Morfijum – Ščepan Tvardoh

Postoje teme koje izazivaju neminovnu ostrašćenost i sukob mišljenja, iako na prvi pogled deluju, pa u najmanju ruku rečeno, neutralne. Jedna od takvih tema je i nacija. O njoj se i dan-danas sa istim žarom kao i vekovima ranije raspravlja i ratuje. Stari koncept, ona enciklopedijska odrednica, nacije sadržava se u njenom određenju kao društvene zajednice ljudi koje pored zajedničkog jezika povezuje politička i kulturna istorija. Problem nastaje kada se stari i sada već oveštali koncept suoči sa novim svetom. Onim u kojem globalizacija počinje da nagriza koncept posebnosti nacije pretvarajući je u balast prošlosti. I tad neminovno dolazi do kolizije. Na jednoj strani su ljudi uvereni u njenu potpunu nepotrebnost u savremenosti, a na drugoj su oni kojima je nacija izuzetno važan, ako ne i najvažniji, segment identiteta. Upravo to određivanje identiteta preko nacije, a posredno i vrednosti ljudskog života preko nacionalne pripadnosti, osnovni je problem. Argumentacija da je to ekstrem, ne pije vodu. Suština nacije je u njenom ekskluzivitetu, različitosti u odnosu na druge nacije. Da tih razlika nema, nacije ne bi ni postojale. A kada razliku postavite kao osnov svog identiteta, sukob je neminovan. On može biti minoran i izražen u slavljenju različitosti. U onome šta veliki američki filozof i pesnik Ralf Valdo Emerson izražava kroz aforizam: „Narod treba uzimati u sasvim malim količinama“. Ali isto tako ta različitost može dovesti do sukoba u kojem se pod paskom i opravdanjem veličine i vrednosti sopstvene nacije pokorava ona druga. Najbolji svedok tome je skorašnja istorija naše civilizacije. U isto vreme, nacija može predstavljati i individualni problem. Pogotovo u onom slučaju kada je čovek osuđen na višenacionalnu pripadnost. Problem je to koji postaje još veći kada nastupi sukob koji tog „mešanca“ prinuđuje da se odredi i odrekne jednog dela svog identiteta. Maestralnu priču o tome kako izgleda ovaj sukob i kakve posledice ostavlja nam je dao poljski pisac Ščepan Tvardoh.
Septembar je 1939. godine u Poljskoj, mesec koji će označiti početak najvećeg ratnog sukoba u istoriji čovečanstva. Posle nešto više od mesec dana otpora, poljska vojska se predaje i Nemci zauzimaju celu zemlju. Jedan od vojnika koji se usprotivio nemačkoj invaziji je Konstantin Vileman, predratni bonvivan i umetnik u pokušaju. Hodeći razrušenom Varšavom, Konstantin pokušava da očaj nacionalnog poraza utopi u alkoholu, drogama i druženju sa prostitutkama. Ali poraz nije jedino što muči Vilemana. Rastrzan između ličnog odabira poljske nacije kao svog identiteta i pripadnosti nemačkoj naciji po krvi, on mora ponovo da odabere stranu. Da sve bude još gore, poljski pokret otpora pokušaće da iskoristi njegovo dvostruko poreklo za svoje svrhe. Nova ratna epopeja za Vilemana počinje.
Ako bi se tražila odrednica koja bi najbolje opisala ovaj roman, ona bi bila ispitivanje dokle čovekov pad može da ide. Ščepan Tvardoh je napisao sjajnu studiju o ljudskom karakteru i njegovoj porozivnosti. Psihologizacija je to koja je dovedena do svog vrhunca, ona pred kojom ne postoji nijedna tamna mrlja i nedostatak. Posebnu čar predstavlja kompozicija romana koja je sastavljena iz nekoliko narativnih tokova. S jedne strane stoji sveznajući pripovedač, na onoj drugi je mistična sila (o kojoj će svaki čitalac romana morati da donese svoj sud) koja posmatra junaka iz svog ugla, a sa treće strane je Vilemanov tok svesti. Koliko god ovo možda delovalo konfuzno, Ščepan Tvardah je u „Morfijumu“ uspeo da tri suprotstavljena pogleda sastavi u sjajnu celinu, tvoreći maestralnu sliku pada jednog ljudskog bića. Čoveka kojeg: „(…) ništa nije u stanju da usreći, a zapravo ni da ga rastuži, jer bezdan očaja ipak nije tuga, već apsolutna ravnodušnost.“
Ščepan Tvardoh spada u red najznačajnijih poljskih pisaca mlađe generacije. Posle završenih studija sociologije okreće se spisateljskom radu. Do sada je napisao preko deset romana, zbirki priča i eseja. Proslavio ga je roman „Morfijum“ za koji je dobio niz značajnih poljskih književnih priznanja. Njegovo stvaralaštvo odlikuje čvrsta ukorenjenost u istorijske teme sa rafiniranim poznavanjem i korišćenjem psihologije. „Morfijum“ je prvo njegovo delo objavljeno na srpskom jeziku.
„Morfijum“ je duboko pronicljiva i mudra studija o čovekovom karakteru. Ponajviše o tragičnosti ličnog očajanja koje se sukobljava sa ludilom spoljašnjeg sveta. Taj sukob u slučaju junaka ovog romana poprima razmere tektonskih promena preko raspolućenosti koja proizilazi iz pripadnosti nacijama koje su trenutno u bespoštednom ratu. Konstantin Vileman ostaje i bez jedne i bez druge. On je ostavljen i osuđen na propast. Postaje čovek bez identiteta, čovek čija se suština izražava u padu. Najbolje to izražava sam junak romana: „Ko sam ja? Zašto postojim? To jest, pre svega: zašto sam nitkov, svinja, moralna nula, podlac. (…) Ja sam niko tim više, tim pre što mi je više dato, što sam više dobio, i utoliko je moja podlost veća, moj nitkovluk, moja beda i moj poraz.“

Naslov: Morfijum
Autor: Ščepan Tvardoh (1979-)
Preveo: Jelena Jović
Izdavač: Dereta, Beograd, 2016
Strana: 529

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s