Sunce ovog dana – Vladimir Pištalo

Čar umetnosti, koliko god to možda nekome izgledalo naivno ili neispravno, leži u susretu. Zanemarite visokoparne izraze dokonih teoretičara (ili još bolje rečeno, zasenjivanje prostote), stavite na stranu pokušaje da se umetnost objasni kroz vizuru ideologije, politike i ostalih gluposti. Posmatrajte umetnost kao susret. I to kao susret između vizije sveta koju vam umetnik nudi sa onom koju nosite u sebi. Taj susret nosi sa sobom niz opasnosti. Setite se Don Kihotove zaluđenosti. Ili masovnih samoubistva uzrokovanih Geteovim „Verterom“. Ne zaboravite ni da je ubica Džona Lenona svoj čin pravdao iluminacijom posle pročitanog „Lovca u žitu“. Naravno da ovi primeri ludila nisu direktno proizašli iz susreta sa umetnošću, onaj ko je lud svakako će uraditi ludost i posle pronaći sijaset opravdanja za nju. Ono na šta ovde želi da se ukaže je čudesna moć umetnosti da izazove tektonske promene u nama. Da nam promeni život i učini ga dubljim, plemenitijim, ali i znatno komplikovanijim. „Sinoć sam ponovo čitao petu knjigu drugog dela Braće Karamazovih, poglavlje u kom Ivan vraća ulaznicu za vasionu koju je Bog stvorio, i uhvatio sam sebe kako nekontrolisano jecam“, piše Dž. M. Kuci o svom susretu sa Dostojevskim i zaključuje ga rečenicama o uticaju dobre umetnosti: „Ugledajući se na njih postajemo bolji umetnici; a ne mislim ovde po veštini bolji, nego etički bolji. Oni zatiru naše nečistije pretenzije; oni nam izoštravaju vid; oni nam snaže ruku.“ Može li se to izraziti rečima? Postoji li način da se naše divljenje stavi na papir, a da ono ne izgubi na svom značaju? Težak je to zadatak. Svedoče o njemu tomovi i tomovi kritika i osvrta, kao i biografskih dela o umetnicima i njihovom stvaralaštvu. I svi oni pričaju istu priču o susretu sa velikim i izvanrednim umetnicima, ali to ostavlja bolno tužan utisak. Pokušaj je to da se visoko dosegne niskim sredstvima. Izuzetak su, naravno, pravi umetnici. Oni koji svoj susret sa umetnošću pretvaraju u novu umetnost. Jedan od njih je i Vladimir Pištalo.
„Sunce ovog dana“, kako mu i sam podnaslov govori, je pismo Ivi Andriću. Sastavljen iz šest celina, ovaj roman pristupa Andrićevom stvaralaštvu i životu na poprilično neuobičajen način. Tako Pištalo u prvom delu knjige „Balkanski Hrist“ istražuje odakle je Andrić potekao: „Sve što je ikad postignuto na svetu postignuto je uprkos nečemu, uprkos predrasudama, uprkos bolesti, uprkos siromaštvu. Vaša majka je bila slabo pismena. Otac vam je bio alkoholičar i školski podvornik. Bože, kako su to niske polazne pozicije! Koliko je samo nemilosrdne odlučnosti, nepotkupljive vernosti srca, trebalo da se popnete donde dokle ste se popeli.“ U „Kontrapunktu“ je fokus pomeren ka shvatanju Andrića u današnjici. „Za ljubav žene“ istražuje Andrićevu odanost estetskom i erotskom, dok „Ironični heroji“ pokušavaju da obrazlože genezu Andrićevih likova i njihovu ambivalentnost. „Mlada Bosna“ je priča o svetu. Onom Andrićevom i ovom danas. Neizmenjenom i užasnom. Priča o muci, ostvarenosti i neminovnoj smrti sjedinjena je u „Sunčanom satu“.
Pištalo kroz šest poetskih celina ovog romana vodi dijalog sa našim najvećim književnikom dvadesetog veka, usput govoreći i o samome sebi, ali i o vremenu u kojem živimo. Način na koji on to čini do sada je neviđen u srpskoj literaturi. Rečenice napisane kao najblistavija poezija se u savršenom skladu nižu jedna za drugom tvoreći uzvišenu poemu. I to poemu koja uzvisuje, ali i ulazi duboko u svet onoga čiji se život kroz apoteozu umetničkog stvaralaštva uzdiže: „Vi, koga ni samog u životu niko nije tačno ocenio ni pravo shvatio, preuzeli ste na sebe obavezu predstavljanja drugih. Pisali ste za sve koji su umrli neshvaćeni, bez oprosta, neviđeni.“
Jedan od najznačajnijih srpskih savremenih književnih stvaralaca, Vladimir Pištalo, je rođen u Sarajevu. Završio je Pravni fakultet u Beogradu, a doktorira na Univerzitetu Nju Hempšir. Debitovao je sa knjigom poetske proze „Slikovnica“ (1981). U njegova najznačajnija dela ubrajaju se novela „Korto Malteze“, zbirka „Priče iz celog sveta“, studija „Kupite nešto i ovde“, biografsko delo „Aleksandrida“, romani „Milenijum u Beogradu“ i „Venecija“. Najpoznatiji je po romanu „Tesla, portret među maskama“ koji mu je doneo NIN-ovu nagrada i niz drugih priznanja. Pištalova dela su prevedena na nekoliko svetskih jezika. Živi u Americi, gde predaje svetsku i američku istoriju na Univerzitetu u Vusteru.
Pokušaj da se žanrovski odredi ova knjiga je nemoguć zadatak. „Sunce ovog dana“ je poezija u prozi. I to blistavo napisana. Ovaj roman je i ispovest pisca. Izneta intimistički, a tako elegantno i lirski. „Sunce ovog dana“ je i priča o susretu sa velikom umetnošću, o onome šta nam umetnost donosi i načinu da se ona razume. I, najbitnije, ova knjiga je priča o Andriću. Pred čitaočevim očima je Andrić lično. Ne pokušaj da se on obrazloži kroz našu usku vizuru ili da se kroz biografske fakte uđe u srž umetničkog stvaranja. Pred nama je pravi Andrić. Pištalo je izvajao savršeni portret koristeći Andrićevu suštinu. A ta suština je umetnost. Najbolje to obrazlaže sam Pištalo: „U mladosti vi ste pisali da je smrtni greh govoriti o književnosti na neknjiževni način. Tako su o vama često govorili. Tako se uglavnom govori. Nastojaću da vas toga poštedim. U ovoj knjizi skromno bih hteo da pokažem da je pisati o literaturi sa strašću i ljubavlju ne samo moguće. To je jedini način.“

Naslov: Sunce ovog dana
Autor: Vladimir Pištalo (1960-)
Izdavač: Agora, Zrenjanin, 2017
Strana: 301

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s