Sudbine – Krsta Popovski

SudbineDa li je mudrosti, i to pre svega mudrosti oličenoj u filozofiji, dozvoljeno da se meša u književnost, pitanje je koje se neretko postavlja. U suštini, šta je uloga književnosti? Da li se ona iscrpljuje kroz estetiku i zaplete ili je njen cilj dublje poimanje stvari i pojava? Za one koji u književnosti isključivo traže distrakciju, odgovor je jasan. Književnost je tu da nas razveseli ili rastuži, odvede u neki drugi svet, suštinski da pruži pozadinu za eskapistički beg od stvarnosti, što je sasvim legitimno. Dobar deo književnog stvaralaštva baš je takav, samo što i tu postoje razlike. Nikako se ne mogu porediti Bruno Traven i Sidni Šeldon, recimo. Iako su njihova dela usresređena isključivo na zaplet, deli ih kvalitativna provalija. Osvrnemo li se na književnost koja sadrži filozofske elemente, situacija je znatno komplikovanija. S jedne strane stoje stvaraoci koji „kriju“ mudrost inkorporirajući je u zaplete i samim tim prepuštajući čitaocu da na osnovu fabule donese svoj sud. Takvi romani su „Tihi Don“ Mihaila Šolohova ili „Seobe“ Miloša Crnjanskog. Čak je i Andrić, koji važi za najvećeg mudraca među našim piscima, poprilično „škrt“ u aforističnoj mudrosti u svojim romanima i pričama. Sa druge strane su oni pisci koji se ne libe da filozofiju direktno mešaju sa književnošću. Možda je najbolji primer ove kombinacije najpoznatija knjiga svih vremena. Moderna biblijska egzegeza odustaje od doslovnog i dogmatskog tumačenja teksta, priznajući da su priče iz Biblije često samo metafore. I zaista, pojedine biblijske knjige su izuzetna kombinacija dobrog zapleta i filozofske misli, baš kao što je ona o Jovu. Biblijska tradicija se nastavlja u drugom obliku. Volterov „Kandid“ najsvetliji je primer filozofskog romana. Silne peripetije i muke koje preživljava Kandid u službi su autorovog obračuna sa Lajbnicovom filozofijom. Ne razlikuju se ni Sviftova „Guliverova putovanja“. Opet je glavni junak žrtva brojnih preokreta ne bi li se pisac obračunao sa duhom vremena. Šta reći tek za „Zločin i kaznu“? Zar ubistvo čuvene lihvarke nije isključivo u službi filozofske rasprave o vrednosti ljudskog života? Ovom žanru nisu odoleli ni naši pisci. Primer za to je književni opus Krste Popovskog.
Glavni junak romana „Sudbine“, Zoran Tešić, sredovečni je uposlenik biroa za nezaposlena lica. Njihov zadatak je da nesrećnicima koji traže posao pruži prekvalifikaciju, ali to je daleko od istine. Suštinski se Zoranov posao iscrpljuje u neuverljivim tešenjima i potpunom otaljavanju posla. Ni njegov lični život se ne razlikuje. Dosada i rutiniranost dovedeni su do krajnjih granici, ali na prvim stranicama romana to počinje da se menja. U Zoranovu kancelariju ulazi slavni košarkaš sa htenjem da nađe novi posao. Želja bogatog sportiste da promeni zanimanje, nije jedini kuriozitet. Košarkaš iz dana u dan postaje sve niži i niži. Isti slučaj je i sa slavnim slikarem koji postaje pica-majstor. U svom tom ludilu njegova žena (od koje je čas razveden, čas ponovo zajedno sa njom) donosi vest da je trudna. Zoranova sudbina se u furioznom zapletu okreće naglavačke.
Žanrovski odrediti „Sudbine“ je težak zadatak. On bi u nekom osnovnom značenju mogao da bude posmatran kao kritika aktuelnih političkih i društvenih prilika. Jetka prozivka sistema, oličena u liku nezainteresovanog službenika, izuzetno je bitan segment romana. Tu su i fantastični elementi. Ljudi koji se smanjuju direktna su aluzija na Svifta, tačnije na satirično predstavljanje ljudske niskosti. Dodajte tome i elemente filozofskog romana u delovima sa dolaskom deteta na svet i dobili ste pravu papazjaniju iz koje nažalost proizlazi i glavna mana ovog romana. Blistavost pojedinih epizoda zaglušena je u njihovoj brojnosti, tako da neretko imate osećaj da one ostaju nedovršene.
Krsta Popovski je rođen 1968. godine u Skoplju. Posle završenih studija književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu radi kao glavni urednik časopisa za umetnost „Zvono“ i u nekoliko izdavačkih kuća. Debituje sa romanom „Tata“, knjigom koja se sukobljava sa nestankom očinske figure. Sledi roman „Ej“ o majci koji gubi dete. Na njega se nastavljaju „Sudbine“ i poslednji roman „Trudovi“, svakako najčudniji jer je njegov glavni junak muškarac koji je umislio da je trudan. Za svoje književno stvaralaštvo dobio je nekoliko uglednih priznanja. Pored ovih proznih dela, autor je četiri zbirke poezije i dve drame.
Fantazmagorični svet romana „Sudbine“ deo je čudnovatog porodičnog niza Krste Popovskog. Kao i u njegovim prethodnim romanima, glavna tema i preokupacija je sukobljavanje male ljudske jedinke sa svetom koji ga okružuje, ali i porodice koja postaje uporište u toj borbi. Ako je u delima „Tata“ i „Ej“ opisan trenutak prekida sa porodičnom istorijom, onda su „Sudbine“ i „Trudovi“ početak porodične istorije. Značaj „Sudbina“ nije samo u tome. Krsta Popovski pravi brojna iskliznuća iz fabule, u ovom slučaju to su pre svega fantastika i filozofski elementi. Spajajući čudesno sa iščašenim i grotesknim, Popovski nam priča gorku storiju o promašenim ljudskim sudbinama. Slika likova koji se smanjuju predstava je duboke ljudske niskosti koja mora biti prevaziđena. Taj iznenadni preokret (kao kad Guliver dođe u Liliput) je podstrek za dublje promišljanje, prvenstveno filozofsko, o sopstvenoj hudoj sudbini, ali i o načinu kako da se život vrati u takvu-kakvu normalu. Za glavnog junaka to je podizanje porodice i dolazak deteta na svet. U krajnjem zbiru, „Sudbine“ su i pored brojnih mana, koje pre svega dolaze iz malog prostora na kojem se želelo mnogo reći, izuzetno hrabro, mudro i čitljivo delo, kao i ništa manje vredan književni eksperiment.

Naslov: Sudbine
Autor: Krsta Popovski (1968-)
Izdavač: Dereta, Beograd, 2012
Strana: 92

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s