Bujno leto – Barbara Kingsolver

Postoji mnoštvo briga koje opterećuju današnje čovečanstvo. Od ratnih sukoba, grozomornih političkih i ekonomskih sistema, siromaštva, gladi i bolesti, pa sve do onih naših ličnih dilema i muka. Otprilike ovakav odgovor će biti ako nekoga upitate šta je to što homo sapijensa u ovom trenutku muči. Ipak, onaj glavni problem će se tek uzgredno pomenuti. U pitanju je ekološka kriza. Pričati o ozonskom omotaču, izumiranju životinjskih vrsta, zagađenju i prenaseljenosti postalo je skoro pa opšte mesto. Učinjeni su i prvi koraci da se ekološka kriza ublaži, od međudržavnih sporazuma pa do povećanja ekološke svesti u najširoj populaciji. Kakav god bio rezultat ovih stremljenja, a nažalost zasad ne obećava neku veliku korist, čini se da nije dovoljno urađeno. Na prvom mestu, nije se otišlo dublje u ispitivanje kako je nastala ova kriza i koji su njeni uzroci. Zašto? Pa najpre zato što bi traženje uzroka ekološke krize, a onda i pokušaj da se ovaj problem reši u korenu, uzdrmao svet onakav kakav je danas. Ajde da pokušamo da ovo razložimo. Današnji svet, i to bez obzira na ideološke i ostale razlike, počiva na ideji progresa. Ako sklonimo dimne zavese i zanemarimo lepe priče o pogodnostima koje nam progres donosi, u njegovoj srži se nalazi pohlepa. Može to biti ludačka potreba za bogatstvom i moći, ali isto tako i želja za egzistencijalnim boljitkom. Da se zadržimo samo na jednom primeru. Ljudskoj vrsti je potrebno drvo za ogrev, građenje kuća, pravljenje nameštaja, ali i za proizvodnju papira neophodnog za štampanje knjiga i još sijaset stvari. Za te potrebe će naša vrsta, kako to obično biva, nemilice poseći drveće, pritom ne razmišljajući o silnim problemima koje će ovaj čin doneti. Od erozije zemljišta na prvom mestu, pa sve do uništavanja doma brojnim životinjskim i biljnim vrstama. I upravo je to koren ekološkog problema. Čovekova pohlepa, patološka usredsređenost na sopstvene potrebe, bez ikakvog obaziranja na posledice koje ona ostavlja. Iluzorno je očekivati da će ekološka kriza uzdrmati svet i zaustaviti naše stremljenje ka progresu. Ali, opet, to ne znači da ne treba gajiti nadu da će nas ona možda nagnati da bar malo bolje promislimo o svetu u kojem živimo i kakvo mu zlo nanosimo. O tom putu je Barbara Kingsolver napisala sjajan roman.
„Bujno leto“ nam donosi tri priče smeštene u američku planinsku oblast Apalačija. Prva celina „Grabljivci“ je pripovest o Dini, čuvarki rezervata, koja se povukla u divljinu gde pomaže ugroženim životinjskim vrstama. Prekretnica će se desiti u trenutku kad mladi Edi Bond zabasa u rezervat i u Dini probudi neke davno zaboravljene osećaje. Junakinja druge priče „Zaljubljeni moljci“ je gradska devojka Luza koja je došla na farmu svog muža Kola. Kad Kol pogine, Luza mora da se suoči ne samo sa svojim gubitkom i nerazumevanjem muževljeve familije, već i sa novim svetom u kojem mora da pronađe svoje mesto. U trećoj priči „Divlji kestenovi“ pratimo život džangrizavog i konzervativnog starca Garneta i njegov čudnovati odnos sa liberalnom komšinicom Neni.
„Bujno leto“ je čudesno delo iz kojeg god ugla mu pristupili. Na prvom mestu, ovaj roman je savršeno ispripovedana priča. Barbara Kingsolver je majstorski izgradila likove, i to pre svega zahvaljujući sjajnoj psihologizaciji na koju se naslanja uzbudljiva fabula. Ništa manje nije bitno razumevanje sveta u kojem junaci obitavaju. Odlični su to opisi prirode, ali ne samo to. Autorka duboko uranja u prirodu, razume njene zakone i ustrojstvo – i onda ih prenosi na papir: „Reči šta želim najzad su prestale da joj odjekuju u grudima. Nije važno šta će ona odlučiti. Svet je takav kakav je, on ima svoje sopstvene zakone i pravila. Živa bića se rađaju, množe i umiru, dolaze i odlaze, kao i leto. Sva će ona i dalje ići svojim putem.“
Barbara Kingsolver je rođena u Kentakiju. Detinjstvo provodi u Kongu gde joj je otac službovao kao lekar, što će kasnije postati jedna od njenih dominantnih književnih tema. Završila je studije biologije i radila kao naučni istraživač. Počinje da piše krajem osamdesetih. Međunarodnu slavu joj donosi roman „Biblija otrovne masline“ koji je doživeo milionske tiraže, ali i zadobio sjajne kritike. Do sada je napisala devet romana (tri su objavljena na srpskom), nekoliko zbirki eseja, naučno-popularnih studija, kao i jednu knjigu poezije. Za svoje stvaralaštvo je zadobila najveća američka i internacionalna književna priznanja.
„Eto šta znači predati se životu: toliko toga može da se izgubi“, ispisuje autorka u ovom romanu. Upravo to predavanje životu, a i onome šta nam život može uzeti, je sudbina junaka „Bujnog leta“. Može to biti gubitak životnog oslonca i ljubavi, neretko beg od stvarnosti, ali i strah od smrti. Osuđeni koliko svojom voljom, a još više životnim okolnostima, na silne muke i dileme, junaci Barbare Kingsolver moraju da pronađu smisao svog života. Kroz tu potragu oni otkrivaju i svet oko sebe. Svemoćnu prirodu, te prelepe planine Apalačija nenadmašno predstavljene u ovom romanu, koje će im pružiti utehu i ukazati na put kojim treba da hode. Savršena je to sinteza prirode i čoveka, ona koja će dovesti do potpunog razumevanja našeg mesta u svetu u kojem živimo: „Samoća je ljudska iluzija. I najtiši korak odzvanja poput groma u svetu sićušnih insekata pod našim nogama, povlači neuhvatljive strune koje povezuju mužjaka sa ženkom, grabljivca s plenom, i početak s krajem. Svaka odluka otvara novi svet za odabrane.“

Naslov: Bujno leto
Autor: Barbara Kingsolver (1955-)
Prevela: Aleksandra Čabraja
Izdavač: Laguna, Beograd, 2003
Strana: 407

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s