Najbolje namere – Ingmar Bergman

najbolje-namerePriča o uzaludnosti čovekovog postojanja najbolje je izražena u biblijskoj Knjizi Propovednika: „Kakva je korist čoveku od svega truda njegovog (…) Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvek.“ Upravo ta iluzornost svakog našeg htenja, jer šta god uradili ili stvorili smrt je neumitna kategorija, rezultirala je snom o nastavku našeg života kroz živote drugih. Da, reč je o porodici. Kako god je posmatrali, ona je tu. Najveća tragika je naravno što je ne biramo. Svojim rođenjem mi počinjemo da pripadamo skupini ljudi koju ne možemo da promenimo. Prva saznanja o svetu stičemo kroz nju i izgrađujemo preko nje ne samo stavove, već i celi svoj život. Kao takva, moglo bi se najbolje reći kao nukleus našeg postojanja, porodica je sveprisutna. Ideja o njoj, ipak, nije ista. Promena vremena, kao i civilizacijska raznolikost, određuju njen izgled. Od one prvobitne rodovske zajednice stiglo se do moderne porodice. Ali to opet ne znači da je promenila suštinu. U središtu i daje stoji zajednica bliskih ljudi okupljenih na jednom mestu. Taj razvitak, a u isto vreme i ostajanje na istom, najlakše je pratiti kroz istoriju književnosti. Iste dileme i iste sukobe nalazimo u delima nastalim u velikom vremenskom rasponu. Uzmimo samo na primer odlazak majke iz kruga porodice i ista slika se nalazi u Tolstojevoj „Ani Karenjini“ i u romanu Majkla Kaningema „Sati“. Priča o raspadu porodice i o sukobu generacija svoj podjednaki izraz i snagu nalaze u „Budenbrokovima“ Tomasa Mana ali i u Krležinim „Glembajevima“. Opsesivna potraga za sećanjima na porodični život identična je u Prustovoj „Potrazi za izgubljenim vremenom“ i u Knausgorovoj „Mojoj borbi“. Samo na osnovu ovih nekoliko primera jasna je arhetipska uloga porodice u književnosti. Skoro pa neuništivo ona oblikuje naše iskustvo, padove i snove. O njoj sa podjednakim žarom i sa ubedljivošću pišu Dostojevski i Frenzen, u isto vreme slikajući našu duboku nutrinu i ono što nosimo u sebi. Tako nam ona može doneti spas, ništa manje i gorki poraz. Setimo se samo uloge porodice u padu čuvene braće Karamazov, ali i spasa koji ona donosi kod Dikensa. Još bitnije, ta slika unutrašnjeg razvoja jedinke povezana je i sa predstavom vremena. Kroz priču o porodici Njegovan, Borislav Pekić je uspeo da prikaže sliku neprestanog istorijskog trajanja. O porodici, toj beskrajno nadahnjujućoj temi, pisao je i veliki Ingmar Bergman.
Početak je dvadesetog veka, još tačnije 1909. godina. Mesto radnje – Upsala, jedan od najvećih gradova i tadašnji centar političkog i kulturnog života Švedske. U njemu boravi siromašni student teologije Henrik. Spletom okolnosti on se upoznaje sa Anom, potomkom bogate porodice. Njihova iskrena ljubav nalazi se pred iskušenjima. Treba prevazići društvenu i materijalnu nejednakost, ništa manje suprotstavljene karaktere. Dok je to u Henrikovom slučaju potresni idealizam, na onoj drugoj strani je žudnja za radosnim životom. Posle silnih peripetija, Henrik i Ana se uzimaju i odlaze u prvu pastorovu parohiju, smeštenu u dalekoj švedskoj provinciji. Sukob je neminovan, a ljubav prerasta u mučnu borbu sa neizvesnim krajem.
U osnovi i srži ovoga romana nalazi se iskustvo Bergmanovih roditelja. Ne libeći se da njihov život pretvori u romaneskni materijal, Bergman ga još više nadograđuje tako što one nepoznate delove biografija svojih roditelja dopunjuje izmaštanim. Tako na jednom mestu imamo i istinu i fikciju. Okvir priče je stvaran, ali sve unutar tog okvira zamišljeno. Vešto kombinujući različite pripovedačke i narativne strategije, Bergman ovaj roman uzdiže iznad svih žanrovskih okvira. Tako s jedne strane stoji dramski tekst, a sa one druge prozni fragmenti koji svojom dužinom i kompleksnošću prevazilaze ulogu didaskalija. Upravo zahvaljujući njima, „Najbolje namere“ funkcionišu i kao roman i kao drama.
Ingmar Bergman spada u red najvećih umetnika dvadesetog veka. Još kao mladić počinje da režira pozorišne predstave, da bi uskoro postao najmlađi švedski pozorišni direktor svih vremena. Uporedo sa pozorišnim radom, postaje i filmski stvaralac. Tako je do kraja karijere režirao (najčešće po sopstvenom scenariju) preko šezdeset filmova. Neki od tih filmova postali su bezvremeni klasici, pomenućemo samo „Sedmi pečat“, „Divlje jagode“, „Jesenju sonatu“, „Fani i Aleksandera“… Dobitnik je tri „Oskara“, kao i desetine drugih priznanja. Pored pozorišnog i filmskog rada, ostavio je i bogatu književnu zaostavštinu koja se sastoji od nekoliko romana i scenarija adaptiranih u književne tekstove.
Sve velike i opsesivne Bergmanove teme – postojanje boga, smrt, uticaj religije, samoća, odnos jedinke sa društvom i trajna zapitanost nad sopstvenom egzistencijom, svoje mesto pronalaze u ovom romanu. Portetišući roditelje, Bergman u isto vreme slika i sebe, još tačnije okruženje u kojem će rasti i obrazovati sebe kao ličnost. Nastali kao memoari, „Najbolje namere“ su u isto vreme i čudesna igrarija. Povezujući poznato sa nepoznatim i nedoživljeno sa onim što nosimo u sebi, Bergman piše anamnezu porodičnog života preko koje otkriva one malene pukotine koje sa vremenom postaju sve veće i veće dok ne dovedu do potpunog raspada. Sjajni tekst kojem se prosto ne može pronaći mana donosi nam jedinstvo spoljnog i unutrašnjeg. S jedne strane stoje one izgovorene reče, a sa one druge misli koje stoje iza njih, svi ti skriveni strahovi, frustracije, dileme i patnje. Tako imamo sliku krajnjeg raspada, ali i razloge za taj raspad posle kojeg se život ipak nastavlja (opisan u Bergmanovim romanima „Rođeni u nedelju“ i „Razgovori u četiri oka“). Najtragičnije je što taj raspad dolazi posle velike ljubavi, onih najboljih namera koje život tako zločesto pretvori u svoju suprotnost i dovede do ponora. Arhetipska priča o porodici i njenom raspadu kod Bergmana zadobija potpuno novo obličje, ali i donosi nestvarno duboku potragu za svojom (pred)istorijom, kojoj se po silovitosti i kvalitetu napisanog ne može pronaći dostojni pandan.

Naslov: Najbolje namere
Autor: Ingmar Bergman (1918-2007)
Prevela: Spasa Ratković
Izdavač: Geopoetika, Beograd, 2011
Strana: 335

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s