Moj krivotvoreni život – Piter Keri

Nesreća sa velikim književnim delima, pogotovo sa onim koji su postali klasici, jeste neminovno gubljenje njihovog značenja usled protoka vremena ili još češće ljudske gluposti. Tako se danas „Guliverova putovanja“ čitaju kao avanturistički roman, neretko kao knjiga za decu, dok osnovno značenje ovog romana ostaje zatamnjeno. Da se ne priča tek o „Ani Karenjini“ koja već decenijama, bez preterivanja, trpi raznorazna silovanja od strane netalentovanih filmadžija i modernih ‘čitača’. Jedan od drastičnijih primera ove značenjske transformacije je i čuveni roman Meri Šeli „Frankenštajn“. Ako je „Frankenštajn“ prvobitno predstavljao parabolu o ljudskom karakteru, on se danas isključivo čita kao zabavni roman sa puno krvi, munja i gromova. Tome su posebno doprinele filmske adaptacije i eksploatisanje čudovišta, koje je u međuvremenu postalo jedan od najprepoznatljivijih likova masovne kulture. Namera Meri Šeli da metaforički predstavi odnos društva prema izopštenim i drugačijim gotovo da je nestala. Isto tako, izgubila se i ona osnovna potka. Odnos tvorca i njegove tvorevine kroz koji Meri Šeli anticipira budućnost. Viktor Frankenštajn može biti Alfred Nobel koji stvara dinamit iz plemenitih pobuda, ali njegov izum ubrzo postaje ubojito ratno oružje. Velikim fizičarima ni na kraj pameti nije bilo da će njihovo proučavanje cepanja atoma dovesti do atomske bombe i Hirošime i Nagasakija. Prve posledice velike informatičke revolucije, genetski modifikovanih organizama i robotike tek sad počinjemo da vidimo. Suštinski, gotovo svaki čovekov izum, ma koliko u svojoj biti bio plod plemenite žudnje, pre ili kasnije se pretvara u svoju suprotnost. Od ovoga ne treba izuzeti ni umetnost. Primeri sa početka su i benigni. Pogotovo kad se setimo Ničea i njegove zloupotrebe od strane nacista. Ideja natčoveka, utopijska zamisao jednog filozofa, pretvorena je u monstruozni politički program o nadmoći germanske rase. Na našim prostorima je takav slučaj sa stvaralaštvom Ive Andrića. Umetnički prikaz jedne epohe, ne treba smetnuti sa uma ni duboku humanističku notu Andrićevog stvaralaštva, u današnjici je postao poprište prljave političke borbe. O svemu ovome, a ponajviše o odnosu tvorca i tvorevine, Piter Keri je napisao sjajan roman.
Sara Elizabet Džejn, urednica uglednog britanskog književnog časopisa, dolazi u Kuala Lumpur. Tu upoznaje Kristofera Čaba, odbeglog Australijanca. Čab konačno pronalazi sagovornika i otpočinje sa svojom životnom pričom. A u njenom središtu je najveći australijski književni skandal svih vremena. Odmah po završetku Drugog svetskog rata, Čab odlučuje da razori modernu književnost, smatrajući je za izveštačenu i bezvrednu. Izmišlja pesnika Boba Mekorkla, njegov pesnički opus i biografiju, i sve to objavljuje u najprestižnijem australijskom književnom časopisu. Međutim, novi preokret sledi. Stihovi Mekorkla izazivaju osudu javnosti zbog navodnog nemorala i urednik časopisa završava na sudu. Da sve bude još luđe, na sudu se pojavljuje čovek koji za sebe tvrdi da je Bob Mekorkl. I što je još gore, počinje da proganja svog „tvorca“ Kristofera Čaba.
Smešten u nekoliko prostornih i vremenskih dimenzija, roman „Moj krivotvoreni život“ predstavlja pravu literarnu čaroliju. Piter Keri je uspeo da duboko kompleksnu priču (koja se odigrava tokom nekoliko decenija i na tri kontinenta) ispriča iz više vizura. Narator je Sara, ali u njeno pripovedanje uskače Čab koji govori svoju priču. Hipnotička Čabova pripovest ipak u sebi sadrži pukotine. I tu uskaču priče drugih učesnika i svedoka. Šta je u stvari istina, i da li istina uopšte postoji, čitalac mora sam da zaključi i pronađe izlaz iz ove maestralne literarne zagonetke Pitera Kerija.
Piter Keri, sasvim sigurno najznačajniji australijski romansijer svih vremena, je rođen u gradiću Bakus Marš. Upisuje studije, ali ne uspeva da ih završi i postoje pisac reklamnih tekstova. Pažnju kritike i javnosti privlači njegova zbirka priča „Egzotična zadovoljstva“. Sledi niz romana, zbirki priča i knjiga memoarske proze. Dvostruki je dobitnik Bukerove nagrade (to je pošlo za rukom samo još nobelovcu Dž. M. Kuciju) za romane „Oskar i Lusinda“ i „Istinita priča o Kelijevoj bandi“, kao i brojnih drugih internacionalnih književnih priznanja. Na srpskom je objavljeno šest njegovih dela.
U osnovi ovog romana leži istinita priča. Velika australijska književna prevara (Piter Keri u ovom romanu menja samo imena učesnika) zaista se desila. Ali na njoj Keri ne staje. Možda je najbolji reći da je ona samo impuls za priču ili još preciznije – „Moj krivotvoreni život“ je pripovest o posledicama koje jedan akt, u ovom slučaju čin stvaranja, ostavlja za sobom. Tome i lik Boba Mekorkla, čudovišta koje pesnik Čab stvara. Kroz njihov kasniji antagonizam (baš kao i u „Frankenštajnu“ Meri Šeli) mi vidimo sukob između tvorca i tvorevine. Piter Keri je napisao roman koji postavlja velika pitanja. Na prvom mestu to je pitanje morala, ali i postojanosti ljudskog života i onoga što čovek za vreme svog život stvara. U slučaju glavnog junaka romana, Kristofera Čaba, to je još gore i teže, jer tvorevina koja mu izmiče ne nastaje iz plemenitih pobuda. Baš zbog toga je i ova priča toliko tragična: „Bio je šala, a šala ne može da voli svog tvorca.“

Naslov: Moj krivotvoreni život
Autor: Piter Keri (1943-)
Preveo: Milan Marković
Izdavač: Laguna, Beograd, 2009
Strana: 304

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s