A tako je dobro počelo – Branko Rosić

A tako je dobro poceloBili su mladi, lepi i divlji. Mislili su da menjaju svet. Stvarali su novu umetnost, režirali čudesne filmove, komponovali i izvodili muziku koja je bila nešto zaista novo, pisali romane i pesme, menjali sisteme i dizali revolucije. I bili ubeđeni da nikada neće ostariti. Onda se i to desilo. Postali su stari, ćelavi i ružni, umrtvljeni životom i najgore izdajnici ideala za koje su se borili. Priča je to stara skoro koliko i čovečanstvo, i što je još teže priča koja se ponavlja neprestano. Ko je mogao pretpostaviti da će ideali francuske revolucije biti iznevereni baš od onih najvećih idealista i da će umesto vremena slobode doći vladavina terora? Ili da zađemo u ne tako davnu prošlost. Kako je od identičnih ideala slobode proklamovanih od strane ruskih revolucionara došlo do Gulaga? I ne, nećemo da se skrivamo iza šinjela čuvenog Brke, za dobar deo zločina odgovorni su Lenjin i Trocki. Ali da se mi manemo samojedućih revolucionara i vratimo u sadašnjost. Ili još bolje rečeno u skorašnju prošlost. Hipi epoha je obećavala mnogo. Promenu morala, i ne samo njega već najpre izmenu životne paradigme. Umesto dosadnog i učmalog malograđanskog bivstvovanja, sloboda (avaj, opet ona) je bila ta koja će nas osloboditi. Odbacivanje stega i svega što nas drži u pokornosti običnom, skoro da je bilo proklamovano načelo. I šta se desilo? Pa, gotovo ništa. Malo seksualnih sloboda, nešto umetnosti i mnogo overdoza. Oni preživeli hipici brzo su postali građani pokorni koji sa radošću prihvataju i žive po pravilima protiv kojih su se borili. Ništa, onda. Dolazi nova epoha. Panka i novog talasa. Ljubav i sloboda postaju pase. Cinizam zbog izneverenih obećanja prohujale epohe pretvara se u bespoštednu borbu protiv pravila, države, života uopšte. Živeo nihilizam! I onda, gle ironije, oni postaju još gori. Direktori marketinških agencija, političari (poprilično ironično takvih u Srbiji ima koliko god hoćete), biznismeni… Umesto da sruše sistem, oni postaju njegovi stubovi i najveći branioci. Priču o tim ljudima donosi nam Branko Rosić u svom romanu-prvencu.
Središnji lik romana „A tako je dobro počelo“ je sredovečni marketinški stručnjak Dragan Lomić. Smešten u jednoj bolnici u Kopenhagenu on pravi presek svog života, tačnije njegovih poslednjih nekoliko meseca. Na vrhuncu moći i profesionalnog uspeha Dragan Lomić, kako to obično biva, upoznaje fatalnu ženu Miju. Otupljen od droge, alkohola i svakodnevnice srpske više klase, on u njoj pronalazi način da povrati ne samo emotivni, već i celokupni život. Ali to uopšte nije lako. Najpre, Mija je neuhvatljiva. Prvobitna zaljubljenost pretvara se u emotivni slom posle gorkog izdajstva i zaplet počinje. Preko Beograda, Njujorka, Londona, pa sve do Kopenhagena, odigrava se radnja ovog romana. Čergar sa svojom mečkom, politička i marketinška „elita“ Beograda i engleski huligani pratioci su i učesnici njegovog konačnog pada.
Izabravši da za naratora stavi glavnog lika Branko Rosić sebi i olakšava i otežava zadatak. Dragan Lomić je kao pripovedač zahvalan. Bespoštedni govor o sebi i drugima, opis života srpskog establišmenta, kao i transfer spoljašnjeg ka unutrašnjem, sve to podržava piščevu odluku. Ali tu nastupa glavni problem. Plitkost. Ostaje, naravno, pitanje da li je to bila Rosićeva namera ili pak nedostatak literarnog talenta. Dragan Lomić je prazan. I to ne u smislu njegovih životnih avantura (njih imate koliko god hoćete), već po pitanju unutrašnjih introspekcija. Iako pred prelomom, on jednostavno nije u stanju da sažme svoj život i napravi bilo kakvu vrstu dublje analize a da to nije prosto nizanje događaja. I ne, ne mora to da bude psihološko previranje likova F. M. Dostojevskog, ali fali nešto što bi čitaoca ubedilo da je Dragan Lomić zaista pravi čovek.
Branko Rosić je rođen u Beogradu. Kao mladić svira u pank bendu „Urbana gerila“ (članovi ovog benda su kasniji frontmen „Partibrejkersa“ Zoran Kostić Cane, ali i pisac Vladimir Arsenijević). Jedan je od tvoraca knjige „Leksikon YU mitologije“, kao i autor niza tekstova u časopisima „Plejboj“, „Kosmopoliten“, „Nacionalna geografija“… Trenutno je kolumnista i zamenik glavnog urednika magazina „Nedeljnik“. Koautor je knjige „Gola elita“ sa Duškom Jovanić. „A tako je dobro počelo“ je njegov prvi roman.
I pored mana, ovu knjigu spasava njena nepretencioznost. Branku Rosiću na pamet ne pada da rešava velika egzistencijalna pitanja. Što je potpuno legitimno. Verovatno i odlično, jer naša prozna scena obiluje takvim neuspešnim pokušajima. Najjednostavnije rečeno, on piše ono u šta se razume i šta odlično poznaje. I baš zbog toga avanture marketinškog maga Dragana Lomića deluju tako ubedljivo. Pažljivo skenirajući svaki segment našeg društva, autor sastavlja odličnu sliku nove srpske elite. Hronika je to potpuno bezidejnog vremena, zjapeće praznine ispunjene borbom za moć i anestezirane drogom i seksom. I što je posebno bitno, napisana bez moralisanja i lamentiranja za dobrim prošlim vremenima, ali i želje za skandalom i senzacionalizmom. Prosto, nekada ste bili mladi i lepi idealisti, sada ste samo hodajući leševi svoje mladosti i izneverenih očekivanja. I sledi vam što skoriji pad. A tako ste dobro počeli.

Naslov: A tako je dobro počelo
Autor: Branko Rosić (1964-)
Izdavač: Laguna, Beograd, 2015
Strana: 215

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s