Blistavo i strašno, drugi deo – Bekim Fehmiu

Blistavo i strasnoPostoje priče koje je nemoguće ispričati do kraja. Iako se znaju sudbine likova, prostor i vreme u kojem žive, zapleti i preokreti, nešto ipak nedostaje. Neka vrsta krajnjeg zaključka, epifanijskog prosvetljenja nalik Dositejevom naravoučeniju. Jedna od tih „nemogućih“ priča je i Jugoslavija. Krenemo li od njenog nastanka, eto odmah problema. Dok za jedne ona označava ispunjenje vekovnih težnji bratskih naroda za jedinstvom, drugima je pak veštačka i nepotrebna tvorevina, još jedna tamnica naroda. Njeni prvi dani daleko su od srećnih. Trvenje i antagonizmi (o kojima je tako izuzetno pisala Rebeka Vest), rezultirali su krvavim Drugim svetskim ratom. Ali ona se ponovo rađa, samo u drugom obliku. Upravo taj oblik postaje novi kamen spoticanja. Poražena i gotovo uništena građanska klasa, međunacionalna netrpeljivost, nerešeni računi, čistke i partijski progoni neistomišljenika, sve će je to pratiti i na kraju dovesti do još jednog krvavog rata. Ali da ne brzamo. Zahvaljujući odricanju od velikog komunističkog brata (čuvenog Titovog „ne“ Staljinu), Jugoslavija postaje svojevrsni ideološki i društveni eksperiment. Kombinacija je to komunističke diktature u najboljem izdanju sa liberalnim zapadnim duhom. I tu kreću lepe uspomene. Lakog dobijanja stambenog prostora, besplatnog školovanja, letovanja, solidnog zdravstva, potrošačkog društva… Najbitnije, umetnost cveta kao nikad do tad. Nove likovne i muzičke pravce, književna remek-dela, stotine izuzetnih filmova, država neštedimice potpomaže i neguje, dobro ponekad i zabranjuje da budemo u potpunosti iskreni. Sa druge strane stoji siromaštvo dobrog dela stanovništva koje rezultira masovnim egzodusom u inostranstvo (čuveni gastarbajteri), tinjanje međunacionalne mržnje, ali i pravljenje sistema koji je ekonomski neodrživ i podložan korupciji, koja svoj groteskni vrhunac doživljava u sadašnjosti. Sve ovo je u najkraćim crtama Jugoslavija. I najlepši san, i najgori košmar. Prava papazjanija u kojoj svako ima svoju stranu i svoju priču, iz koje je nemoguće izvući zaključak i doći do konačnog odgovora. Ali to ne znači da te priče treba odbaciti. Najpre zato što su svedoci jednog čudnog, veličanstvenog, ali i tužnog vremena. Jedna od njih je i ona Bekima Fehmiua.
Godine 2001. Bekim Fehmiu objavljuje prvi deo autobiografije „Blistavo i strašno“. Izuzetno svedočenje o detinjstvu i odrastanju u Prizrenu, otkrilo je našoj javnosti Kosovo kakvo do sada nismo poznavali. Po autorovoj smrti, iz štampe izlazi nastavak knjige. On je, za razliku od prvog dela, put proboja čuvenog glumca u svet. Od zaposlenja u prištinskom pozorištu pa sve do studija u Beogradu, Bekim Fehmiu slika portret koliko nepokorne, toliko i radoznale i vredne ličnosti. Taj trud je krunisan zaposlenjem u elitnom beogradskom pozorištu, ali i prvim filmskim ulogama. Jedna od njih će ga i proslaviti. Beli Bora iz „Skupljača perja“ karta je za odlazak u inostranstvo i zametak veličanstvene međunarodne karijere.
Ako bi se tražila najveća vrednost ove knjige to bi bila njena dokumentarnost. Pedantno beležeći događaje iz svog života, Bekim Fehmiu opisuje i život i razvoj države i kulture čiji je predstavnik. Iskren do kraja, on ne može da prenebregne odvratne političke borbe, javašluk u svakom segmentu društva, kao i poltronstvo i sitničavi duh njegovih kolega. Kao suprotnost tome je dat opis raskalašnog života stranih filmskih umetnika, njihovih ljubavnih izleta, materijalnog bogatstva i tužnih sudbina. On je ne samo svedok tome, već i direktni učesnik. Preplet je to dva dijametralno suprotna sveta koji se sukobljavaju u jednoj ličnosti. I najbitnije od svega besprekorno izveden i zapisan u minimalističkom stilu uz potpuno ekonomisanje rečima, a opet tako bolno potresan i raskošan. Baš kakav je i opis majčine smrti: „Dija je plaznula jezik celom ovom svetu. Kao da je rekla: ‘Neću više da živim u paviljonu zveri’. Poslednji dah… Dug i tih. Njena glava je klonula.“
Bekim Fehmiu je jedan od najznačajnijih jugoslovenskih glumaca druge polovine dvadesetog veka. Rođen je u uglednoj prizrenskoj porodici, koja se često seli zbog političkog delovanja Bekimovog oca Ibrahima, podjednako progonjenog od strane albanske, srpske, jugoslovenske kraljevske i komunističke vlasti. Posle završenih studija, postaje član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Glumio je u preko pedeset jugoslovenskih, italijanskih, francuskih, engleskih, istočnoevropskih i američkih filmova. Čuvene su njegove uloge Odiseja u istoimenoj igranoj seriji i u filmu „Dozvola za ubistvo“, gde mu je partnerka bila Ava Gardner. U znak protesta zbog međunacionalne mržnje na Kosovu i početka raspada Jugoslavije krajem osamdesetih povlači se iz javnog i umetničkog života. Izvršio je samoubistvo 2010. godine.
Sudbina Bekima Fehmiua, opisana u ovoj knjizi, je gotovo identična sudbini Jugoslavije. Njegove prve godine u senci su očevog progona od autoritativnog režima. Kako stege sistema popuštaju, tako i njegova karijera otpočinje. Samo što ona nije bila nimalo laka. Trebalo je preći put od potpunog siromaštva, beskrajnih poniženja, ništa manje i sukoba sa samim sobom. Bekimov život je slika čoveka radoznalog duha željnog svega, a opet tako pardoksalno okrenutog unutrašnjoj introspekciji i gorštačkom ponosu. Scene sukoba sa stranim producentima koji žele da mu promene ime ne bi li se tako lakše probio u svet zvezda, samo su jedan primer. On je zarad ponosa spreman da odustane ne samo od ogromnog novca, već i od glumačke karijere. Takav je i njegov odlazak sa umetničke scene. Baš kao i Crnjanski u toku Drugog svetskog rata, Bekim odbija da „peva u kući mrtvaca“. Jugosloven, koliko i ponosni Albanac, on svoj život vezuje za svet koji ga okružuje. Ako Jugoslavija nestaje, nestaje i on. Sudbina je to nalik antičkim tragedijama, sudbina uzvišena ali i ništa manje užasavajuća i nerazumljiva. Kako bi on rekao, blistava i strašna.

Naslov: Blistavo i strašno, drugi deo
Autor: Bekim Fehmiu (1936-2010)
Izdavač: Samizdat B92, Beograd, 2014
Strana: 560

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s