Moja genijalna prijateljica – Elena Ferante

moja-genijalna-prijateljica„Sudbina prijatelja tako teško leži na meni, zato žurim preko polja i tražim daljine“, potresni je Gilgamešov lament nad mrtvim Enkiduom. I baš od tog davnog epa prijateljstvo postaje velika književna tema. Susrećemo ga u Bibliji. Davidov odnos sa Jonatanom pripovest je o iskrenoj privrženosti, surevnjivosti i krajnjoj tragici. Takav je i Davidov žal posle Jonatanove smrti: „Žao mi je za tobom, brate Jonatane; bio si mi mio vrlo; veća mi je bila ljubav tvoja od ljubavi ženske.“ Prijateljstvo je česta tema i kod Šekspira. Jagovo izdajstvo Otela i dan-danas je prikaz najdubljeg prijateljskog pada. Novu sliku prijateljstva donosi otac moderne književnosti Servantes. Avanture don Kihota neraskidivo su povezane sa njegovim štitonošom i vernim pomagačem Sančom Pansom. Nezaboravne nesuglasice, maestralni humor, ali i duboka privrženost ova dva lika krunisali su verovatno najveće prijateljstvo u istoriji literature. Svoje verne pomoćnike imaju i drugi fiktivni junaci. Od Šerlokovog doktor Votsona, preko Poarovog kapetana Hejstingsa, pa sve do Vilsona vernog pomagača doktor Hausa, ova matrica se neprestano ponavlja. Muško prijateljstvo često je prožeto antagonizmom, izdajama i sukobima, gotovo pa stereotip je postalo zaljubljivanje dvojice najboljih prijatelja u istu devojku, ali ne manjka ni homoerotskih elemenata. Posebno zanimljivo je dečije prijateljstvo ostvareno u književnim delima Mark Tvejna („Tom Sojer“, „Doživljaji Haklberi Fina“), Harper Li („Ubiti pticu rugalicu“), ali i Stivena Kinga („Leš“). Ipak ono najspecifičnije prijateljstvo je izvedeno u delima koja govore o odnosu dve žene. Zamenu identiteta i dopunjavanje u muškom svetu maestralno je izvela Virdžinija Vulf u „Orlandu“. Njenim putem polazi i Majkl Kaningem u romanu „Sati“. Feministički klasik „Zlatna beležnica“ iz pera Doris Lesing ogoljava do kraja svet prijateljstva novog vremena. Treba pomenuti i roman „Mačje oko“ Margaret Atvud posvećen čudnovatom odnosu dve žene. Ovim klasičnim delima o prijateljstvu pridružuje se i stvaralaštvo Elene Ferante.
Prvi tom napuljskog četvoroknjižja, „Moja genijalna prijateljica“, uvod je u istoriju odnosa dve junakinje, Lile i Elene. Već dobrano zašla u staračke godine, Elena dobija vest o nestanku svoje prijateljice Lile. Klupko sećanja kreće da se odmotava i Elena počinje da zapisuje uspomene na detinjstvo i zametak njihovog prijateljstva. Priča je to o prvim posleratnim godinama i o napuljskom predgrađu. Čudnom svetu sa još čudnijim načinom života. Sveopšte nasilje, narušeni porodični odnosi, siromaštvo, suštinski potpuna prljavština, sve to sačekuje junakinje romana. Njihov odnos postaje slamka spasa i preko potrebna pomoć u teškim životnim okolnostima.
„Moja genijalna prijateljica“ je duboko kompleksan roman. Ako bi se posmatrao samo na osnovu fabule, to je priča o mladosti, pravi pravcati bildungsroman. U drugom sloju, to je savršeno izvedena psihološka studija o odnosu dve žene, njihovim različitostima, sukobima, ali i načinu da se te različitosti prevaziđu. U onom trećem čitanju, „Moja genijalna prijateljica“ je društvena i politička hronika, u kojoj se autorka hrabro hvata u koštac sa užasnim svetom krajnjeg siromaštva, nasleđem fašizma, ali i društvenim uređenjem i političkim implikacijama. Četvrti sloj je građenje priče o vremenu, gotovo pa savršeno ustrojstvo sećanja. Tu se pronalaze velike sličnosti sa literarnim superstarom Karl Uve Knausgorom. Ako je „Moja borba“ ingeniozni vodič kroz unutrašnji svet jednog života, „Moja genijalna prijateljica“ je slični životni bedeker, samo ovoga puta okrenut spoljašnjosti i svetu koji nas okružuje.
Elena Ferante je najzagonetniji književni autor današnjice. O njoj se jedino zna da je rođena u Napulju 1943. godine i da je majka. Čak su i ti podaci neproverljivi, pa postoje pretpostavke da se iza ovog pseudonima krije grupa pisaca ili muškarac. Nikada se nije pojavila u javnosti, a u retkim intervjuima preko elektronske pošte odbija da dâ bilo kakve podatke o svom privatnom životu. Debitovala je sa knjigom „Problematična ljubav“ (1992), da bi potom usledila još četiri romana. Svetsku slavu doživljava sa napuljskim četvoroknjižjem objavljenim u periodu od 2011. do 2014. godine. Po mnogima je najznačajniji živi italijanski pisac, a magazin „Tajm“ ju je prošle godine uvrstio u čuveni izbor sto najuticajnijih osoba na svetu.
Slava Elene Ferante je došla i do nas. Zahvaljujući uvek agilnoj „Book-i“ i srpska publika dobija priliku da upozna stvaralaštvo velike italijanske spisateljice (nadamo se da će ta agilnost biti dokazana i što bržim izdavanjem preostala tri dela napuljskog četvoroknjižja Elene Ferente). A taj susret daleko je od svega što smo u skorije vreme imali prilike da pročitamo od prevedene literature. Preobražaj običnog u izvanredno, izuzetna slika jednog vremena, fabula koja nas uvlači u sebe ne dajući nam mira, sve je to „Moja genijalna prijateljica“. I najbitnije, blistavo napisana priča kojoj se ne može pronaći pandan. Rečenice su to bez mane, celine koje udaraju svojom iskonskom snagom i kompozicija tako skladno izvedena da dovodi do ushićenja. Ovaj roman je istinsko, i to bez preterivanja, remek-delo, koje ulazi u red najvećih priča o prijateljstvu. Nesentimentalna povest o sentimentalnosti. I sasvim sigurno budući klasik.

Naslov: Moja genijalna prijateljica
Autor: Elena Ferante (1943-)
Prevela: Mirjana Ognjanović
Izdavač: Booka, Beograd, 2016
Strana: 331

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s