Iskra – Vidosav Stevanović

iskraO ratu je pisano mnogo. Prelomni događaji, bitke, storije o junačkoj hrabrosti ništa manje i o krajnjem kukavičluku, svoje mesto su pronašli u delima direktnih učesnika, kao i svedoka, istoričara i romanopisaca. Dobar deo tih napisa o ratu kićenje je sopstvenih uspeha i pokušaj da se opravda besomučno stradanje tako što će se ratu dati grandiozni epiteti i moralno prihvatljivo lice. Najgnusnija je svakako sintagma pravedni rat čije se autorstvo pripisuje svetom Avgustinu. Taj često rabljeni izraz postao je odrednica nečega što bi se najjednostavnije moglo označiti kao marketinška strategija za etički pogled na porobljavanje drugih. Prva faza je poznata, i o njoj je sa filigranskom preciznošću pisao Orvel. Tako on u eseju o (zlo)upotrebi jezika razlaže taktiku pretvaranja neprijatelja u niža bića. Potpuna dehumanizacija protivnika, oznake kao što su talog društva ili bubašvabe, dovešće brzo do toga da se te bubašvabe moraju pogaziti, i to sa dobrim opravdanjem. Oni su zaboga samo bubašvabe, a ne ljudi. Onda sledi krvavi pir koji opet mora zadobiti moralno lice. I to je ono što čine potonji tekstovi o ratu. Zarad očuvanja sopstvenog čistog lica i sticanja herojskih uspomena za kasnije generacije rat postaje svetla i velika stvar. Ali na sreću, postoji i druga strane medalje, oni pisci koji u ratu ne vide ništa drugo sem najgore svinjarije i potpunog čovekovog posrnuća. Najveći je svakako Remark. Kroz uspomene na ratno stradanje, i šta u svojoj biti zaista predstavlja rat, Remark je zauvek uništio bajku o militarističkoj pravednosti. Istu sliku donosi i Jaroslav Hašek, samo sada u grotesknom obličju kroz avanture dobrog vojnika Švejka. Stvaralaštvo ove dvojice velikana postaje osnov buduće antiratne proze. Ali i u njoj postoji podela na dve grupe. Dobar deo pisaca kroz slike pojedinačnih sudbina u dobro poznatom okruženju portetiše ratno vreme. Tako o besmislenosti rata kroz pripovest o stradanju jedne porodice maestralno govori Visente Blasko Ibanjez u romanu „Četiri jahača apokalipse“. U našoj književnosti rat zadobija potpuno drugačije lice kroz životne priče posetilaca čuvenog „Bife ‘Titanika’“ Ive Andrića. S one druge strane stoje dela u kojima lokalizacija ne postoji. Univerzalnost stradanja tako još više pojačava arhetipsku sliku, prvi put viđenu kod Kafke. Najznačajnija književna dela u kojima odrednice vremena i prostora ne postoje dolaze iz pera Dž. M. Kucija. Tim putem kod nas je pošao Vidosav Stevanović.
Zimsko je veče. U kući Iskre i njenog oca teče proslava. Pevanje, veseli uzvici rođaka i sreća u trenutku će biti prekinuti. Pojavili su se ratnici, donoseći stradanje. Pokolj muškaraca i besomučna pljačka kuće, biće krunisani otmicom Iskre. Nju kao ratni plen uzima komandant ratnika. Mučne scene silovanja smeniće užas zarobljeništva, a da sve bude još gore Iskra je ostala trudna. I tada ona odlučuje da pobegne. Divljaštvo u ratnom ludilu koje Iskra sreće na putu ništa je spram želje da spase sebe i dete. Vreme u kojem se dobrota začas pretvori u zlo, i u kojem ništa nije sigurno, sačekuje Iskru i prati je sve do kraja romana.
Iskustvo rata u delu Vidosava Stevanovića zadobija potpuno novo lice. Nalazeći se negde blizu dobro poznate slike ratnog pustošenja, on je još više pojačava savršeno vođenom naracijom, koja po svojem zaletu u isto vreme predstavlja pikarski ali i roud-roman. I što je posebno važno, „Iskra“ je izatkana od koliko jednostavnog, toliko i kompleksnog jezika. Rečenice koje se nižu za rečenicama tvore bolnu viziju grozomornog vremena. Tako imamo sliku mržnje, uzmimo samo za primer ove rečenice: „Ne možeš zamisliti koliko vas mrzim. I koliko mrzim sebe što ranije nisam znao da vas treba mrzeti iz dna duše. Tek u ratu sam to naučio“, ali i nepatvorene dobrote Iskre kao kontrapunkta tom ludilu.
Vidosav Stevanović spada u red najvećih srpskih romansijera i pripovedača druge polovine dvadesetog veka. Debituje sa zbirkom priča „Refuz mrtvak“ koja izaziva velike sporove zbog pogleda na socijalističko društvo, za šta autor završava čak i na sudu. Mnogi ga smatraju za najznačajnijeg predstavnika jugoslovenskog književnog „crnog talasa“. Književnu slavu mu donose romani „Nišči“ i „Testament“ za koji je dobio NIN-ovu nagradu. Jedan je od protivnika Miloševićevog režima i zahuktalog nacionalizma koji će se pretvoriti u kasniji rat. Usled političkih pritisaka tokom devedesetih godina, napušta Jugoslaviju i seli se u Francusku. Početkom dvehiljaditih vraća se u Srbiju. Autor je preko trideset književnih dela, nekoliko knjiga eseja i memoarske proze. Za svoje stvaralaštvo je dobio najveća jugoslovenska i srpska književna priznanja, kao i francuski Orden viteza reda umetnosti i literature.
Vi o Iskrinom svetu gotovo ništa ne znate. Njenu nacionalnost, kao i nacionalnost njenih krvnika, dobijate samo posredno. U čitavom romanu ne postoji ni jedna jedina prostorna i vremenska odrednica. Jedino što znate jeste da je rat u pitanju, i to verovatno onaj u Bosni. Slika ratne pokore tako gubi svoje lokalno lice, kao u Kucijevim delima, i prerasta u nešto mnogo više. U onu sliku rata koja se zaobilazi, i u kojoj je ratno stradanje podjednako za sve učesnike. Gde je rat – krv, muka, bol, zlo i strahota, gde nema ničeg plemenitog, junačkog i herojskog. I gde je jedina svetla tačka sudbina Iskre, devojke koja je prinuđena da živi i opstane uprkos svemu. I nebitno je što je Iskrino dete plod divljačkog silovanja, nebitno što je to divljaštvo sveprisutno, slika tragične Iskrine istrajnosti svojim duboko humanim i ljudskim tonom, koji proizilazi iz spisateljskog dara Vidosava Stevanovića, pretvara dobru poznatu sliku ratnog stradanja u univerzalni krik za čovečnošću u vremenu najgoreg varvarizma.

Naslov: Iskra
Autor: Vidosav Stevanović (1942-)
Izdavač: Službeni glasnik, Beograd, 2016
Strana: 135

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s