Argentinski roman – Drago Pilsel

argentinski-romanJedna od onih besmrtnih Krležinih maksima glasi da u krdu smrdi, ali je toplo. Istorija balkanskih krda baš je takva. Potreba za identifikacijom, ona pubertetska želja za pripadanjem nekome ili nečemu, i dan-danas je jedini način života na ovim prostorima. Malograđanski ostrakizam doveden je do vrhunca, koliko na privatnom ništa manje i na društvenom planu. Pozadina je bogaćenje političke i biznis elite u beskonačnom tranzicionom periodu (otprilike parafraza naslova memoara čuvenog komunističkog funkcionera – tranzicija koja teče). Dok se elita bogati, sirotinji je potrebno dati dovoljno materija za distinkciju. Primitivna muzika i televizijski program postaju svojevrsna anestezija širokih narodnih masa. No ni to nije dovoljno. Kao što estradni projekti bivše nam države, oličeni u popularnim zvezdama tipa Lepe Brene, nisu uspeli da zaustave događanja naroda, tako ni zatupljivanje ne postiže dovoljno efekta. Potrebno je nešto mnogo jače i bolje. Krv i tlo. Iskorištavanje najgorih atavističkih nagona i dovođenje do vrhunca one Frojdove teorije o narcizmu malih razlika. I eto nama sukoba malih i ograničenih intenziteta, koji se po potrebi mogu podizati ili gasiti. Slično propalom braku sa vrlo gadnim razvodom, bivši supružnici, u ovom slučaju narodi Jugoslavije, vrlo lako se podsećaju loših strana svog zajedničkog života. Poslovični kosturi iz ormana, prebrojavanje žrtava ludačkog vremena, optužbe ko je živeo na čijoj grbači i ko je koga više oštetio, sve je to obavezni deo ovog bala ludaka. Priznavanje sopstvene krivice gotovo da i ne postoji kao opcija. Pomene li se, sledi rečenica – a znaš li šta su oni nama uradili. I tu nema mesta pomirenju. Nema ni katarze. Kako krenuti dalje kad su za sve krivi oni drugi, a ne mi? Skoro kao u manihejskom poimanju sveta, jedna strana je oličenje potpunog zla, a ona druga najveće dobrote. U tom i takvom svetu postoje izuzeci. Svetli primeri razuma i ljudskosti. Dokazi da ipak nije sve otišlo dođavola. Jedan od njih je Drago Pilsel.
Rođen u miljeu ekstremne emigrantske hrvatske porodice, Drago Pilsel je od mladosti zadojen ustaškim duhom. Njegov otac je bio blizak saradnik Ante Pavelića, jedno vreme čak i njegov telohranitelj. Sve je to naravno odvelo junaka knjige na stranputicu. No, ne zadugo. Odrastanje u disfunkcionalnoj porodici, latinoameričke revolucije, ali i duh vremena, polako počinju da lome mladog Dragu. Avantura sa odlaskom u franjevački samostan, prihvatanje teologije oslobođenja kao i par ljubavnih avantura, dovešće ga do povratka u Jugoslaviju. I to baš u one najgore ratne godine. Smrt brata i ništa manje potresno prisustvovanje ratnim strahotama i masakrima nevinih posle operacije „Oluja“ od Draga prave nepokolebljivog borba za ljudska prava i novog čoveka. O tome ova autobiografija svedoči.
Izabravši odrednicu roman Drago Pilsel je možda i najbolje objasnio strukturu svoje autobiografije. Ona je u isto vreme blistavi primer memoarskih beleški, ali i pikarski roman. Pojedini delovi knjige čitaju se sa uživanjem, pogotovo oni avanturistički, ali i sa dubokim promišljanjem kada su u pitanju esejističke zabeleške. A tu autor svoj izraz dovodi do vrhunca. Kakva je recimo ova misao: „Ljudi, svi mi, daleko smo od savršenstva: dobri su nemoćni, moćni su bez dobrote, mudri su ravnodušni, a onima koji misle da vole – nedostaje mudrosti.“ Suštinski, Drago Pilsel balansira između ova dva izraza. S jedne strane je život u svoj svojoj zanimljivosti, a sa one druge kontempliranje o njemu. I taj balans funkcioniše dobro. Baš zbog autorovog priznanja da ova knjiga nastaje iz duboke životne potrebe, a ne iz literarnih pretenzija, neujednačenost stila i pokoja greška nisu veliki razlog za kuđenje.
Novinar, pisac i borac za ljudska prava Drago Pilsel jedna je od najznačajnijih pojava novije hrvatske javne scene. Završio je studije teologije, na kojima je i magistrirao. Odbacuje sveštenički poziv i postaje novinar. Objavio je mnoštvo članaka i bio saradnik velikih svetskih i regionalnih medijskih kuća. U svom novinarskom radu kritičar je rimokatoličke crkve, neoustaštva, ali i balkanskih nacionalizama. Često je na meti ekstremista, izbačen je iz udruženja hrvatskih katoličkih novinara, kao i iz Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava. Živi u Zagrebu.
U čemu je tajna ove autobiografije i zašto je ona toliko uzburkala balkanske duhove? Najjednostavnije rečeno, „Argentinski roman“ je priča o izlasku iz okvira čopora. Teškoj i užasavajućoj borbi pojedinca za istinu o sebi, ali i o društvu u kojem živi. Od toga Drago Pilsel polazi. Pripadnost naciji i veri ne anulira našu ličnu i moralnu odgovornost. Štaviše, ta lična i moralna odgovornost mnogo je veća od bilo kakve pripadnosti. I tu kreće raskid sa mučnom i lažnom istorijom. Počinje novi život. Život pojedinca oslobođen smrada krda, možda hladan i težak, ali opet pravi život. Slobodnog čoveka koji hrli u susret drugima. Baš kao što i sam Pilsel kaže: „Biti pojedinac to znači i susretati pojedinca, to je vrlo teško, svakodnevno voditi računa da je drugi jednako vrijedan kao i ti, svakodnevno znati da drugi ima sve ono što ti imaš – sva prava, sve dužnosti, i da ga tako trebaš susretati.“

Naslov: Argentinski roman
Autor: Drago Pilsel (1962-)
Izdavač: Profil, Zagreb, 2014
Strana: 248

Једно мишљење на „Argentinski roman – Drago Pilsel

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s