Na Crnom bregu – Brus Četvin

na-crnom-breguU vremenu sveopšte globalizacije, onog globalnog sela Maršala Makluana, čini se da je lakše saznati kako izgleda svakodnevni život Maora, nego ko vam živi u komšiluku. I ovo nije lamentiranje nad nedostatkom komšijskih odnosa, sport zavirivanja u tuđu intimu i privatni život i dalje je jedan od najpopularnijih u Srbalja, već priča o nekom pređašnjem svetu, pa da citiramo Činua Ačebea, o svetu koji nestaje. Rast stanovništva iz godine iz godine prevazilazi sve moguće procene, a kako se čini on će u vremenu pred nama biti sve veći i veći. Katastrofični scenariji o planeti koja neće moći da podnese toliku količinu stanovništva; prosto resursi su ograničeni, a njeni korisnici sve brojniji – dovode nas pred potpuni ekološki i ekonomski krah. Ali, to je već druga tema. Naša je promena paradigme stanovanja i obrasca svakodnevnog života. U predindustrijskom vremenu, veći deo stanovništva živi po selima ili manjim varošima. Da se ilustruje ova tvrdnja, dovoljno je reći da je početkom dvadesetog veka postojalo samo nekoliko gradova od preko milion stanovnika. Ili još plastičnije, Beograd je na početku prošlog veka bio varoš sa par desetina hiljada žitelja da bi se za nekih sto godina pretvorio u milionsku metropolu. Migracija stanovništva iz sela u gradove i ogroman populacioni rast promenili su već pomenutu paradigmu. Od malenih naselja u kojima svako svakoga poznaje došli smo do metropola u kojima niko nikoga ne poznaje. Da to još jednom ilustrujemo. U nekom pređašnjem vremenu vi ste kao prolaznik sigurno morali da pozdravite desetine ljudi. Tu su lekar, sudija, kasapin, učiteljica, trgovac… Svakoga poznajete po imenu i ne samo po njemu. Znate njegovu prošlost, navike, raspoloženja, prosto imate ličnosni kontakt sa svakim od tih ljudi ponaosob. Još bitnije, i oni vas poznaju dobro. To naravno sa sobom nosi bezbroj loših stvari, od ogovaranja najpre, ali i dosta dobrih. Najjednostavnije rečeno vi se nalazite u dobro poznatom svetu. Ovakav način života je svoje utočište pronašao u književnosti. Od onog najpoznatijeg gradića svetske književnosti Mejkoma, nastalog iz pera Harper Li, pa sve do „Kronike palanačkog groblja“ Isidore Sekulić – slika je ista. Prikaz životne borbe, najčešće izuzetne i senzitivne individue sa ograničavajućim svetom, zahvaljujući kojoj na svetlost dana izlazi suština čoveka i njegovi najdublji porivi. Još jedna slika tog nestalog sveta dolazi iz pera velikog britanskog pisca Brusa Četvina.
U središtu romana „Na Crnom bregu“ utkana je životna priča blizanaca Luisa i Bendžamina Džounsa. Prateći njihov životni put, Brus Četvin nas odvodi na kraj devetnaestog veka i upoznaje sa njihovim roditeljima. Burni brak rezultiraće kupovinom velikog imanja na Crnom bregu ali i rođenjem blizanaca. Pred njima se nalazi nesrećni dvadeseti vek. Dva svetska rata, ekonomske krize i promenu sveta u kojem žive, sve će to blizanci morati da istrpe i osete na svojoj koži. Još više će na njih uticati okruženje, ruralni Vels, taj mali i ušuškani svet u kojem svako svakoga poznaje, ali i u kojem se ne preza od najgorih strasti i nikada ne manjka velikih događaja.
Duboko poznajući, ali ništa manje i razumevajući ljude o kojima piše, Brus Četvin nam prikazuje davno nestalo vreme. Od onog prvobitnog viktorijanskog pa sve do postindustrijskog doba, mi dobijamo savršenu sliku istorijskog razvoja i života ruralnog Velsa. Najbitnije je to što ta slika dolazi suptilno, kroz živote blizanaca i svih tih silnih događaja iz njihovog bogatog iskustva. Svet u kojem je najveća avantura odlazak do obližnje varoši, a priče o dalekim predelima za žitelje čista izmišljotina, u ne tako ogromnom vremenskom razmaku dolazi do hipi epohe i nekih čudnih ljudi što propovedaju slobodnu ljubav. Ogroman raskorak i sažimanje vremena od jednog veka Brus Četvin izvodi graciozno i stilski savršeno, pritom bogato i ništa manje mudro.
Brus Četvin spada u red najvećih britanskih pisaca druge polovine dvadesetog veka. Rođen je u bogatoj engleskoj porodici velškog porekla. Posle studija istorije umetnosti zapošljava se kao procenitelj u čuvenoj aukcijskoj kući „Sotbi“, ali taj posao ga ne ispunjava. Postaje avanturista koji živi nomadskim životom, obilazeći gotovo sve kontinente. Rezultat tih avantura su bili putopisi koji su očarali englesku javnost, kao i bogati novinarski rad. Taj novinarski rad je izazivao i česte kontroverze, najpre zato što je Četvin u svojim intervjuima često dodavao lične stavove, ne prezajući pritom da u stvarnost umetne fikciju. Za života je objavio pet knjiga (kod nas su prevedene „Uc“, „U Patagoniji“ i „Vicekralj Uide“), a posthumno su mu objavljene još tri. Preminuo je u četrdeset i devetoj godini života, kao jedna od prvih žrtava infekcije HIV-a.
Pored najveće i sasvim sigurno najbitnije uloge svedoka istorijskog pamćenja, roman „Na Crnom bregu“ je u isto vreme i maestralna priča o dvojici braće blizanaca. Predstavljajući ih kao Dioskure, onu braću blizance sa tako različitim mentalnim sklopom, a opet bez mogućnosti da žive jedan bez drugoga, Brus Četvin ispisuje blistavu priču o jedinstvu u različitosti. Svetu potpune bratske ljubavi koja i pored ogromnih razlika prevazilazi sve moguće okvire racionalnog poimanja stvarnosti. Pripovest je to o nežnoj i bratskoj privrženosti dva ljudska bića koja svesno idu istim putem, utrasiranim a da oni toga i nisu svesni. Još bitnije, njihov život omeđen je malim i intimnim svetom. Prostorom u kojem se velika osećanja, humanost i ljubav neštedimice dele, ali ne nedostaje ni onih najgorih i najogavnijih ljudskih poriva. Ispisujući život blizanaca, Brus Četvin nam istovremeno prikazuje istoriju mučnog dvadesetog veka, ali i podiže spomenik jednom nestalom svetu koji se nikada neće vratiti.

Naslov: Na Crnom bregu
Autor: Brus Četvin (1940-1989)
Preveo: Alen Bešić
Izdavač: Agora, Zrenjanin, 2013
Strana: 321

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s