Ona – Daglas Glaver

OnaPustolovi sasvim sigurno spadaju u red najzaslužnijih ljudi koji su doveli do stvaranja moderne civilizacije i sveta u kojem živimo. Otkrića novih kontinenata, zemalja, naroda, običaja, biljaka, životinja, običaja, sve je to njihova zasluga. Razotkriti porive tih ljudi, čini se da nije težak zadatak. Mogućnost brze zarade, ništa manje ni bekstva, računajte tu i one koji su pod prisilom otišli, i slika se polako sastavlja. Ipak, nemoguće je prevideti možda i najbitniju komponentu – svojevrsni avanturizam. Dok većina ljudi žudi za običnim (može se reći i mediokritetskim) životom bez mnogo trzavica, oni hrle ka nepoznatom, ne obazirući se na neminovne opasnosti koje ih čekaju na tom putu. Avanturisti su prototipi novovekovnih heroja. Obavijeni romantičnom izmaglicom, oni nas podsećaju na antičke junake. Njihova putovanja i događaji koji ta putovanja prate, ništa su drugo nego nove Odisejeve avanture. Kao takvi, oni su idealni književni junaci. Najznačaniji i najveći je svakako samotni Robinson Kruso, Danijel Defoa. Nabrajanje klasičnih avanturističkih dela uzelo bi stranice i stranice prostora, ali velika greška bi bila ne pomenuti romanopisce Roberta Luisa Stivensona, Hermana Melvila, Džek Londona, Zejn Greja, Mark Tvejna, Džejms Fenimora Kupera, Karl Maja, Radjarda Kiplinga, Džozefa Konrada… Pojava postmodernizma nije ugrozila njihovu slavu. Avanturistički romani i dalje se pišu, samo što menjaju svoje osnovno značenja. Ako su nekada pisani sa željom da probude maštu čitalaca; ne obazirući se mnogo na istinitost, ponekad i autentičnost napisanog; moderni avanturistički roman preispituje ne samo ove dve komponente, već ih i sa namerom mistifikuje. Kao primer se može uzeti roman „Fo“ južnoafričkog nobelovca DŽ. M. Kucija. Dobro poznata priča o Robinson Krusou u ovoj knjizi zadobija potpuno drugačije značenje. Šta ako je Danijel Defo lažov, a Kruso u stvari žena i kako to menja naš pogled na čuvenu priču? Razrađujući još jednu legendu, ovim putem je pošao i čuveni kanadski književnik Daglas Glaver sa romanom „Ona“.
U toku je mučni šesnaesti vek, vreme spaljivanja veštica, pojave novih sekti i delovanja inkvizicije katoličke crkve. Dok Evropa grca u ratovima i verskim sukobima, na put ka Kanadi kreće francuska ekspedicija. Tek otkrivena zemlja privlači pažnju radoznalaca, ali i postaje način za kažnjavanje onih neposlušnih. Vođa te ekspedicije, general Roberval, na put je poveo i svoju sestričinu Margaret. Neuspeh da je otrgne od „greha“, ona čak i na brodu ulazi u seksualnu avanturu sa plemićem Rišarom, generala toliko tišti da rezultira surovom kaznom. Margaret je ostavljena na pustom Demonskom ostrvu zajedno sa sluškinjom i ljubavnikom. Za razliku od većine avanturističkih romana, ovo ostrvo nije tropska oaza već ledena santa leda. Slede dani gladovanja i potpunog nervnog rastrojstva, čudesnih snoviđenja, susreti sa medvedima, ali i upoznavanje sa indijanskim plemenima. Htela to ili ne, Margaret je prinuđena da se nekako održi u životu, sanjajući jedino o osveti.
Margaret de Roberval je osoba koja je zaista postojala. Istorijske činjenice govore da je rođak izbacio na pusto ostrvo ali tu kreću nesuglasice, najpre oko razloga za izbacivanje i kasnijih događaja. Odbacujući moralističke pouke koje redovno prate priču o Margaret, Daglas Glaver njen lik gradi na potpuno suprotan način. Surovost kanadske prirode pojačana je do krajnjih granica. Naturalistički predstavljajući sve muke sa kojima se ona suočava, Glaver se po kvalitetu pisanja približava Džek Londonu. No, on tu ne staje. Snoviđenja koja se mešaju sa realnošću donose gotovo narkotičnu viziju sveta, daleko izvan svih normalnih okvira. Povrh svega, Margaret je izuzetno duhovita žena, sa ironičnim shvatanjem života, čak i onda kada je taj život u najvećoj opasnosti.
Kanadski književnik Daglas Glaver je odrastao na duvanskoj farmi u blizini Ontarija. Završava studije filozofije, koju će kasnije predavati na nekoliko fakulteta. Objavio je nekoliko zbirki priča, romana, knjiga eseja i kritika. Najpoznatiji je po romanu „Ona“ koji je dobio najveće kanadsko književno priznanje „Governor General’s Awards“. Prevođen je na niz svetskih jezika, a njegove priče objavljene su u brojnim antologijama. Po mnogima je jedan od najznačajnih živih kanadskih autora, a o njegovom stvaralaštvu napisan je veliki broj književnih studija. Sem romana „Ona“, u odličnom prevodu Đorđa Krivokapića, na srpskom nije objavljeno nijedno njegovo drugo delo.
Veštom kompozicionim i jezičkim rešenjima, Daglas Glaver je sastavio roman koji pleni svojom fabulom i majstorski sastavljenom narativnom strukturom. Izabravši da Margaret de Roberval premesti iz okvira moralističkih alegorija, on pravi potpuno novi lik samosvojne žene i feministkinje pre projave feminizma. Margaret ne samo što krši pravila, nego im se i ruga. Njena shvatanja i primena seksualnosti ne samo da su daleko od puritanskog morala tog doba, već pre pristaju shvatanjima o „slobodnoj ljubavi“ hipi pokreta. Ni njena religioznost nije ništa bolja. Potpuni ironijski otklon prema hrišćanstvu u pojedinim trenucima pretvara se u gotovo montipajtonovski humor. Ona je hrabra i nezavisna žena u vremenu u kojem je to najveće svetogrđe i greh, i kao takva snosi posledice svog izbora. Ne i manje bitno, Margaret je avanturista bezgraničnog duha željnog slobode. Samo što joj avanturizam ne donosi ništa dobro, baš kako i sama kaže: „Ovo je potraga bez potrage: Kreneš na put, ali umesto da se vratiš, zatekneš sebe zaleđenog na periferiji, negde između naselja, u stanju koje nije ni ovo ni ono. Umesto junak osvajač, postaješ lakrdijaš, ili gorivo za lomaču, ili tema za neku od narodnih pripovedaka.“

Naslov: Ona
Autor: Daglas Glaver (1948-)
Preveo: Đorđe Krivokapić
Izdavač: Klio, Beograd, 2005
Strana: 191

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s