Žvaka u pepeljari – Dragoljub Draža Petrović

Zvaka u pepeljariJedino šta u Srbiji nikada nije manjkalo je pokvarenost, i to ne bila kakva već kolosalna pokvarenost. Nacionalni spasitelji sa mesijanskim kompleksom, pacifisti sa ubilačkim nagonima, ratni huškači koji pozivaju na mir, borci za ljudska prava kojima se ta borba završava kad dobiju dobru donaciju, branitelji slobode izražavanja sa prošlošću cenzora, veliki vernici kojima su deset božijih zapovesti nešto nedostižno i egzotično, čuvari porodičnih vrednosti koji premlaćuju nečiju decu, sve je to prisutno u Srbiji. Ipak, postoje i oni koji čije je ime postalo sinonim za pokvarenost. Političari. U isto vreme, nikada se više o politici nije govorilo kao danas. Dnevna, ona najgora, politika postala je najčešća tema, pa ćete o njoj slušati na tribini o začetku rokenrola u Jugoslaviji ali i na pijaci kroz razgovor prodavačice zelene salate i jaja (iako je ovo figurativno rečeno, nije daleko od istine). Najgore od svega, demokratski sistem, ili ono šta taj sistem treba da predstavlja, je uništen (naravno ako ste u zabludi da je ikada i postojao). Uvek ista lica će kao na pokretnoj traci ponavljati uvek iste priče izlizane od upotrebe, koje ni oni sami, a kamoli njihovi glasači, ne uzimaju za ozbiljno. Programi i govori ništa su drugo nego dimna zavesa koja služi da se skrene pogled sa najvećeg lopovluka. Naši političari su izgleda malo slobodnije shvatili onu Bizmarkovu misao o politici kao umetnosti mogućeg, pa je bavljenje politikom na ovim prostorima postalo umetnost mogućeg bašibozuka i prljavštine svake vrste. Kad se sve to uzme u obzir, za pretpostaviti je da politička i društvena satira na ovim prostorima cveta, pogotovo znajući koliko je bogata njena prošlost. Čuveni satiričari odavno su postali obavezni deo školske lektire (pomenimo samo Radoja Domanovića, Milovana Glišića, Branislava Nušića, Branka Ćopića, Aleksandra Popovića). Ali i to je, baš kao i sve u Srbiji, zabluda. I ono malo satiričara, još uvek necenzurisanih, potonulo je u glib dnevne politike. Humor se iscrpljuje sa jeftinim vicevima, gegovima i štosovima, umesto da se zagrebe dublje sve ostaje samo na površini, a nisu retki ni oni satiričari koji gotovo otvoreno koketiraju sa političarima. Da nije baš toliko crno, kao i da satira nije potpuno izumrla, svedoči rad Dragoljuba Draže Petrovića.
Prva knjiga Draže Petrovića, „Žvaka u pepeljari“, izbor kolumni koji je objavljivao u „Danasu“ i „Nedeljniku“ od 2012. do 2014. godine, nije samo antologija najboljih tekstova ovog vrsnog novinara, no i svojevrsna hronika propadanja našeg društva. Prateći političku scenu, Draža Petrović najčešće piše o onima koji nam kroje sudbinu, i to beskompromisno i hrabro. Ona izlizana floskula da za njega nema povlašćenih, u ovom slučaju je pak istinita. Draži Petroviću su na meti i pozicija i opozicija podjednako, pa tako o nezajažljivim ambicijama i lopovluku političara piše da oni: (…) mnogo vole Beograd. Od svih znamenitosti glavnog grada, Kalemegdana, Ade Ciganlije, Knez Mihailove, Skadarlije… – najviše obožavaju javna komunalna preduzeća.“
Iako ovo možda zvuči pretenciozno, nijedna naučna studija nije uspela da pronikne dublje i razobliči našu svakodnevnicu kako je to uradio Draža Petrović. To je moguće najpre zbog toga što je autor ove knjige čovek sa istančanim stilom koji se po svojoj duhovitosti približava najvećoj virtuoznosti. Draža Petrović je majstor groteske i ironije. Neštedimice koristeći hiperbolu on uspeva da čitaocu plastično predstavi prljavštinu u srpskom društvenom životu i tako u potpunosti predoči naš pad. Baš zbog toga ova knjiga iz antologije odličnih satiričnih tekstova prerasta u nešto mnogo više.
Dragoljub Draža Petrović je rođen u umetničkoj porodici. Sin je čuvenog glumca Bogoljuba Petrovića. Početkom devedesetih se okreće novinarstvu i radi u „Borbi“. Odbijajući poslušnost režimu Slobodana Miloševića, prelazi u „Novu borbu“. Karijeru nastavlja u „Glasu javnosti“, da bi danas bio novinar i urednik u dnevnom listu „Danas“. Dobitnik je nagrada „Stanislav Staša Marinković“, „Dragiša Kašiković“ i „Desimir Tošić“. Proglašen je za najboljeg novinara na teritoriji Srbije u anketi magazina „Status“ 2010. godine. Trenutno objavljuje kolumne u novinama „Danas“ i „Nedeljnik“, kao i na internet stranicama televizija „N1“ i „Al Džazira“.
Argumentovano, do kraja otvoreno, a sa puno ironije (ponekad i preko potrebnog cinizma), Draža Petrović je u ovoj knjizi dao odlični portret našeg vremena. Još bitnije, „Žvaka u pepeljari“ nije samo portetisanje političara i njihovih nepodopština. Draža Petrović se bavi društvenim, socijalnim, ali i ništa manje kulturnim fenomenima. Tako on, recimo, na jednom mestu primećuje da je: „EU poznata po istančanom smislu za bacanje para na besmislena istraživanja po Srbiji.“ „Žrtve“ njegovog oštrog pera su i ugledne dramske spisateljice, još ugledniji nevladini pregaoci, nešto manje ugledni huligani, profesionalne patriote, posetioci festivala u Guči, taksisti, crkva… Ukratko, u ovoj knjizi predstavljena je čitava Srbija, i to kakva je ona zaista. Razobličavanje banalnosti, mentalnog i svakog drugog smeća koje nam kontaminira svakodnevnicu veliki je zadatak kojeg se samo izuzetni ljudi mogu poduhvatiti i još važnije u tome ustrajati i uspeti. Jedan od takvih ljudi je sigurno autor ove knjige, Dragoljub Draža Petrović.

Naslov: Žvaka u pepeljari
Autor: Dragoljub Draža Petrović (1970-)
Izdavač: Službeni glasnik, Beograd, 2015
Strana: 258

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s