Opsimista: Čudnovati nestanak Srećka Nesrećkovića – Emil Habibi

Narod, ta večita muka književnosti. I pri tom se ne misli na književnu publiku kao recipijente napisanog, to je već posebna muka, već na narod kao književni lik. Ali da krenemo od početka. Začetak nacionalne samosvesti sjedinjen sa romantizmom (negde na razmeđi osamnaestog i devetnaestog veka) vratio je narod u središte interesovanja umetnosti. I to ponajviše kroz njegovu apoteozu. Novalis, jedan od najznačajnijih predstavnika romantizma, je izražava kroz reči: „Romantizovati znači banalnom dati uzvišeni smisao.“ Narod tako postaje mera stvari, uzdižući se na pijedestal vrline. Romantizam nam donosi pesme sa narodom kao književnim junakovom ali isto tako i niz romanesknih likova svojevrsnih sublimacija čitavog naroda. Pređašnje epsko određenje, uzmimo samo Ahileja kao junaka koji u sebi nosi herojske vrline grčkog naroda, postaje još veće i značajnije. Ovaj manir se iz romantizma prenosi u kasniju umetnost. Kroz bezbroj likova (ponajviše Pjera Bezuhova) Tolstoj u „Ratu i miru“ slika istoriju ruskog naroda. Isto to čine Šolohov i Pasternak. Prvi kroz sudbinu Griške Melehova ocrtava revolucionarnu istoriju Rusije, a drugi kroz život Jurija Živaga slika izdaju revolucionarnih ideala. Ova književna tehnika, nazovimo je ovako u nedostatku boljeg izraza, nastavlja se u savremenoj literaturi. Pustolovine večitog dečaka Oskara Macerata su maestralna slika novovekovne Nemačke i nacistističkog ludila. Isto tako, još jedan veliki pisac magijskog realizma Salman Ruždi u romanu „Deca ponoći“ koristi sudbinu čudesne dečije družine da ispriča istoriju Indije. U našoj književnosti su amblematična dva književna dela. Prvo je „Odbrana i poslednji dani“ Borislava Pekića koje kroz ispovest priprostog emigranta Andrije Gavrilovića posmatra istoriju iz ironijske vizire, a drugo „Knjiga o Milutinu“ Danka Popovića koja preko emotivnog patosa oslikava usud jednog seljaka i naroda. Još jedno veliko delo koje istoriju jednog naroda posmatra kroz sudbinu književnog junaka dolazi iz pera Emila Habibija.
„Opsimista“, kako mu i podnaslov govori, pripoveda o čudnovatom nestanku Srećka Nesrećkovića. Na prvom mestu, ko je uopšte Srećko Nesrećković? On je jedan sasvim običan čovek koji sledom nesrećnih okolnosti upada u niz događaja, koji se na još veću nesreću dešavaju u vreme velikih društvenih i političkih previranja. Da sve bude još gore, on je Palestinac u službi izraelske vlade. Još tačnije, doušnik i saradnik tajnih službi. Od prvih dana Izraela pa sve do kasnijih ratova, Emil Habibi vodi junaka ovog romana kroz neverovatne avanture. On upoznaje ljubav svog života, gubi je, upoznaje novu ljubav, smeši mu se skriveno blago, ostaje bez žene i deteta, završava zbog svoje gluposti u zatvoru, ponovo sreće izgubljenu ljubav ali i vanzemaljce. I na kraju nestaje.
Po svojoj strukturi i načinu pripovedanja, „Opsimista“ pripada postmoderni. Smenjujući epistolarnu kompoziciju sa čestim izletima u fantastično i ništa manje intertekstualnim pozivanjem na književnu istoriju, Emil Habibi gradi roman čudnovatiji i od sudbine njegovog glavnog junaka. U njemu svoje mesto pronalazi Volter (sam autor romana sudbinu Srećka Nesrećkovića vezuje za Volterovog junaka Kandida), ali i niz bliskoistočnih političara i vojskovođa. Čudesna je to književna igrarija koja se opire svim pravilima i određenjima. Baš kao što i sam junak (sa poprilično ironičnim imenom i prezimenom) ne ume da odredi svoju sudbinu: „Ja uopšte ne razlikujem pesimizam od optimizma. I uvek se pitam: šta sam ja, jesam li pesimista ili optimista? Probudim se, tako, ujutru, i slavim Onoga gore što me nije uzeo dok sam spavao. A ako mi se tokom dana desi štogod loše, ja ga opet hvalim i slavim što se nije desilo i nešto gore od toga. Šta sam ja onda, jesam li pesimista ili optimista?“
Emil Habibi spada u red najznačajnijih arapskih pisaca dvadesetog veka. Rođen je u palestinskoj hrišćanskoj porodici. U mladosti radi u rafineriji nafte. Po osnivanju države Izrael, postaje jedan od lidera Komunističke partije Palestine i urednik novina „Itihad“. Bio je član izraelskog parlamenta, Kneset, u nekoliko mandata. Na književnoj sceni debituje 1954. godine sa pričom „Mandelbaumova kapija“. Slavu mu donosi roman „Opsimista“. Napisao je još nekoliko romana, drama, zbirki eseja i priča. Za svoje stvaralaštvo dobio je najveće izraelske i palestinske književne nagrade.
U čemu je značaj ovog romana? Na prvom mestu to je maestralno napisano književno delo. Nalik Džojsovom „Uliksu“, Habibijev „Opsimista“ pleni raskošnom paletom upotrebljenih književnih tehnika i stilom kao krunom umetničkog stvaranja. Ne i manje bitno, „Opsimista“ je roman koji nam daje sliku države Izrael i njenog odnosa prema Palestincima. Da bi ta slika bila u potpunosti razumljiva dragoceni su komentari prevodioca Srpka Leštarića, ali i maestralni prevod romana praćen iscrpnim pogovorom. Habibi ne upada u zamku romantičarskog patosa i priče o jadnim Palestincima koji ugnjetavaju zli Jevreji. Slika stradanja postoji, ali ona nije jednoznačna. I najbitnije, ona je ispričana kroz grotesknu sudbinu priprostog (mada ovo može biti samo plašt lude) čoveka koji bez roptanja podnosi teret ludačke istorije koja je svaljena na njegova pleća. On je jedan od mnogih. I baš zbog toga je narod. Kako to sam Srećko Nesrećković kaže za sebe: „Ostali – to sam ja, novine nisu propustile da me spomenu. Kako onda možete da kažete da niste čuli za mene? Ja sam jedinstven čovek! (…) Takvih kao ja puni su i gradovi, i plakati, i krčme. Ja sam ostali, ja sam jedinstven!“

Naslov: Opsimista: Čudnovati nestanak Srećka Nesrećkovića
Autor: Emil Habibi (1922-1996)
Preveo: Srpko Leštarić
Izdavač: Klio, Beograd, 2015
Strana: 247

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s