Pisac u svom raju – Anhel Esteban

Očekivati da se bude ozbiljan u ovoliko neozbiljnom svetu, krajnje je neozbiljna stvar. Pogotovo kad se vidi kako se pristupa onim nazovi ozbiljnim temama. Ajde da to pokušamo da obrazložimo. Kod dobrog dela populacije, računajući tu i one koji sebe smatraju za pametne ljude, osnovna argumentacija u bilo kakvoj raspravi, i ne samo njoj, je lični sud. Da je sreće, on bi bio plod dubokih unutrašnjih preživljavanja sjedinjenih sa objektivnom analizom, ali ne, taj lični sud je najčešće emotivni afekat. Najprostije i najjednostavnije, ono što ćete čuti bezbroj puta: sviđa mi se ili ne sviđa. Dobro, i to je legitimno, ali problem nastupa kada se tog iza sviđanja ili nesviđanja ne nalazi ništa. Naprosto, dobar deo ljudi nije u stanju da otkrije koren svojih estetskih, političkih ili životnih sudova. A, opet, osuđen je da celoga svog života bira ili razmišlja. Ovaj malo veći uvod je bio potreban da bi se moglo raščlaniti jedno veliko pitanje koje se već godinama pokreće. Reč je o smrti knjiga. Tačnije, smrti knjige u štampanom obliku. To pitanje je sveprisutno još od početka informatičke revolucije, a zenit je doseglo početkom dvehiljaditih govorom kompjuterskog maga Bila Gejtsa u kojem je anticipirana smrt knjige. Argumentacija je naizgled bila racionalna. Štednja energije i prostora, isto tako i zaštita životne sredine. U međuvremenu su se pojavili i specijalizovani elektronski uređaji za čitanje, pa su mnogi počeli da pišu nekrologe knjizi u dosadašnjoj formi. Na sreću, knjiga je ipak preživela. I ne samo to, čini se da joj ni hiljade gejtsova ne može doći glave. Ako nekoga upitate zašto je to tako, vraćamo se opet na početak teksta, to je zbog emotivne privrženosti. Ljudi vole knjige, njihov miris, formu… Ali, to je samo jedan aspekat, suštinski nebitan. Ono što je važno je sledeće: knjiga je, naprosto, savršeni izum. Kao što je, recimo, nož ili točak. Možete, naravno, napraviti one multipraktik švajcarske setove noževa, ali u svakom domaćinstvu će i dalje stajati običan nož za sečenje hleba, jer je zbog svog savršenstva nezamenjiv. Ista situacija je i sa knjigama. Koliko god se razvijali elektronski uređaji, one će ipak opstati. Na prvom mestu, knjiga vam pruža mogućnost potpune usredsređenosti na tekst i odvojenosti od sveta, elektronski uređaji i pored svih svojih vrlina gutaju koncetraciju i imaju neverovatnu distrakcijsku moć. Isto tako, knjiga je i dalje najbolji način čuvanja tekstova. Razvoj tehnike neprestano menja način skladištenja podataka (sećate li se flopi diskova, CD-ova), pa oni usled protoka vremena postaju neupotrebljivi i neminovno nestaju. Računajte tu i onu izuzetno bitnu činjenicu, mi smo deo one Makluanove Gutenbergove galaksije, a da se to promeni potrebno je mnogo vremena. Priču o znamenitoj „Gutenbergovoj deci“, čuvarima knjiške vizije sveta donosi nam Anhel Esteban.
U knjizi „Pisac u svom raju“ ispričana je povest o trideset velikih pisaca koji su bili bibliotekari. Priča počinje od onog najpoznatijeg pisca-bibliotekara Borhesa, odlazeći sve dublje u prošlost. Tako saznajemo kakva je bila bibliotečka misija velikog Getea, ali i čuvene braće Grim. Pred nama su portreti prosvetitelja kojima je rad u biblioteci bila idealna prilika za primenu ideja o narodnom boljitku i opismenjavanju (Glorija Fuertes, Hose Vaskonselos). Tu su, naravno, i oni stvaraoci za koje je rad u biblioteci bio način za preživljavanje (kao što su Prust ili Kazanova), ali isto tako i plod slučaja (Solženjicin i Muzil).
Najveća vrednost ove knjige je u nenadmašnoj erudiciji autora, ali i u načinu na koji se ona prenosi. Anhel Esteban sastavlja maestralne portrete pisaca bibliotekara, fokus je razume se na njihovoj bibliotečkoj delatnosti, ali isto tako se ne zaobilazi ni njihov život i prilike koje su ih odvele u biblioteke. Krcata brojnim biografskim, istorijskim, književno-teorijskim, ali ništa manje i sociološkim podacima, knjiga „Pisac u svom raju“ je dragoceni izvor o životu velikih pisaca, podjednako i o istorijskom razvoju i značaju knjiga i biblioteka.
Anhel Esteban je rođen u Saragosi. Završava studije španskog jezika, na kojima je i doktorirao. Predaje književnost na Univerzitetu u Montkleru (SAD), kao i američku književnost na Univerzitetu u Grenadi. Gostujući je profesor na nekoliko univerziteta širom sveta. Objavio je pedeset knjiga, kao i preko dvesta naučnih radova, najčešće o španskoj umetnosti i literaturi. Njegova studija o latinoameričkom književnom bumu „Od Gaba do Marija“ (na srpskom je objavila „Dereta“) smatra se za jedno od najboljih dela o ovoj temi. Anhel Esteban je osvojio niz priznanja za svoj književno-teoretski rad, a njegova dela su prevedena na desetine jezika.
Priča o knjizi je nemoguća bez priče o biblioteci. A kako knjizi, barem u skorije vreme, neće doći kraj, isto tako se ne nadajte da ćete se rešiti biblioteka, da parafraziramo Umberta Eka. I svejedno je kako ih posmatrate, može to biti borhesovsko obožavanje („Raj sam uvek zamišljao kao nekakvu biblioteku“), košmarni lavirint prepun čudesa u viziji Stivena Kinga, ili prostor neizmernog zadovoljstva kako ga vidi Mario Vargas Ljosa, a možda čak i kao Bil Gejts koji u knjigama, sledstveno tome i bibliotekama, vidi samo relikt prošlosti, biblioteke su bile i ostaće prostor u kojem je prisutna najveća koncentracija informacija, znanja i mudrosti na ovome svetu. Baš o tome ova knjiga govori. Koliko god bile različite sudbine junaka knjige, kao i putevi koji su ih odveli u biblioteke, jedna stvar ih povezuje. To je duboka privrženost prema knjizi. I znanje koje su dobili iz njih, krucijalno za stvaranje dela koje danas smatramo za klasike. Maestralnu priču o tom putu donosi nam Anhel Esteban u ovoj knjizi, svedočeći pritom da knjiga pored blistave prošlosti ima i svetlu budućnost.

Naslov: Pisac u svom raju
Autor: Anhel Esteban (1963-)
Prevela: Vesna Vidaković
Izdavač: Dereta, Beograd, 2016
Strana: 230

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s