Komplikovana dobrota – Mirijam Tevs

Komplikovana dobrotaPrihvatanje psihologije kao nauke donelo je ogromne izmene u shvatanju čovekovog života. Odakle izviru strasti, koji su to koreni naših postupaka, kako se sukobiti sa onim lošim u sebi, sve su to plodovi postojanja ove naučne oblasti. Ipak, najveća promena je nastupila u shvatanju detinjstva i odrastanja. Od začetnika psihoanalize Sigmunda Frojda pa sve do njegovih savremenih kolega, detinjstvo se označava kao formativni period u razvoju svakog čoveka. Ponekad to ide toliko daleko da pojedini psiholozi tvrde da je detinjstvo ono što ga određuje i da su kasniji periodi samo ponavljanje i upražnjavanje stečenih obrazaca ponašanja. Pored psihologije, detinjstvo je jedna od najdominantnijih tema književnosti. Bezbrojni romani, priče, pesme i eseji imaju za svoju temu čovekove najranije godine. Dokle to ide pokazuje i postojanje posebnog književnog žanra: bildungsromana, u nekom najbukvalnijem značenju romana o odrastanju. Klasici ovoga žanra odavno su postali opšte priznata mesta u književnosti. Pomenimo samo Geteove „Jade mladog Vertera“, Dikensovog „Olivera Tvista“ i „Dejvida Koperfilda“, Floberovo „Sentimentalno vaspitanje“, Tolstojevo „Detinjstvo“… Izmena društvene paradigme usled tehnološkog razvoja i novog načina života, uticala je i na bildungsroman. On je pored priče o odrastanju i pripremi deteta za budući život u isto vreme i slika sveta u raspadu, koja utiče na njegove junake. Najočitiji primer za to je Džojsov roman „Portret umetnika u mladosti“ (po mnogima najbolji bildungsroman ikada). Napuštajući sentimentalni prilaz mladosti (tipa: „Šta sanjam, a šta mi se dešava“), Džojs sastavlja celovitu sliku života i razvoja ljudske jedinke u senci uskogrudog morala i religije, lažnog patriotizma i otuđenosti. Još dalje odlazi Harper Li sa romanom „Ubiti pticu rugalicu“. Kroz prizmu života mlade Skaut Finč, prelamaju se presudni događaji američke istorije između dva svetska rata, koji itekako menjaju njen detinji svet. Sada već klasik, Selindžerov „Lovac u žitu“ prikazuje mladića Holdena Kolfilda u sukobu sa realnošću koja ga tera da se pretvori u licemera i prevaranta. Ovim velikim romanima o odrastanju pridružuje se i „Komplikovana dobrota“ Mirijam Tevs.
Glavna junakinja i narator „Komplikovane dobrote“, Nomi Nikel, šesnaestogodišnja je devojčica. Odrasla u duboko konzervativnom okruženju menonitske zajednice (po svojim pravilima i načinu života jako bliske Amišima), ona na svaki način pokušava da prevaziđe svoje duboke frustracije, ali i traume. Susrećući se na svakom mestu sa ograničenjima, koja idu od onih seksualnih pa sve do zabrane pozorišta i muzike, Nomi pokušava da ostane slobodna. Koja je cena te slobode, glavna junakinja se uverila na primeru majke i sestre. I jedna i druge su izbačene iz crkvene zajednice, a izbacivanje u isto vreme podrazumeva i zabranu svih kontakata. Nemajući drugog izbora, njih dve odlaze iz grada ostavljajući junakinju samu sa ocem. Nomin dosadni život je spao na susrete sa dečkom, razgovore sa depresivnim ocem, pokušaje bega iz odurne stvarnosti preko alkohola i marihuane, ali i snove o preseljenju u Njujork i novom životu.
Za razliku od većine bildungsromana u kojima junaci odlaze (to su uradili Stiven Dedalus, Skaut Finč i Holden Kolfild), Nomi Nikel je prinuđena da ostane. Njen otpor čak nije ni glasan (izuzev u par ekstremnih situacija), no pasivan koji se utapa u opštu učmalost. Ako već ne može da pobegne, ona bira da do kraja ogoli svoje okruženje. Prikaz licemernih vernika, sitnih i duboko uplašenih duša, napisan je sa jetkim humorom koji klizi ka krajnjem cinizmu. „Jedini razlog što nas nisu sve podavili na porođaju jeste taj što bi nam tako bio uskraćen život pun patnje“, tako Nomi opisuje svet što je okružuje. Ona je prinuđena da živi u njemu, u isto vreme pokušavajući da utehu pronađe barem kroz pisanje.
Mirijam Tevs je jedna od najznačnijih živih kanadskih spisateljica. Rođena je u menonitskoj zajednici u gradiću Štajnbah, iz koje je otišla sa osamnaest godina. Završava studije novinarstva i radi u nekoliko medijskih kuća. Posle očevog samoubistva (1998) objavljuje delo „Ljuljaj me nežno: Jedan život“, memoare ispričane iz ugla njenog oca. Publika i kritika ovu knjigu oberučke prihvataju i ona ubrzo postaje moderni kanadski klasik, najpre zbog izuzetnog predstavljanja razvoja mentalne bolesti. Još veći uspeh joj donosi „Komplikovana dobrota“. Ovaj roman postaje instant bestseler i dobija mnogobrojna priznanja, uključujući i veliku kanadsku književnu nagradu: „Governor General’s Awards“. Posle „Komplikovane dobrote“ objavila je još tri romana. Oprobala se i kao glumica u meksičkom filmu „Tiha svetlost“.
Odlično poznajući menonitsku zajednicu, Mirijam Tevs sastavlja upečatljivi portret čudnog sveta ograničenog strogim pravilima. Najbitnije od svega, „Komplikovana dobrota“ nije samo razobličavanje jedne užasne verske zajednice, već duboka psihološka studija o odrastanju. Dileme i muke mlade Nomi, ništa se ne razlikuju od dilema i muka njenih vršnjaka širom sveta. Svi su oni ograničeni licemernim pravilima sveta odraslih koja ne mogu, ma koliko god to hteli, da izmene. U „Komplikovanoj dobroti“, taj svet samo je doveden do svojeg grotesknog vrhunca. Ima li boljeg svedoka tome nego rečenica koja opisuje odrastanje u ovakvom okruženju: „Kad nekog disciplinuješ kako valja, tome nema života bez poniznosti“? Njen bunt ne menja ništa, šta-više donosi siguran poraz, ipak znajući sve to – ona se buni. Njen glas je hrabar, ali i uplašen. Cinizam je poslednja odbrana pred užasima života. Ostaje nada u oslobođenje i par trenutaka čiste slobode, ono u šta se uzda i šta oseća Nomi Nikel, junakinja „Komplikovane dobrote“.

Naslov: Komplikovana dobrota
Autor: Mirijam Tevs (1964-)
Preveo: Vladimir D. Janković
Izdavač: Booka, Beograd, 2011
Strana: 255

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s