Crvene stoličice – Edna O’Brajen

Ako izuzmemo one dosadne prepirke o tome ko je prvi započeo rat u bivšoj Jugoslaviji i bio veća žrtva, čini se da od mišljenja drugih o istom tom ratu, a pod tim se pre svega misli na pogled sa strane, ne postoji nešto što će izazvati veće rasprave i teže reakcije. Kamijeva misao u „Strancu“ da je čak i na optuženičkoj klupi zanimljivo slušati šta drugi govore o nama, jeste primenjiva u ovom slučaju, ali samo jednim delom. Još tačnije, ukoliko se pozitivno govori o nama. Kako to najčešće nije slučaj, nastupaju otužne jeremijade sjedinjene sa pravedničkom indignacijom i besom. Tako će u našoj javnosti, srpskoj razume se, istup nekog svetski poznatog i priznatog umetnika ili intelektualca koji se „stavi“ na srpsku stranu izazvati silno oduševljenje. Takav je, recimo, slučaj sa Handkeom. A opet, ukoliko je situacija obrnuta, setimo se samo nedavnog gostovanja Herte Miler, sledi „plač i škrgut zuba“. I to nije slučaj samo sa „običnim svetom“, naprotiv, ova histerija zahvata i one koji sebe smatraju za obrazovane ljude i intelektualce. Suštinski, našoj javnosti, sada se tu već misli na sve bivše članice jugoslovenskog konglomerata, nije potrebno mišljenje drugih, o nekoj umetničkoj ili moralnoj viziji tek nema reči, jedino što nam je potrebno je tapšanje po ramenu i to ponajviše onda kad nismo u pravu. Naravno, tu postoji i druga strana. Ni oni koji su pisali o nama se nisu mnogo proslavili. Balkan za dobar deo svetske javnosti predstavlja neku vrstu civilizacijske crne rupe. Možda je to najbolje uporediti sa onim prastarim mapama na kojima su domišljati i poprilično maštoviti kartografi ucrtavali silna čudovišta, mitska stvorenja i izmišljene zemlje tamo gde nisu znali šta se zaista nalazi. Vesna Goldsvorti u knjizi „Izmišljanje Ruritanije“, polazeći od imaginarne Ruritanije (nastale iz pera engleskog pisca Entonija Houpa) pa sve do pisanja o prošlom ratu na Balkanu, sastavlja maestralnu studiju o „pripovedačkoj kolonizaciji“. Preciznije rečeno o moralnim sudijama sa strane koji su sebi uzeli za pravo da „dovedu k poznaniju prava“ zabludele i divljačne narode Balkana. I, naravno, da tu neće biti rezultata, zato što ni jednoj ni drugoj strani nije stalo do istine, još manje do morala. Dok jedni očekuju tapšanje svojoj zlobi i niskosti, drugi glume moralne inkvizitore i sude onima koje čak ni ovlašno ne poznaju. Ipak, postoje i svetli izuzeci. Baš kakav je roman irske spisateljice Edne O’Brajan.
U jedno irsko seoce doseljava se Vladimir Dragan zvani Vuk, čovek koji se bavi alternativnom medicinom. Slatkorečiv i sa aurom nečeg nedokučivog, ali poprilično privlačnog, on izaziva opštu pozornost. Žene, muškarci i deca, suštinski svi žitelji sela potpadaju pod njegov uticaj. Ponajviše Fidelma Makbrajd koja postaje isceliteljova ljubavnica. Ipak, sve to vrlo brzo nestaje. Iscelitelj je uhapšen i njegov pravi identitet je otkriven. Doktor Vuk je ratni zločinac sa Balkana odgovoran za smrt hiljade nevinih ljudi. Selo nekako uspeva da preboli svoju lakomislenost, ali ne i Fidelma. Ona nosi isceliteljovo dete.
Edna O’Brajen je prava čarobnica reči. Maestralni lirizam, ponajviše izražen u opisima irske prirode („Iza prozora, zemlja je bila bela i okovana mržnjom, i taj mraz je ujedao sve, čak i valov za stoku na komšijskoj livadi, a noć je bila kristalno jasna, hladna i neumoljiva, kao sama smrt“) sjedinjen je sa dubokim uvidima u ljudsku prirodu, pogotovo žensku. Sukob spoljnjeg i unutrašnjeg, suštinski ono što ostaje kao posledica i ishod te borbe, tema je Edne O’Brajen. A ona joj pristupa koliko sa empatijom i iskrenom osećajnošću, još više sa željom da se ljudski ponor i sve ono što nosimo u sebi ispita do najvećih dubina. I to onoliko koliko je moguće: „Mi ne poznajemo druge. Oni su za nas zagonetka. Ne možemo da ih poznajemo, naročito ne one s kojima smo najintimniji, zato što nas navike zamaju, a nada oslepi pred istinom.“
Edna O’Brajen po mnogima predstavlja najveće ime savremene irske književnosti. Rođena je u malenom irskom mestu Tomgrejni u porodici fanatičkih katoličkih vernika. Udaje se protiv volje roditelja i seli u London gde postaje recenzent u jednoj izdavačkoj kući. Njen prvi roman „Provincijalke“ (1960) je izazvao opštu sablazan u Irskoj zbog predstavljanja seksualnog života žena, toliko da je on spaljivan, a autorka je bila javno prokažena od strane majke. Edna O’Brajen je do sada objavila osamnaest romana, nekoliko zbirki priča i pesama, kao i drama. Za svoje stvaralaštvo je zadobila najveća irska i internacionalna književna priznanja.
„Jer na ovom svetu se više nego što možeš da pojmiš jeca“, Edna O’Brajen na jednom mestu u ovom romanu citira Jejtsa. I možda je ovo najbolja odrednica romana „Crvene stoličice“. To je roman o jecanju. Namerno izabravši da ratnog zločinca, i onom najmanje pronicljivom čitaocu će biti jasno da je taj zločinac Radovan Karadžić tačnije njegov alijas doktor Dragan Dabić, izvede sa Balkana i smesti u „civilizovani“ svet, Edna O’Brajen maestralno tka priču o snazi zla i njegovoj privlačnosti, gde god da se ono nalazi. I to je najveća draž i vrednost ovog romana. „Crvene stoličice“ nisu moralisanje, isto tako ni priča o ludim Balkancima koji se tamane međusobno. Edna O’Brajen je napisala roman o ratu u Bosni, ali to je najmanje roman o ovoj temi, koliko god to paradoksalno zvučalo. „Crvene stoličice“ su pripovest o zlu. A to zlo ostavlja istu pustoš, svejedno da li ono dejstvuje u Bosni ili u Irskoj. Najgore od svega je što dolazi od onih ljudi koji se kriju iza velikih reči i ideja. Kao što se i zločinac iz ovog romana krije iza ljubavi prema svojoj zemlji: „I ne biste verovali koliko mnogo reči postoji za dom i kakva se divlje okrutna muzika iz nje može iscediti.“

Naslov: Crvene stoličice
Autor: Edna O’Brajen (1930-)
Preveo: Goran Skrobonja
Izdavač: Booka, Beograd, 2017
Strana: 268

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s