Bleda vatra – Vladimir Nabokov

bleda-vatraSvet u kojem ništa nije onako kako jeste ili još bolje rečeno svet u kojem se neka pojava za čas može pretvoriti u nešto drugo gubeći svoje prvobitno značenje, odrednica je sadašnjice. U njemu baš ništa nije sigurno i određujuće. Stara dobra podela na levicu i desnicu odavno je prevaziđena, tako da vi ni ne možete ispratiti kameleonsko menjanje ideoloških pravaca. Političke igrarije isto tako za čas od jedne grupacije ili nacije mogu stvoriti zločince, ništa manje i žrtve. U umetnosti je ta transformacija dovedena do maksimuma. Nestanak objektivne kritike (ako je ona uopšte moguća) ili bar njene klasifikatorske i vrednosne funkcije, valorizaciju umetnosti pretvorili su u gotovo kriminalno mešetarenje interesnih grupa. Tako u jednom danu nešto može biti veličanstveno, a već sutradan đubre. Sve je to rezultiralo potpunim nedostatkom sigurnosti. I to ne samo one fizičke i egzistencijalne sigurnosti, već ponajviše metafizičke. Upravo ta metafizička sigurnost (koliko god ovaj izraz zvučao šuplje) je ono što nam najviše nedostaje. Upitajte eksperimenta radi bilo koju stariju osobu u čemu se razlikuje vreme njihove mladosti od sadašnjice, i pred vama će se stvoriti ta čudesna reč. Sigurnost. Čvrsto tle na kojem se stoji i koje nam daje osnov i temelj za izgrađivanje života. Prihvatimo li onu čuvenu teoriju rumunskog filozofa Mirčea Elijadea da je čovek po svojoj suštini „homo religiosus“, odrednica sigurnosti negdašnjeg sveta bila je vera. Uverenje u postojanje višeg bića koje ustrojava svet donosila je metafizičku sigurnost da sve ima smisao i da naše postojanje nije besmisleni sled događaja. Samo, religija je nestala. Postoji naravno i dalje, ali u sekularizovanom svetu gubi svoju osnovnu funkciju. Nju su preuzele ideologija i nacija. Što se pokazalo kao još gore rešenje. Iskustva nacionalnih ratova, ništa manje razornih potencijala ideologije (dovoljno je pomenuti nacizam), zauvek su slomili i ovu iluziju. Najnovija ideološka stremljenja, te silne priče o multikulturalnosti i otvorenom društvu, nalaze se pred krahom usled najezde onog drugačijeg. Priču o baš takvom nedostatku sigurnosti i o svetu u kojem ništa nije određujuće prvi nam je doneo veliki Vladimir Nabokov.
Na početku romana „Bleda vatra“ pred nama iskrsava lik profesora Kinbota. Predstavajući se kao prijatelj poginulog pesnika Šejda, Kinbot nam predočava svoju misiju, a ona je objavljivanje poeme ovog barda. I zaista, pred čitaocima se nalazi veličanstvena poema, sastavljena iz devetsto devedeset i devet stihova, posvećena poslednjim pesnikovim godinama i preranoj smrti njegove kćerke. Po poemi slede Kinbotovi komentari koji bi trebali da je rasvetle. Samo što oni gotovo da nemaju nikakve veze sa pesmom. Kinbot počinje da raspreda o svojoj izgubljenoj domovini Zembli, njenom poslednjem kralju i revoluciji. Kako ta pojašnjenja teku, situacija postaje groteskna. Očekujući da pesnik govori o Zembli, Kinbot se oseća izneverenim. Ta izneverenost se postepeno pretvara u potpuno ludilo. Vi više ne znate šta je istina, šta laž, a šta stvarnost. Ko je ubio Šejda, ko je zaista Kinbot, i kakve veze poema ima sa tom čudnom Zemblom, Nabokov nam otkriva do kraja romana.
Igrajući se sa književnim tekstom, Nabokov odlazi do potpunih krajnosti. S jedne strane stoji bolni lirizam doveden do svog vrhunca. Potresna jadikovka, sjajno napisana poema, koja opstaje kao izuzetno delo i kada bi se čitala samostalno, donosi viziju užasavajuće patnje koja se pretvara u umetnost i duboki lament nad zlehudom sudbinom: „Ko jaše tako kasno po noći i vetru? / To je piščev jad. To je divlji / Martovski vetar / To je otac sa svojim detetom.“ Kao potpuni kontrapunkt tom bolu, stoje Kinbotovi komentari. Oni se ne obaziru na bol, oni štaviše pričaju svoju priču koja iako bolna prerasta u grotesku. Izgnani profesor sa svojom mučnom sudbinom donosi pikarsku ispovest prošaranu ludilom. Dva su to bola koja se spajaju u lunatičnu verziju potpunog nerazumevanja i potrage za izgubljenom srećom.
Vladimir Nabokov, jedan od najvećih pisaca dvadesetog veka, rođen je u aristokratskoj ruskoj porodici. Sa sedamnaest godina objavljuje prvu zbirku pesama. Oktobarska revolucija ga zatiče u Rusiji, i on sa porodicom odlazi u Veliku Britaniju. Nastavlja školovanje na Kembridžu, ali brzo prelazi u Nemačku. Posle Hitlerovog dolaska na vlast, seli se u Pariz i na kraju u Sjedinjene Američke Države. Tamo je predavao na nekoliko koledža i u potpunosti se posvetio spisateljskom radu. Njegovo književno stvaralaštvo se može podeliti na dve faze. Dok je boravio u Evropi Nabokov piše na ruskom, a sa prelaskom u Ameriku počinje da stvara na engleskom jeziku. Svetsku slavu mu je doneo roman „Lolita“, a od njegovih značajnih dela treba pomenuti još „Smeh u tami“, „Poziv na pogubljenje“, „Pnin“, „Prozirne stvari“, „Adu“… Pored bogatog pripovedačkog i pesničkog opusa, za sobom je ostavio nekoliko knjiga eseja, mnoštvo prevoda i novinskih članaka.
Ako bi se samo jednom rečju mogao opisati ovaj roman, ta reč bi bila nesporazum. Sukob je to dve vizije stvarnosti koji se pretvaraju u ludački kalambur i parodijsko igranje sa svim i svačim. I baš to je osnovna namera Nabokova, što i sam kaže u romanu: „Imam izvesnu sklonost, priznajem / Prema Parodiji, tom poslednjem utočištu duha“. Nekom igrom sudbine, u 1962. godini kada izlazi „Bleda vatra“ pojavljuje se i studija Umberta Eka „Otvoreno delo“. Pitanje o značenju pročitanog, odnosno percepciji u različitim vizijama, nam na primeru ova dva pisca deluju kao praksa i teorija. Ono što Eko razlaže kroz studiju, to Nabokov pokazuje u stvarnosti. Gubljenje iluzije sigurnosti i vreme u kojem čak ni umetnost nije više zaštićena i u kojem se sve može razložiti i promeniti toliko da potpuno izgubi svoje prvobitno značenje, prvi je obznanio Nabokov kroz ovaj maestralni roman, postavši tako rodonačelnik postmoderne, ali ne samo nje već i sveta u kojem živimo.

Naslov: Bleda vatra
Autor: Vladimir Nabokov (1899-1977)
Preveo: David Albahari
Izdavač: Dereta, Beograd, 2016
Strana: 306

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s