U potrazi za junakom – Mihael Martens

Na početku beše Homer. „Gnev mi, boginjo pevaj, Ahileja, Peleju sina“, tako kreće ep o velikom heroju Ahileju i Trojanskom ratu. „Treba mi heroj / Čekam heroja dok noći ne dođe kraj“, peva pop-zvezda Boni Tajler u našem vremenu. Ništa se za dva milenijuma nije promenilo. Heroji nam trebaju. Ali da krenemo od početka. U antici kult heroja kreće od Homera. To su učesnici Trojanskog rata. Kasnije, pak, zaslužni pokojnici koji su mesto u panteonu slave zaslužili svojim delima. Njihovo poštovanje izlazi iz okvira privatnog i postaje stvar zajednice. Za razliku od bogova, heroji su ljudi od krvi i mesa (postoje naravno i izuzeci kakav je Ahilej), ali ljudi koji su svojim životom zaslužili božansku slavu. Tako se po njihovim imenima nazivaju provincije, grade im se svetilišta, prinose žrtve i ukazuje sveopšte priznanje. I tu priča o herojima kreće. U rimskom carstvu carevi postaju bogovi (čitaj heroji) kroz apoteozu. Ni hrišćani nisu imuni. Uzdizanje običnih smrtnika u status heroja (čitaj svetaca) prvobitno proizilazi iz martirstva i muka koje su oni podneli za svoju veru. Kako taj period prolazi, novi hrišćanski heroji su misionari, branitelji vere ili podvižnici. Baš kao i u antičkom vremenu, podižu im se svetilišta, a njihov kult postaje opštevažeći za sve hrišćane. Heroji u novovekovnoj istoriji postoje i van crkve. Tako oni mogu biti plod legende, da nabrojimo samo najpoznatije: kralja Artura, Robina Huda i Viljema Tela; ali i stvarne istorijske ličnosti kao što je Jovanka Orleanka. Status heroja se uglavnom stiče u borbi, i to po pravilu posle iskazanog junaštva. Ovo još više biva potvrđeno statusom heroja u umetnosti i kasnije u popularnoj kulturi. Heroji (Betmen, Supermen i ostala bratija) svoj status održavaju velikim mišicama i čvrstim moralnim kompasom iskazanim u borbi. Ali postoje i oni drugi heroji. Ljudi koji su upravo u toj borbi, samo na potpuno drugačiji način pokazali svoje junaštvo. Takvi su uzori nenasilne borbe Mahatma Gandi i Nelson Mandela ili spasioci ljudskih života kao što su Oskar Šindler i Dijana Budisavljević. Priču o još jednom takvom heroju donosi nam Mihael Martens.
Sasvim slučajno novinski dopisnik iz Beograda Mihael Martens saznaje priču o Jozefu Šulcu, i to ni manje ni više nego u Šumaricama. U pitanju je nemački vojnik koji je za vreme Drugog svetskog rata u Smederevskoj Palanci odbio da strelja nevine civile. Po predanju, kazna je bila trenutna smrt od strane njegovih saboraca. Idealna novinska priča kojoj Martens pristupa studiozno. Kreće istraživanje kroz koje on otkriva spomenike, filmove posvećene ovom heroju, novinske članke i reportaže… Ali, nešto ne štima. Sama priča je obavijena mitskom koprenom, a podaci o Jozefu Šulcu su protivurečni i nejasni. I tu počinje dubinska provera. Malo po malo i on počinje da shvata da priča o Jozefu Šulcu izgleda da ne odgovara istini. Heroj je po svoj prilici samo mit. Ko ga je stvorio, on otkriva u ovoj knjizi.
„Ova priča nije ispričana da bi nešto dokazala. Nije napisana ni da bi nešto opovrgla. (…) Namera je bila da se detaljno rekonstruiše karijera jedne čudesne zablude“, tako Martens obrazlaže svoje pobude. I zaista, rekonstrukcija jedne zablude postaje istraživački zadatak kroz brojna putovanja, terenski rad, konsultacije sa stručnjacima, intervjuisanje svedoka, pretragu srpskih i nemačkih arhiva… I sve je to do tančina opisano u ovoj knjizi. Ona se po svom stilu može označiti kao dokumentaristička proza, naime gotovo sve izneseno u knjizi je istina, i kao takva korespondira sa delima Trumana Kapoea i beloruske nobelovke Svetlane Aleksijevič. Posebna čar je njena kompozicija i način pripovedanja. Knjiga „U potrazi sa junakom“ se čita kao najzanimljiviji triler, ali u svojoj srži ostaje izuzetna istorijska studija o jednom čoveku i mitu koji je izgrađen oko njegove ličnosti.
Mihail Martens spada u red najtalentovanijih nemačkih novinara mlađe generacije. Posle gimnazijskog obrazovanja počinje njegova profesionalna karijera. Radi kao urednik novina za nemačku manjinu na teritoriji bivšeg Sovjetskog saveza, ali i kao dopisnik iz nekoliko azijskih zemalja. Od 2001. godine zaposlen je u prestižnom nemačkom listu „Frankfurter algemajne cajtung“. Bio je njihov reporter u avganistanskom ratu, a od 2002. do 2009. godine je dopisnik za Balkan. Trenutno je korespondent ovog lista iz Istanbula. „U potrazi za junakom“ je njegov prozni prvenac.
Istražujući sudbinu Jozefa Šulca, Mihael Martens u isto vreme istražuje i dve podjednako zanimljivije priče. Na prvom mestu to je sudbina Balkana u mučnom dvadesetom veku. Pogled objektivnog posmatrača sa strane tako može biti veoma zanimljiv za našu javnost. Još bitnije, on kroz priču o Jozefu Šulcu preispituje shvatanja o heroju. Tako Jozef Šulc postaje simbol naše potrage za junakom. Moralne veličine koja se suprotstavlja zlu. I tu postoje dva sloja. Jedan je onaj mitski. Prikaz legende iz koje ishodi humanistička vizija sveta. I drugi – istorija koja ponekad ruši mit. I baš zbog toga je važna ova knjiga. Koliko zbog istine, još više zbog našeg uzdanja u dobro izraženo u priči (ponekad i mitu) o heroju. Kako i sam Martens kaže: „I tako legenda o dobrom vojniku Šulcu, doduše, nije istinita, ali ipak ima važnost. Ona govori o tome da treba i zašto treba da verujemo u dobro u čoveku – čak i kada slutimo da bi naše uverenje moglo da bude i varka.“

Naslov: U potrazi za junakom
Autor: Mihael Martens (1973-)
Prevela: Maja Anastasijević
Izdavač: Klio, Beograd, 2013
Strana: 461

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s