Glineni kralj – Branka Selaković

U dobrom delu, ako ne i u apsolutnoj većini, istorijskih radova, pogotovo ako su oni društveno-političke prirode, pokretačka snaga istorije je surovo zanemarena. A ta pokretačka snaga istorije je niko drugi do narod. Čak i u slučaju njegovog pominjanja, on predstavlja neophodnu kulisu ili sredstvo da se neki događaj opravda i dobije pokriće. Tako se gradi slika istorije koja je najbolje izražena u misli Tomasa Karlajla: „Istorija sveta je samo biografija velikih ljudi“. Oni, pak, mali ljudi stavljeni su zapećak. Ta zanemarenost, nekom ironije sudbine, odgovara i eliti i narodu. Eliti daje odrešene ruke da ostvari svoje planove, a narodu idealno opravdanje da odgovornost za te planove (neretko dijabolične) ne padne na njihova pleća. Kako ta (ne)odgovornost naroda izgleda u praksi pokazao nam je jedan događaj koji se zbio na kraju Drugog svetskog rata. Užasnuti nacističkim zverstvima, američki vojnici u koncentracione logore dovode okolno stanovništvo ne bi li tako predupredili kasnije negiranje zločina. U zapisima jednog američkog vojnika posebno mesto zauzima dobrodržeća nemačka gospođa i njeni protesti: „Kako ste samo mogli da nam ovo priredite? Kako vas nije sramota?“ Eventualna katarza, da se ne priča tek o preuzimanju odgovornosti za zločine koji su izvršeni u njeno ime, izostaje. Samo besni protest protiv istine i onoga ko tu istinu prezentuje. Ta nemačka dobrodržeća gospođa, razume se figurativno, prečesto je prisutna u istoriji. Vidimo je i danas, pogotovo na našim prostorima. Krvavi raspad Jugoslavije, ratovi i kasnija beda u svesti dobrog dela populacije su, pa najblaže rečeno, nešto za šta oni ne snose nikakvu, čak ni moralnu, odgovornost. Za sve su krivi zli i odurni političari ili pak strane sile koje su jelte sipale neki ludački prašak i uspele da dovedu milione ljudi u stanje masovne histerije. U takvoj slici istorije, onoj gde su narod i njegova odgovornost isključeni, književnost predstavlja sredstvo da se o ovoj temi progovori na drugačiji način. U literaturi su pred nama su ljudi od krvi i mesa, još bitnije njihovo snalaženje i nesnalaženje u istorijskim neprilikama. I što je za našu temu posebno bitno njihova odgovornost. Priču o čoveku današnjice koji na svojim plećima nosi teret prevelike istorije Balkana, da parafraziramo Čerčila, donosi nam Branka Selaković.
Glavni junak romana, četrdesetogodišnji muškarac, je teško oboleo. Suočen sa bliskim krajem, on odlučuje da napiše autobiografiju. Priča počinje u provinciji. Junak romana je rođen u radničkoj porodici u gradiću gde svako svakoga zna i gde važe stara, za neke dobra, pravila patrijarhalnog života. Sa manje ili više uspeha, on završava školovanje, odrasta, stiče prvu ljubav i ulazi u seksualne avanture. Prekretnicu predstavlja odlazak u veliki grad. I to tokom devedesetih godina. Upisuje studije, samo za roditelje, a u stvari postaje tabloidni novinar. Ne i manje bitno, on uzima novo ime i postaje Ivan Sedlar. Međunožja novokomponovanih pevačica, afere i prevare svih vrsta, sve to postaje njegov život. Ipak, novi preokret sledi.
Branka Selaković je napisala odličan roman, koji na prvom mestu pleni dobrim pripovedanjem. Izbor da glavni junak u isto vreme bude i narator idealno je rešenje, pogotovo što se tiče prvog dela knjige. „Glineni kralj“ je sjajni bildungsroman. Negde između sentimentalnosti spram detinjstva i oporog realizma, mi vidimo odrastanje jednog čoveka. Život je to koji se odvija po patrijarhalnom modelu ponašanja, paradoksalno smešten u socijalističko društvo koje se diči svojom naprednošću. Kako to socijalističko društvo nestaje, glavni junak, baš kao i njegovi savremenici, biva prinuđen da se za svoj život pobrine kako zna i ume. No, posledice dolaze brzo. To je posebno vidljivo u pokušaju glavnog junaka da promeni svoj život nabolje koji se završava novim i krajnjim padom.
Branka Selaković posle diplomiranja na Filozofskom fakultetu u Beogradu postaje novinar Radio Beograda. Do sada je objavila tri romana: „Narcisi bojeni crno“, „Kapija“ i „Ljuta sam“. Za delo „Glineni kralj“ dobila je nagradu „Miroslav Dereta“.
„Policija je tukla studente, studenti su tukli profesore, ljudi su stajali u redu za hranu, dilovao se benzin, šunka, cigarete i droga. Život u kanalizaciji, gde samo pacovi umeju da plivaju“, tako Branka Selaković opisuje devedesete. Glavni junak romana, Ivan Sedlar, je jedan od tih pacova. Oportunista je i beskičmenjak, „čovek bez obličja, manira, etike, zazora“ kako ga predstavlja autorka, koji suočen sa ludilom ne pokušava da mu se suprotstavi, čak ni da ga preispita. On postaje deo celine, tog sveopšteg ludila. Društva sa bezbroj Ivana Sedlara. Branka Selaković je kroz sliku junakovog života predstavila i istoriju pređašnjih četrdeset godina na našim prostorima. Još bitnije, ona je iz istorijske anonimnosti izvukla narod na svetlost dana. Onog kojeg pokušava da počne novi život na pepelu istorije ne preuzevši odgovornost za pređašnje greške i nedela. A to se pre ili kasnije završava sa neminovnim krahom, baš kakav je i slučaj sa junakom ovog odličnog romana.

Naslov: Glineni kralj
Autor: Branka Selaković (1985-)
Izdavač: Dereta, Beograd, 2016
Strana: 153

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s