Tamo gde počinje zabava – Čarls Simić

Piše se samo za nekog čitaoca. Nije da laže onaj koji kaže da piše samo za sebe lično. On je stravično ateistički nastrojen“, tako Umberto Eko u jednom eseju vidi ishod svakog pisanja, govoreći dalje da bi nastavio da piše čak i ako bi sutra neka katastrofa zadesila svet, i to u nadi da će ipak neko nekada uspeti da pročita ono što je napisao. Naravno, postoje i pisci koji se sa ovim ne slažu, počevši od Kafke pa sve do Džona Kenedija Tula, ali je opet njihovo književno delo zadobilo puni smisao tek po objavljivanju. No, da se vratimo na početak. Odakle dolazi potreba umetnika da podeli svoje delo sa drugima? Ako zanemarimo materijalne benefite (novac, slava, uticaj, samopotvrđivanje…) u srži ove potrebe je susret sa ljudima koji će umeti da cene napisano, i ne samo to – onima koji će u umetničkom delu pronaći ono što je bila autorova preokupacija i muka. Na nesreću, ta nada se obično izjalovi. Koliko je samo autora koji su svom delu posvetili godine i godine truda, da se ne priča tek o ostalim mukama, a da ono nije dobilo nikakvu povratnu reakciju. Ili još gore, komentare koji nemaju baš nikakve veze sa onim što je autor napisao. Dobro, zato je tu književna kritika, koja bi jelte trebala da znalački oceni šta je to autor hteo da „kaže“. Ali tu nastupa problem. Pogotovo u Srbiji gde književna kritika ima status životinjske vrste pred potpunim iščeznućem. Već godinama nijedne dnevne novine (pa čak ni one koje se hvale svojom tradicijom i kulturnim uticajem) nemaju književnu kritiku, a i ono što bi moglo da bude podvedeno kao književni prikaz najčešće je plaćeni tekst izdavača. Koliko je ovo posledica duha vremena i gubljenja uticaja književnosti, isto tako je za nestanak kritike odgovorna i ona sama. Književna kritika je postala krajnje dosadna i nepotrebna. Nesuvisli tekstovi prepuni opštih mesta bez ikakvog smisla i poente, besplodno teoretisanje iza kojeg stoji samo zjapeća intelektualna i životna praznina, ali neretko i politički obračuni gde kritičari postaju ideološki komesari, sve su to razlozi zbog kojih je književna kritika, i to ponajviše kod nas, izgubila svaki značaj. I šta preostaje piscu? Pa ništa drugo nego da popuni tu prazninu i da počne da piše o svom delu. Pisac smenjuje kritičare, podjednako i teoretičare, „raščlanjavajući“ samoga sebe, svoje preokupacije, ideje i dela koje ga inspirišu. Baš kao što to čini čuveni Čarls Simić.
Od zabeleški o američkom jugu, preko istorije Njujorka, pa sve do pevačkih talenata u porodici Simić, Čarls Simić u prvom delu knjige „Kaleidoskop“ piše autobiografske zapise protkane brojnim društveno-političkim zapažanjima. Druga celina knjige „Antiutopija“ je posvećena piscima. U njoj saznajemo kako Simić vidi stvaralaštvo Borislava Pekića, sudbinu literature u dvadesetom veku, ali i fašističku prošlost Mirče Elijadea. „Antologija“, treća celina knjige, je posvećena pesnicima. Može li se valjano prevesti srpska narodna epika na engleski, zbog čega je značajan Vasko Popa i koje to Nerudine pesme vreme nije pojelo, otkriva autor. Četvrti deo knjige „Život slika“ je posvećen likovnoj umetnosti, dok u onom petom, „Siročad tišine“, Simić piše o svojoj poeziji.
Ono što najviše pleni u Simićevim esejima je virtuozna moć pripovedanja. Nalik najboljim prozaistima, Čarls Simić piše tekstove koji se čitaju sa uživanjem, a u isto vreme sa sobom nose nenadmašnu erudiciju. Kristalno jasni jezik, oplemenjen duhovitošću, uvlači čitaoca u svet politike, ideja i književnih teorija koji postaju sve samo ne dosadne. Najbitnije od svega, Čarls Simić nikoga ne štedi. Pogotovo narod iz kojeg je potekao: „Najgore je biti u pravu u pogledu onih kojima sami pripadate. To vam nikad ne opraštaju. (…) Bili bismo mnogo omiljeniji kod nacionalista ako bismo se slikali držeći nož pod grlom nekog deteta nego ako bismo marširali protiv nekog rata koji su oni vodili i izgubili.“
Pesnik i esejista Čarls Simić predstavlja jedno od najvećih imena savremene svetske literature. Rođen je u Beogradu, iz kojeg se kao dečak zajedno sa porodicom seli u Sjedinjene Američke Države. Predavao je književnost na Univerzitetu Nju Hempšir. Do sada je objavio preko dvadeset zbirki poezije (pomenimo samo „Raščinjavajući tišinu“, „Beskrajna tuga“, „Oštrine“, „Ta sitnica“…), nekoliko knjiga eseja („Alhemija sitničarnice“, Gledaj dugo i netremice“, „Metafizičar u mraku“…). Na engleski jezik je preveo knjige pesama Vaska Pope, Branka Miljkovića, Ljubomira Simovića i brojnih drugih srpskih pesnika. Za svoje književno stvaralaštvo je zadobio najveća američka i svetska priznanja, od kojih je najznačajnija Pulicerova nagrada.
„U idealnom pogledu, pesma koja razmišlja puna je ogledala… Ona meri jaz između reči i onoga što se one usuđuju da imenuju… Jaz između postojanja i onoga što je rečeno“, ovako Čarls Simić razmišlja o onome šta je poezija i u isto vreme na najbolji način objašnjava suštinu svojih eseja. Ogromni dijapazon tema, od porodične istorije (našoj publici će posebno biti zanimljiv esej „Odrod“ u kojem autor piše o srpskom poreklu i šta ono za njega predstavlja), preko sudbine velikih umetnika (svejedno da li pisaca, pesnika ili slikara), pa sve do sopstvene poezije, Čarls Simić traga za onim šta stoji iza njegovog stvaralaštva. U isto vreme to su i mudra promišljanja o svetu u kojem živimo, koliko opora toliko i duhovita. Kakvo je, recimo, ovo: „Reformatori čovečanstva liče mi na idealističke nadzornike kaznenih institucija koji su ubeđeni da se okoreli kriminalci mogu prevaspitati. Radije bih poverovao da tigar može postati vegetarijanac nego da se ljudi mogu masovno preobraziti u nesebične.“ Ipak, ova knjiga je ponajviše vodič kroz unutrašnji svet Čarlsa Simića. Koji su ga to umetnici inspirisali, kakve posledice je ostavila politika i ideologija na njegov život, čemu uopšte umetnost, a pogotovo poezija, sve su to teme sa kojima se Simić hvata u koštac stvarajući ovu izuzetnu knjigu eseja koja se čita sa uživanjem.

Naslov: Tamo gde počinje zabava
Autor: Čarls Simić (1938-)
Prevela: Vesna Roganović
Izdavač: Arhipelag, Beograd, 2016
Strana: 202

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s