Švejkovanje – Jaroslav Hašek

Ono što deli ozbiljnu od, pa nazovimo je, efemerne književnosti jeste pogled na stvarnost. Dok je petparačkoj literaturi samodovoljnost iskonstruisanog sveta dovoljna, onoj drugoj nije. Da pojednostavimo, u svetu Mir-Jam stvarnost je neophodno zlo, dekor za razvoj ljubavne ili bilo kakve priče. S druge strane, uzmimo za primer Tolstoja, romansa između glavne junakinje i Vronskog je pokretačko gorivo za dublju društvenu analizu i angažovanost. Nazovite je kako god želite – može to biti moralnost autora, neretko i mesijanska misija; ali pisci su večiti Don Kihoti. Borci protiv nepravde, političkih sistema i ideologija, uopšte zla. Ali i tu postoji ogromna distinkcija koja se najviše vidi u korišćenju sredstava u borbi protiv zla. A to zlo gotovo uvek je smrtno ozbiljno i mrtvački dosadno. Dovoljno je pogledati lica velikih zločinaca. Uzvišeni pogled, razjarenost dovedena do svog vrhunca i iskrena samoljubivost, ogledaju se sa lica inkvizitora, vojskovođa, papa, kraljeva, diktatora… Smeh i životna radost neoprostivi su greh i svetogrđe. Za dobar deo umetnika borba protiv takvog zla moguća je jedino istim sredstvima. Ozbiljnošću koja vodi ka uzvišenosti. Ponekad nije moguće ni drugačije. Kako pisati o holokaustu a biti neozbiljan? Ili o porobljavanju čitave jedne rase, kakav je to bio slučaj sa crncima u Americi? Pijetet prema žrtvama prosto onemogućuje duhovitost i analura humor. To najbolje zna Toni Morison, koja svoje pisanje dovodi do lirske uzvišenosti, pretvarajući patnju u umetnost, ali mesta smehu nema. On je uvredljiv, skoro kao kad biste se smejali na sahrani poginulog deteta. Postoje, pak, i drugi pisci. Oni kojima je sredstvo u borbi protiv zla bespoštedni humor. Karikiranje ozbiljnosti tako postaje način za njegovo uništavanje. Ne zaboravite, smrtno ozbiljne ljude ne nervira ništa više od ruganja njihovim životnim svetonazorima. Otac ovog književnog pravca je niko drugo do veliki Servantes. Viteška izveštačenost i lažna uzvišenost poraženi su sa bespoštednim humorom u „Don Kihotu“. Ne treba zaboraviti ni Rablea i njegovog „Gargantua“, kao i Voltera koji „Kandidom“ menja paradigmu tadašnje filozofije i uopšte onovremene misli. Njihov dostojni naslednik je još jedan pisac. Možda i najveći satiričar dvadesetog veka. Veliki Jaroslav Hašek.
Posle brojnih izdanja „Doživljaja dobrog vojnika Švejka“, na srpskom se konačno pojavljuje izbor Hašekove kratke proze sabran u knjizi „Švejkovanje“. Na prvom mestu to je kraći roman „Komandant grada Bugulme“ u čijem središtu se nalaze avanture piščevog alter-ega Gašeka. Posle ruskog zarobljeništva, naime on je uhvaćeni Čeh u Velikom ratu, Gašek postaje revolucionar sa zadatkom da osvoji i upravlja gradom Bugulma. Prva revolucionarna iskustva, baš kao i kod Švejka, neodvojiva su od bezbroj sumanutih događaja u koje upada simpatični junak, naravno začinjenih sa neodoljivim Hašekovim humorom. Drugi deo knjige čine „Šašave priče“. Hašekove minijature, najčešće objavljivane u štampi, satirični su osvrt na poslednje godine austrijskog carstva i svakodnevni život Češke.
Gotovo svakom poznavaocu književnosti je poznat lik dobrog vojnika Švejka. Simpatični obešenjak je do kraja pogazio militaristički duh vremena i zauvek uništio svaki lep spomen na austrijsku carevinu. Ali u senci i u osnovi Švejkovih avantura, nalazi se lik Gašeka i Hašekovo rusko iskustvo. Samo zaboravite ime Gašek i pred vama se opet nalazi Švejk. Bespoštedna duhovitost sada je u službi ruganja novom totalitarizmu. Brkati austrijski oficiri zamenjeni su sa ruskim revolucionarima poludelim od dobijene moći. Masovne likvidacije i represalije ono su protiv čega se Gašek bori. Maleni čovek u grotlu istorije ponovo se nalazi pred iskušenjem, istim fanatizmom koji je samo promenio obličje i geografsku odrednicu.
Jaroslav Hašek je rođen u Pragu. Po neuspešnom školovanju, postaje drogerista, potom vlasnik jednog krajnje sumnjivog instituta za pse, da bi se na kraju odao spisateljskom radu. Napisao je stotine kratkih novinskih priča, crtica i humoreski. Iskustva iz Prvog svetskog rata i kasniji boravak u Sovjetskom savezu iskoristio je kao inspiraciju za svoje romane. Bio je veliki protivnik austrijskog carizma i militarizma, ali i kritičar novog sovjetskog totalitarizma. Ostao je upamćen kao boem, šaljivdžija (toliki da niko nije poverovao u njegovu smrt, jer su svi mislili da je to još jedna Hašekova ujdurma), levičar, osnivač Stranke umerenog napretka u okvirima zakona, mrzitelj apstinentskih društva i veliki ljubitelj dobre kapljice.
Šta se krije iza Hašekovog pisanja, pitanje je koje se neretko postavlja. Suštinski, šta predstavljaju njegovi junaci, sve te silne zamlate u donkihotovskom zaletu protiv nepravde i zla. Odgovora ima mnogo. Za jedne, Hašek je isključivo humorista, pisac koji nesebično deli svoj vrcavi duh, donoseći mnogo smeha. I to je istina. Sasvim sigurno svetska književnost neće skoro videti toliko duhovitog čoveka. Ali iza humora krije se mnogo toga. I to je posebno izraženo u ovoj knjizi. Groteskni lik Gaševog arhineprijatelja i pretendenta na mesto komandanta grada Bugulme – Jerohimova, prikaz je primitivnog čoveka koji dobija moć. A sa tom moći dolazi i zlo. Direktive o streljanju i otimanju imovine doslovno moraju biti sprovedene, iako sam Jerohimov nije loš čovek. Loš je sistem. A upravo na taj sistem Hašek udara, pišući o avanturama svog alter-ega Gašeka. Ništa manje nisu značajne ni „Šašave priče“. Crtice iz gradskog života Praga i pored svoje nenadmašne duhovitosti ogoljavaju do kraja odurni politički sistem. I to je tajna Hašeka. Borba u pozadini smeha. Smrad smrti, zla i nepravde koji biva poražen humorom. Sve je to vidljivo u ovom sjajnom izboru Hašekove proze, koja po kvalitetu nimalo ne zaostaje za čuvenim „Doživljajima dobrog vojnika Švejka“.

Naslov: Švejkovanje
Autor: Jaroslav Hašek (1883-1923)
Preveli: Aleksandar i Svetozar Ilić
Izdavač: Dereta, Beograd, 2014
Strana: 193