Ljubavnica smrti – Boris Akunjin

Ljubavnica smrti„Ne može Rusija umom da se shvati, / Opštim se aršinom izmeriti ne da: / Njen lik je čudan i čudno te gleda – / U Rusiju možeš samo verovati“, čuvena je pesma Fjodora Tjutčeva. Odnos prema Rusiji, pogotovo kad se gleda iz srpske vizure, možda je najbolje opisan u ovim stihovima. Ljubav ili mržnja, i jedna i druga iznikle iz osećanja a ne razumski, konstante su ovog odnosa. Da sve bude još čudnije i zamršenije, ni mrzitelji ni ljubitelji Rusije je ne poznaju. Ništa bolja situacija nije ni sa percepcijom ruske umetnosti i kulture. Eksperimenta radi, pokušajte da se prisetite imena bar jednog ruskog modernog slikara, pop-zvezde, glumca, filmskog reditelja (izuzimajući Mihalkova). Jedino što je od ruske umetnosti u našoj sredini poznato su književni klasici, i to najčešće oni iz školske lektire. To ne znači da se svaki „pošteni“ Srbin neće podičiti svojim „poznavanjem“ dela Dostojevskog, Tolstoja ili Čehova (otprilike kao ono čuveno čitalačko iskustvo Ćopićevog Pepe Bandića, ili još bolje nesrećne pevačice kojoj je omiljeni pisac Tolstojevski). Voleli ili ne voleli Rusiju, o tome je svakako izlišno raspravljati jer je pre stvar emocija nego činjenica, velika je greška (pogotovo za obrazovanog čoveka ili pak za onog koji želi takav da postane) ne poznavati rusku kulturu. To se naravno odnosi i na njenu modernu književnost. Kao što se naša literatura nije upokojila posle smrti klasika (tipa Ive Andrića), tako ni ruska nije nestala po odlasku njihovih nobelovaca (Šolohova, Pasternaka, Solženjicina). Proboj novih velikih imena kao što su Viktor Peljevin, Andrej Makin, Vladimir Sorokin, Ljudmila Ulicka, Zahar Prilepin, svedoči tome. Još bitnije, čini se da se ruska literatura konačno oslobodila iz stega patrijarhalno-pravoslavnog i socrealističkog ropstva. Ona je razigrana, sveža, bogata duhom i stilski okrenuta savremenim literarnim tokovima. Ima li boljeg dokaza za to od stvaralaštva Borisa Akunjina?
Roman „Ljubavnica smrti“, Borisa Akunjina, jedan je u nizu kriminalističkih romana sabranih u projektu „Avanture Erasta Fandorina“. Radnja „Ljubavnice smrti“ je najviše okrenuta tajanstvenom moskovskom klubu samoubica. On je sastavljen od raznolikih članova (neuspešnih revolucionara, poznate pesnikinje, medijuma, plemića, moskovskih studenata, novinara) i svoju jedinu svrhu iscrpljuje u susretu sa smrću. Svaki član je dužan da po pozivu boginje smrti izvrši suicid, prethodno napisavši pesmu. Niz takvih samoubistva počinje da privlači pažnju policije, ali i javnosti. Da li je poziv „boginje“ slučajan ili nameštaljka duboko pokvarenog uma, pokušava da prokljuvi čuveni detektiv Erast Fandorin. Duboko upleten u intrige samoubilačkog udruženja, on pored zadatka da raskrinka ubicu treba i da sačuva život članice kluba, mlade provincijalke Maše.
Vešto izatkana priča Borisa Akunjina, čitaocu drži pažnju od prve do poslednje strane. Odličan zaplet, iznenadni preokreti, teško rešiva misterija, sve su to preduslovi za dobar kriminalistički roman, koje Akunjin maestralno primenjuje u „Ljubavnici smrti“. Za čitaoce željne zabavnog i lako čitljivog štiva, sasvim dovoljno. Ipak ako ostavimo po strani zaplet, pred nama se ukazuje potpuno novi sloj. Akunjin je izuzetan stilista i čovek sa istančanim osećajem za jezik. Vešto kombinujući naraciju sveznajućeg pripovedača iz trećeg lica, zajedno sa dnevničkim zapisima Maše i dostavama policijskog žbira infiltriranog u klub, on sačinjava pravu literarnu simfoniju različitih jezičkih izraza. Kao da mu to nije dovoljno, on umeće i pesme članova kluba, koje kvalitetom variraju od stihoklepanja do pravih poetskih bravura. Dodajte tome još i maestralni prikaz Moskve na prelazu devetnaestog u dvadeseti vek, i dobili ste pravo remek-delo.
Boris Akunjin je jedan od najpoznatijih i najtiražnijih ruskih savremenih književnika. Rođen je u gruzijskoj porodici pod imenom Grigorije Čhartišvili. Završio je studije engleskog i japanskog jezika i važi za jednog od najboljih poznavalaca japanske kulture u Rusiji. Pre nego što se posvetio pisanju, preveo je niz velikih dela japanske, engleske i američke književnosti na ruski. Prvi roman o Erastu Fandorinu, „Azazel“, doživeo je neverovatni uspeh kod publike i kritike. U rusku literaturu je pored Erasta Fandorina uveo i dva nova detektiva: monahinju Pelagiju i Fandorinovog unuka Nikolaja; kao i započeo niz žanrovskih edicija kriminalističkih, špijunskih, ratnih, naučno-fantastičkih i dečijih knjiga. Do sada je što pod svojim imenom, što pod nekoliko različitih pseudonima, objavio preko sedamdeset dela. Dobitnik je najprestižnijih ruskih književnih priznanja, prevođen je na niz svetskih jezika, a nekoliko njegovih romana je imalo uspešne filmske adaptacije. Politički je aktivan i veliki borac protiv sadašnje ruske vlasti. Zahvaljujući izdavačkoj kući „Informatika“, kojoj treba odati priznanje ne samo na kvalitetu prevoda već i na odličnoj opremi teksta i dizajnu korica, dobar deo Akunjinovih romana je objavljen na srpskom jeziku.
Avanture Erasta Fandorina (do ove godine ih je bilo ukupno petnaest), verovatno su jedan od najboljih načina za upoznavanje turbulentnog predrevolucionarnog perioda ruske istorije. Storije o životu visokog plemstva, sjedinjene sa sudbinama revolucionara i običnog sveta, svojevrsni su preludijum velike promene koja će Rusiju zadesiti 1917. godine. Ne i manje važno, Akunjin u ovim romana, a pogotovo u „Ljubavnici smrti“, čitaocima poklanja pravi stilski vatromet. Kao vešti postmodernista, Akunjin svaki roman o Erastu Fandorinu piše iz potpuno drugog ugla i kroz različitu književnu tehniku. Upravo zbog toga, čitanje Akunjinovih dela iskustvo je koje će svakog ljubitelja dobre književnosti ne samo zabaviti i oplemeniti, već i upoznati sa potpuno novim svetom razigrane i bogate savremene ruske književnosti.

Naslov: Ljubavnica smrti
Autor: Boris Akunjin (1956-)
Prevela: Biljana Vićentić
Izdavač: Informatika, Beograd, 2006
Strana: 244

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s