Dalas ’63 – Stiven King

Dalas 63Veliki događaji iz prošlosti nemerljivo utiču na svet u kojem živimo. Upravo zbog toga, istorija kao nauka postoje orijentir i način da se snađemo u mnoštvu izvora o tim događajima. U nekom krajnjem zbiru, uloga istorija nije samo u proučavanju podataka, naprotiv, njen cilj je analiza obrazaca koji određuju istorijske događaje i posledice istih. I pored toga, istorija često ostaje samo mrtvo slovo na papiru. Činjenice ponekad nisu dovoljne da nam dočaraju prošlost i tu na scenu stupa umetnost, najčešće književnost (videti tekst o romanu „Sveta glad“). Moć umetničke imaginacije prevazilazi sve okvire realnosti pa tako pisanje istorijskih romana i priča u pojedinim trenucima prerasta u kombinaciju sadašnjosti i prošlosti, nečega što se označava kao putovanje kroz vreme. Prvo takvo delo dolazi iz pera irskog pisca Semjuela Medena, koji u romanu „Memoari dvadesetog veka“ (1733) opisuje put jednog anđela sa početka osamnaestog u dvadeseti vek. Još uvek slabo ukorenjeni žanr privlači malu pažnju sve do pojave čuvenog Dikensovog dela „Božićna priča“, u kojem škrtica Skrudž upoznaje svoju prošlost i budućnost. Kraj devetnaestog veka donosi još jedan klasik, roman Mark Tvejna „Jenki na dvoru kralja Artura“. Greh bi bilo ne pomenuti remek-dela „Vremensku mašinu“ H. DŽ. Velsa i „Klanicu 5“ Kurta Voneguta. Ova književna invencija nije jedina. Ponekad prošlost nije zadovoljavajuća (suštinski je skoro uvek tako), pa što je ne izmeniti. I eto još jednog žanra – alternativne/kontrafaktualne istorije (ne treba je mešati sa distopijom). Za osnivača ovog žanra se smatra čuveni rimski istoričar Tit Livije koji u delu „Od osnivanja Grada“ pravi projekciju šta bi se desilo sa svetom da je Aleksandar Makedonski umesto osvajanja istoka krenuo na zapad. Spisak dela iz ovog žanra zauzeo bi desetine stranica, pa stoga pomenimo samo najpoznatija: „Čovek u visokom dvorcu“ Filipa K. Dika, „Zavera protiv Amerike“ Filipa Rota, „Ada ili strast“ Vladimira Nabokova, „Pobunjeni atlas“ Ajn Rend i „Stvaranje istorije“ Stivena Fraja. Vrhunac je svakako mešanje ova dva žanra i stvaranje nečega potpunog novog. Kako bi to izgledalo pokazuje nam Stiven King.
Radnja romana „Dalas ’63“ smeštena je u dve prostorne dimenzije. Jedna je sadašnjost, a druga početak sedme decenije dvadesetog veka. Profesor književnosti Džejk Eping od prijatelja Ala saznaje za postojanje vremenskog portala koji odvodi u 1958. godinu. Al je pred krajem života pa Džejku poverava ovu tajnu uz zahtev da spreči ubistvo Kenedija 1963. godine, a samim tim i da u potpunosti izmeni istoriju Amerike i sveta. Džejkov zadatak uopšte nije lak. Pored neminovne griže savesti zbog mogućeg ubistva Kenedijevog atentatora, snalaženja u sijaset različitih teorija zavera o ovom događaju, on mora i da se nosi sa silama prošlosti koje se protive svakoj izmeni. Ne i manje bitno, potrebno je preći u drugo vreme i snaći se u njemu.
Iako poznat kao majstor žanrovske književnosti, Stiven King je imao dosta muka oko pisanja ovoga romana. Započeo ga je negde na početku karijere, ali i odustao zbog njegove zahtevnosti i obima. Posle nekoliko decenija istraživanja i rada, on izlazi i po mnogima pretenduje da postane vrhunac Kingove proze. Najpre zato što „Dalas ’63“ nije ono što smo navikli od ovog autora. Kako je i sam King rekao na jednom mestu, „Dalas ’63“ je prvenstveno namenjen ljubiteljima ozbiljne književnosti a ne samo obožavaocima žanra. On u toj zamisli uspeva, stvarajući roman koji je savršen ne samo po svojoj fabuli već i po svim pratećim elementima. Izašavši iz uskih okvira žanra, u isto vreme ostajući žanrovski, King je stvorio pravu književnu poslasticu. Pojava igrane serije „11. 22. 63“ nastale po ovom delu (koja se u dosta detalja razlikuje od knjige), još više čitalaca će privući „Dalasu ’63“.
Stiven King je najznačajniji savremeni pisac žanrovske književnosti. Rođen je u američkoj saveznoj državi Mejn, gde i danas živi. Po završenim studijama predaje u nekoliko škola, ali ga taj posao ne ispunjava. S vremena na vreme publikuje kratke priče koje mu postaju glavna preokupacija. Objavljivanje prvog romana „Keri“ (1974) proslavlja Kinga i označava početak veličanstvene književne karijere. Sledi preko pedeset dela, prodatih u neverovatnom tiražu od 350 miliona primeraka. Za svoj rad dobio je desetine priznanja, od kojih je najveće „Nacionalna književna nagrada“ (2003). Po njegovim romanima i pričama snimljeno je nekoliko proslavljenih filmova, dovoljno je pomenuti samo „Isijavanje“, „Zelenu milju“, „Bekstvo iz Šošenka“, „Mizeri“… Veći deo Kingovih dela preveden je na srpski (kod izdavača „Alnari“, „Vulkan“ i „Booka“).
Objavljivanje „Dalasa ’63“ još jednom je pokazalo da velikom piscu nije nestalo ideja, kao i želja za inovacijom. Sastavljajući putovanje kroz vreme i alternativnu istoriju, King je stvorio eksplozivnu kombinaciju koja će oduševiti svakog ljubitelja žanrovske književnosti. Još bitnije, on stvara ubedljivo istorijsko delo, možda i jednu od najboljih slika američkog društvu u periodu Hladnog rata. Opisujući sa izuzetnom preciznošću i duhom svaki segment života tokom sedamdesetih godina, King ne staje na tome. Politički elementi, nuklearna psihoza, poslednje godine rasne segregacije, talog i šljam puritanske Amerike, sve je to našlo mesto u ovoj izuzetnoj knjizi. Ne treba smetnuti sa uma ni izuzetan opis atentata na Kenedija, kao i niz zavera koje prate ovaj događaj. Povrh svega, ovo delo nudi i mogući odgovor na pitanje šta bi se desilo da je Kenedi preživeo. Da li bi istorija bila ružičasta ili mnogo gora, saznaćete čitajući „Dalas ’63“. Stiven King je stvorio kompleksan roman prepun naboja i sa dobrim zapletom, žanrovski raznolik, ubedljiv do srži, i najbitnije vrhunsko književno delo koje pleni svojim erudicijom i kvalitetom.

Naslov: Dalas ’63
Autor: Stiven King (1947-)
Preveo: Vladan Stojanović
Izdavač: Alnari, Beograd, 2012
Strana: 615

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s