Četiri novele – Kenzaburo Oe

Iskustvo poraza je utkano u suštinu književnosti. Iako najčešće dolazi iz emotivnog stanja autora (setite se samo maestralnih ali i ništa manje odurnih stihova o ljubavnim krahovima), poraz je i dramski pokretač radnje bez kojeg bi književno delo bilo krajnje dosadno. Prisutno je od pamtiveka. Još od Gilgamešovog gubitka najboljeg prijatelja, pa sve do savremene književnosti, slika je ista. Prikaz čoveka koji posrće i pada. Poraz je glavna odrednica kod Šekspira i Dostojevskog. On je neodvojiv i od stvaralaštva Ive Andrića. Vidljivo je to u svakom njegovom delu, a posebno u pripovetkama „Pismo iz 1920. godine“ i „Mustafa Madžar“. Dok u onoj prvoj glavni junak beži iz Bosne zgađen razarajućom mržnjom, Mustafa Madžar gledajući užas koji se odigrava pred njegovim očima poraz izražava rečenicom: „Svijet je pun gada“. Još jedan veliki umetnik je svoje stvaralaštvo posvetio ovom osećaju. Borba sa unutrašnjim demonima i nesrećnim svetom sadržana je u svakom retku koji je napisao Leonard Koen. Baš kao što to izražava ovim stihovima: „On želi da napiše ljubavnu pesmu / Himnu praštanja / Uputstvo za život sa porazom / Vapaj za svakim ko pati“. Poraz je prisutan i u petparačkoj literaturi, samo ovoga puta u svrhu naglašavanja budućeg trijumfa. Takav slučaj je sa Mir-Jam i svim njenim epigonima i istomišljenicima. Obavezan je dekor i pikarske proze. Dovoljno je pomenuti Servantesa i Dikensa. Ipak, poraz je najvidljiviji u istoriji jedne nacionalne književnosti. I to u onoj istoriji književnosti za koju to nikada ne bismo ni pomislili. U pitanju je japanska literatura druge polovine dvadesetog veka. Zavarani brzom obnove ove zemlje posle Drugog svetskog rata, mi gubimo iz vida sveprožimljujuće osećanje poraza. Nalazi se on u skoro svakom japanskom umetničkom delu, a posebno u stvaralaštvu trojice velikana. Prvi je Jukio Mišima koji je ne samo kroz svoja dela (najviše „Zlatni paviljon“) već i kroz ritualno samoubistvo, sepuku, izrazio taj poraz. Drugi je Rju Murakami sa romanom „U miso supi“. Sliku pomahnitalog Amerikanca koji hara Tokijom nije teško prebaciti na metafizičku ravan i shvatiti kao otpor američkom uticaju posle vojnog kraha. Treći i sasvim sigurno najveći je Kenzaburo Oe.
Kao što joj i srpski naslov govori, ova knjiga sadrži četiri novele japanskog nobelovca. Prva, i najduža, „Dan kada će mi on obrisati suze“ priča je o sredovečnom čoveku koji leži u bolnici. Gajeći uobrazilju da umire od raka jetre on svoju utehu prolazi u sećanjima na mladost. Još konkretnije na dane kada je njegov otac pošao u samoubilački pohod da spase poraženi Japan. Druga novela „Lovina“ je smeštena u duboku japansku provinciju u sred Drugog svetskog rata. Učmalu sredinu će razdrmati zarobljeni američki crni vojnik i dovesti do potpunog kulturološkog šoka. U onoj trećoj „Naučite nas da prevaziđemo sopstveno ludilo“ Kenzaburo Oe portretiše unutrašnji svet oca kojem se rađa autistično dece. U poslednjoj noveli, „Agui čudovište s neba“, poraz je potpuni. Genijalni kompozitor je na rubu ludila. Gde god da krene prati ga čudovište, utvara velika kao kengur.
Portetišući ratni i posleratni Japan, Kenzaburo Oe svoju poetiku gradi na dva koloseka. Prvi je prikaz svakodnevnice, napisan koliko raspričanim toliko i britkim jezikom. Na onom drugom koloseku je unutrašnji svet junaka. Prelamanje ta dva sveta dovodi do kolizije koja se pretvara u lunatičnu viziju sveta. I upravo u tome Kenzaburo Oe briljira. Retko koji književnik je uspeo da prodre toliko duboko u ljudsku psihu i onda da na svetlost dana iznese ono najskrivenije u nama. Kao da mu to nije dovoljno, on se sa psihom poigrava. Slike stravičnog ludila, tog potpunog čovekovog kraha sada se nalaze pred nama. U isto vreme i zgađeni i uplašeni, mi se ipak divimo literarnoj veštini ovog istinskog genija.
Kenzaburo Oe je rođen u malenom mestu Učiko. Otac mu je poginuo tokom Drugog svetskog rata, i majka mu postaje glavni vaspitač. Upravo preko nje je zavoleo literaturu. Studira francusku književnost na Univerzitetu u Tokiju i još kao student objavljuje prve radove. Slede desetine priča, nekoliko novela, romana kao i zbirki eseja. Svetsku slavu mu donosi roman „Lično iskustvo“, inspirisan rađanjem njegovog autističnog sina Hikarija. To će postati jedna od njegovih dominantnih tema. Pored niza značajnih priznanja, 1994. godine je dobio Nobelovu nagradu za književnost. U svom javnom delovanju protivnik je korišćenja nuklearne energije u mirnodopske i vojne svrhe, kao i veliki pacifista. Na srpskom su pored „Četiri novele“ objavljena i njegova dela „Rasipni mrtvaci“, „Lično iskustvo“ i „Jednostavan život“.
„Ništa sada ne može da ga dirne tako duboko ili da ga ispuni takvim obiljem kao radost koju mu donosi doživljaj znaka truljenja sopstvenog tela kao osećaj samog postojanja“, Kenzaburo Oe piše u noveli „Dan kada će mi on obrisati suze“. Iako je ova slika fizičkog raspadanja laž, ne zaboravite da je junak umišljeni bolesnik, ona je u isto vreme i istina. Svet u kojem žive junaci ovih novela je u raspadu. Nacionalni ponos je uništen i poražen. Oni žive u svetu u kojem baš ništa ne valja. I jedina, ali i poslednja, zaštita od tog sveta je ludilo. Ono ludilo koje postaje još veće u susretu sa ličnim nesrećama ili nečim drugačijim. Govoreći o svom stvaralaštvu, Kenzaburo Oe tvrdi da piše o dostojanstvu čoveku. Koliko god ovo zvučalo paradoksalno, to je istina. Upravo preko poraza ocrtava se duboki pad, ali i mogućnost za oporavak čoveka. Setite se toga kad pomislite na našu literaturu. Sve te silne priče o velikim pobedama iz prošlosti ili panegirici o sopstvenim žrtvama, skrivanje su poraza. Onog koji mora da se prizna ne bi li se nekako nastavilo dalje. Japanska književnost je naučila tu lekciju.

Naslov: Četiri novele
Autor: Kenzaburo Oe (1935-)
Preveli: Milana Đurašinov, Dragan Milenković i Dejan Razić
Izdavač: Tanesi, Beograd, 2010
Strana: 271

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s