Prevela: Ivanka Pavlović
Izdavač: Lom, Beograd, 2009
Strana: 521

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s