Stakleni zid – Vladimir Tasić

Stakleni zidDevedesete. Vreme raspada jednog sveta i stvaranja novog. Konačnog pada Berlinskog zida i komunističkih režima. Fukujamine teorije o kraju istorije. Ekonomskog buma i povećanja životnog standarda u većini zemalja sveta. Pojave novih muzičkih žanrova i zvezda. Neslućenog razvoja tehnologije. Kompjuteri, internet, mobilni telefoni i kablovska televizija, postaju nešto sasvim uobičajeno. Decenija koja će se pamtiti po razvoju i prosperitetu. Ista ta decenija će na našim prostorima ostati upamćena samo po zlu. Umesto plišane revolucije i mirnog razlaza, zemlje bivše Jugoslavije će plivati u krvi. Koliko-toliko stabilna ekonomija nestaje i ustupa mesto kriminalnom mešetarenju. Heroji postaju lokalni dripci, secikese i umobolne siledžije. Šljam, kao u onoj Disovoj pesmi, isplivava na površinu. Vračare, proroci, prostitutke i pevaljke izleću sa svih strana. Da sve bude još gore, slede ekonomske sankcije, novi ratovi, bombardovanje. Posledice devedesetih još uvek se osećaju. Politički lideri iz ove decenije i dalje traju. Opskurne muzičke zvezde nisu sišle za scene. Usledila je kozmetička promena, bez suštinske izmene. Sve je to rezultiralo poprilično neuravnoteženom slikom o devedesetim koja se gaji u našoj javnosti. Dok sa jedne strane imate one kojima su devedesete ništa drugo nego najgori pad, onima pak drugima one i nisu baš toliko loše. Muzički festivali posvećeni devedesetim, obnovljeno interesovanje za kriminalce (jedan se već mesecima premešta sa televizije na televiziju), relativizovanje vladavine Slobodana Miloševića, simptomi su svojevrsne šizofrenije. Baš zbog toga, umetnički pristup devedesetim godinama nimalo nije lak. Nekoliko filmova („Ubistvo sa predumišljajem“, „Lepa sela lepo gore“, „Rane“, „Munje“ „Profesionalac“, „Turneja“) delimično su načele ovu temu. Što se tiče književnosti, kao reperi se mogu uzeti romani „Kandže“ Marka Vidojkovića i „Top je bio vreo“ Vladimira Kecmanovića. I jedan i drugi, problematizuju ovu temu i govore o propasti svih vrednosti i ludačkim vremenima. Iz potpuno novog ugla i na sasvim drugačiji način o devedesetim je progovorio i Vladimir Tasić u romanu „Stakleni zid“.
„Stakleni zid“ je priča o ljudima koji su pod pritiskom ratnog ludila i neizvesne ekonomske situacije otišli u inostranstvo. Podeljen u četiri celine, ovaj roman govori o emigrantskoj porodici u Kanadi. U središtu „Staklenog zida“ je dečak (kasniji narator?) i njegova (ne)mogućnost odrastanja u senci trauma roditelja. Namerno izabravši da roditeljima ne dâ ime, oni do kraja knjige ostaju otac i majka, Vladimir Tasić priča univerzalnu priču o dolasku u stranu zemlju, početnom nesnalaženju, nostalgiji… I sve bi to bilo u redu da na Balkan ne dolazi rat. U porodični trougao dolazi i četvrta osoba. Tačnije, smrt te četvrte osobe. Majčina sestra, novinarka Dada Vujasinović, je ubijena (ili izvršila samoubistvo) pod čudnim okolnostima. Njena smrt dovodi do razvoda dečakovih roditelja, kao i do kasnijih preokreta.
Odlučivši da o devedesetim piše iz ugla onih koji su pobegli, Vladimir Tasić ne samo da bira potpuno drugačiju vizuru, već i uspeva da postigne izuzetnu vrstu analitičke objektivnosti. Ratovi, i sve ono što se dešavalo u tom periodu, su i prisutni i udaljeni. Fizička distanca pretvara se u metafizičku, pogotovo za dečaka kojem je Balkan potpuna egzotika, no to ipak ne znači da i ta udaljenost ne ostavlja posledice. Tome najviše pogoduje izuzetan Tasićev stil. Britke rečenice lišene su svake izlišnosti i patetike. Najbitnije, one svedoče o izgubljenim dušama devedesetim, baš kakva je i dečakova majka: „Želela je da mu pruži više. Očekivala je to od sebe. Ljudi poput nje gradili su mostove, nebodere, vijadukte. Bilo im je teško, napornije nego njoj, ali na kraju radnog veka mogli su da kažu: Pogledajte, ovo smo mi izgradili. Šta će ona moći da pokaže dečaku?“
Vladimir Tasić spada u red najznačajnih pisaca novije srpske književnosti. Rođen je u Novom Sadu, ali krajem osamdesetih emigrira u Kanadu. Doktorirao je matematiku i predaje na Univerzitetu Nju Bransvik. Proslavio se sa romanom „Oproštajni dar“, koji je zadobio odlične kritike i veliku čitanost. Za drugi roman „Kiša i hartija“ nagrađen je „NIN-ovom“ i „Vitalovom“ nagradom. Objavio je zbirke priča: „Pseudologija fantastike“ i „Radost brodolomnika“, kao i knjige eseja: „Matematika i koreni postmodernog mišljenja“, „Njuškači jabuka“, „Udaranje televizora“ i „Svetovi Alena Badjua: matematika, umetnost, politika“. Prevođen je na engleski, francuski, španski, makedonski i kineski jezik.
„Staklenom zidu“ gotovo da je nemoguće pronaći manu. Gledate li ga čisto iz književnog ugla, on je vrhunski satkan roman sa savršenim stilom. Posmatrate li ga sa one društveno-političke strane; isto tako zamerki nema, jer se on ne bavi politikom na nivou stranačkih prepucavanje, već naprotiv govori o žrtvama upravo takvih političkih prljavština. Tragična sudbina Dade Vujasinović, slika je užasa koje zlo donosi ne samo konkretnoj žrtvi već i ljudima koje je okružuju. Nalik je to onom čuvenom stihu Džon Dona: „Smrt ma kog čoveka smanjuje mene.“ U prenesenom smislu, tužna sudbina dečakovih roditelja, tužna je sudbina svih nas. Hteli mi to da priznamo ili ne, devedesete su ostavile trajne posledice koje još uvek ne možemo da anuliramo. Baš zbog toga, „Stakleni zid“ je vredan i značajan roman. On je u isto vreme i vrhunska vivisekcija, ali i optužnica. Otkriva jad i patnju povređenih duša, ali i imenuje krivce za tu jad i patnju. „Stakleni zid“ je sasvim sigurno najbolji srpski roman o devedesetim i kao takav tek čeka pravu recepciju i potvrdu, za koju je ipak potrebna vremenska distanca.

Naslov: Stakleni zid
Autor: Vladimir Tasić (1965-)
Izdavač: Arhipelag, Beograd, 2014
Strana: 168

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s