Beseda o padu Rima – Žerom Ferari

Ukoliko nas u međuvremenu ne pogodi neka velika kometa ili planeta postane igralište ludaka sa oružjem za masovno uništenje, nestanak života naučnici smeštaju u daleku budućnost. Jedna po jedna zvezda će nestajati, odvodeći sa sobom u smrt galaksije. Onda kad se i poslednja zvezda ugasi, crne rupe će početi da gutaju celi univerzum. I to će biti kraj. Krajnja praznina. Ali pre tog potpunog kraja, koji se predviđa za stotinu milijardi godina, ljudska vrsta se svakoga dana mora suočiti sa propadanjem i nestajanjem. Šta god radili, ili još bolje reći koliko god se trudili da tu činjenicu prenebregnemo, entropija je najznačajnija odrednica našeg života. Još preciznije, primenjena entropija je smrt. Možete je posmatrati iz čisto naučnog ugla (tu je sada već klasična teorija entropije Rudolfa Julijusa Emanuela Klauzijusa o energiji koja se ne može ponovo pretvoriti u rad), ali i iz filozofskog ugla. Solomon o toj čovekovoj neminovnoj propasti u Knjizi Propovednikovoj govori: „Kakva je korist čoveku od svega truda njegovog, kojim se trudi pod suncem? Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvek. (…) Sve je mučno, da čovek ne može iskazati; oko se ne može nagledati, niti se uho može naslušati.“ Gde je tu mesto filozofije, podrazumeva se i umetnosti? Možda bi najbolje bilo reći u neutralisanju siline entropije. Verovatno najznačajniji filozof svih vremena, Platon, uvodi u našu entropičnu stvarnost ideju kao metafizičku supstanciju. Ideja tako postaje nešto više od propadljivog postajanja. Platonovo učenje kasnije ulazi u svaki segment života. Ono postaje osnov religije (posebno hrišćanstva) i filozofije. Čoveku je data mogućnost za savršeni svet ideja ili pak za nastavak života koji je za razliku od ovog večan i nepropadljiv. Ako ostavimo metafiziku po strani, čovek se kroz još stotinu načina bori protiv entropije. Može to biti kroz stvaranje porodice (ideja večitog kontinuiteta kroz život potomaka), ali i preko umetnosti, nauke i bezbroj drugih vrsta stvaralaštva (ljudi nestaju, ali dela ostaju). Da li je to dovoljno? Suštinski, da li postoji mogućnost da se entropija zaista izbegne? Ili je propast, ipak, neminovna? Odgovor na to pitanje pokušava da dâ Žerom Ferari.
„Beseda o padu Rima“ je priča o jednom korzikanskom selu i životu dvojice najboljih prijatelja. Matje i Libero, studenti filozofije, odlučuju da napuste fakultet i upuste se u avanturu. Lajbnicov „najbolji svet od svih mogućih svetova“ za njih se nalazi na Korzici, još tačnije u jednoj seoskoj krčmi koja se pod njihovom upravom preobražava i pretvara u neku vrstu raja. Paralelno sa ovom pričom, Žerom Ferari nas upoznaje sa sudbinom Matjeove sestre Aurelije koja traga za crkvom u kojoj je službovao blaženi Avgustin, kao i njegovog dede Marsela. Iza svih ovih priča krije se krah. Ponajviše u odnosu dva prijatelja. Zajednički život malo po malo počinje da ih nagriza i odvodi u neminovnu propast.
Sastavljen iz sedam delova (svaki je nazvan po delovima iz beseda blaženog Avgustina), ovaj roman je najbolje okarakterisati kao hroniku porodice, vremena, ali i savremenog društva. Žerom Ferari uspeva da maestralno (i to na nešto više od dvesta strana) napravi istoriju jednog veka, da ispripoveda porodični životopis, kao i da dâ sjajnu pozadinu ovim pričama pozivanjem na filozofsku misao (neizbežni blaženi Avgustin i Lajbnic). Najvažnije od svega, on uspeva sve to da prenese kroz sjajan stil, blistav u svojoj literarnoj čistoti i isto tako nepretenciozan i mudar u filozofskim pasažima (dovoljno je samo navesti ovaj odeljak: „Demijurg nije bog stvoritelj. On i ne shvata da stvara svet, on gradi ljudsko delo, kamen po kamen, a njegova tvorevina ubrzo mu izmiče i prevazilazi ga, i ako je ne uništi, ona će uništiti njega.“), koji možemo da osetimo i na srpskom zahvaljujući sjajnom prevodu Melite Logo-Milutinović.
Jedan od najznačajnijih savremenih francuskih pisaca, Žerom Ferari, je rođen na Korzici. Završava studije filozofije na Sorboni, posle kojih postaje predavač u nekoliko škola. Debituje 2001. godine sa zbirkom novela „Varijacije smrti“. Proslavio ga je roman „Beseda o padu Rima“ za koji je dobio najveće francusko književno priznanje Gonkurovu nagradu. Na srpskom je pored „Besede o padu Rima“ objavljen njegov roman „Princip“ o životu nemačkog fizičara Vernera Hajzenberga.
„Beseda o padu Rima“ je priča o porazu. Na prvom mestu porazu prijateljstva i naše istrajne želje za davanjem smisla postojanju. Ovaj roman je i priča o porazu istorije, toj smešnoj nadi za večitim trajanjem. Sudbina junakovog dede Marsela koji je svoje postojanje vezao za trajanje države i porodice, još jedna je slika entropije. Krajnja slika poraza je sudbina blaženog Avgustina izražena kroz reči: „Čovek gradi na pesku. Ako hoćeš da obgrliš to što je izgradio, obgrlićeš samo vetar. Ruke su ti prazne, a srce ojađeno. A ako voliš svet, nestaćeš s njim.“ Pred nama je slika nestajanja. Prijateljstva, porodice, ljubavi, otadžbine, filozofije, smisla, vere, suštinski celog sveta. Entropije koja nas neminovno guta šta god stvorili ili uradili. Ima li utehe? Možda. Žerom Ferari u ovom romanu piše: „Treba živeti i brzo zaboraviti, treba pustiti da svetlost umekša obrise grobova.“

Naslov: Beseda o padu Rima
Autor: Žerom Ferari (1968-)
Prevela: Melita Logo-Milutinović
Izdavač: Čarobna knjiga, Beograd, 2014
Strana: 206

Advertisements

3 мишљења на „Beseda o padu Rima – Žerom Ferari

  1. Хвала Вам и на овом занимљивом приказу.

    На мене је ова књига оставила неуједначен утисак – замах који треба да опише је монументалан, али њен садржај (текст) није имао ни снагу ни драму која уз такав замах пристаје.

    Случајно се десило да сам у исто време преслушао књигу другог савременог француског аутора, Наташе Апане, која је ту снагу и савременост имала (до компромисног и политички коректног последњег поглавља) на коју бих Вам указао овом приликом указао:
    http://www.rts.rs/page/radio/sr/news/1466/radio-beograd-3/4075/Knjiga%20za%20slu%C5%A1anje.html?position=-15&
    http://www.rts.rs/page/radio/sr/news/1466/radio-beograd-3/4075/Knjiga%20za%20slu%C5%A1anje.html?position=-14&

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s