Podsmešljiva požuda – Drago Jančar

Svi se danas smeju. Smeše se bankarski službenici, kasirke, prodavci u restoranima brze hrane… Koliko se samo osmeha vidi u reklamama i koliko je malo potrebno za sreću. Higijenski uložak, dobar kredit (kakav oksimoron) ili voćni jogurt i eto radosti. Smeše se sa plakata i bilborda političari. Cerekaju se i iscelitelji, gurui, raznorazni ludaci i sektaši. O kako je lako sreću naći. Čeka nas u priručnicima za samopomoć, konfekcijskim romanima, u ordinacijama nekih novih psihologa i lajf koučeva. Sreća je postala apsolutni imperativ današnjeg sveta. Modni trend kojem se ne može odoleti. Ipak, kada samo malo skrenete pogled, primetićete nesreću. Očajne ljude, potpunu prazninu kojoj je kako se čini nemoguće pronaći uzrok. Deluje apsurdno, ali svet opterećen srećom izgleda da nikada nije bio nesrećniji. A baš ta potreba za srećom, možda je bolje reči njenim surogatom, nije oduvek bila prisutna. Još tačnije, ona postaje bitna tek u dvadesetom veku. Da bi se ovo razumelo treba poći malo dalje u prošlost. Za gotovo sve pređašnje civilizacije, a posebno onu judeo-hrišćansku, sreća ne predstavlja vrhunac života. Ni ne može da bude, jer svet u kojem živimo je propadljiv i predstavlja samo pripremu za budući i večni život, koji treba da se zasluži u ovom. Samim tim, uživanje i zadovoljstvo, čitaj sreća, u sadašnjem životu je glupost. Uzmite tu u obzir i učenje o praroditeljskom grehu, sjedinjeno sa silnim okajavanjima za grehove koji svaki pojedinac čini. I polako se rađa plemenita potištenost. Praktikuju je hrišćanski podvižnici i sveci. Misao o nesavršenom svetu i još nesavršenijem čoveku ulazi u svaku poru života. Čak i u putenost. Nesrećno zaljubljeni pesnici (od Petrarke do Prešerna) sanjaju o čistoj i neokaljanoj ljubavi (otprilike kao hrišćani o budućem raju) i ispevaju ode svojoj tuzi. Melanholija postaje sveta stvar, iskustvo koje obogaćuje čoveka i čini ga većim. I sve to traje do dvadesetog veka. Stare ideologije smenjuju nove proklamujući novi idealizam. Ideal optimizma i sreće. Raj se nalazi ovde na zemlji. To je besklasno društvo u komunizmu ili bogatstvo u kapitalizmu. Kako je to za većinu, razume se, samo pusti san, potrebna je nova varka, i to ona u kojoj sad živimo. Sreća potrošačkog društva sa početka teksta. Ima li u takvom društvu mesta za tugu? I šta je ostalo od stare dobre melanhonije? Odgovor pokušava da dâ veliki slovenački prozaista Drago Jančar.
Sredovečni slovenački profesor Gregor Gradnik je dobio stipendiju za studijski boravak u Sjedinjenim Američkim Državama. Provešće nekoliko meseci kao profesor kreativnog pisanja u Nju Orleansu. Potpuni kulturološki šok sjedinjen je sa novim iskustvima. Gregor se sprijateljuje sa profesorom Fredom Blaumenom, čovekom koji već godinama piše studiju „Anatomija melanholije“, kao i sa nizom ljudi koji čine „inventar“ jednog noćnog kluba. Sitni kriminalci, tužne žene, blazirani muškarci, prostitutke, nesrećne ljubavi, barske pevačice, sve je to svet koji okružuje Gregora, ali ipak ne uspeva da ga izbavi od krajnje potištenosti.
Drago Jančar je napisao sjajan roman. Vešto koristeći postmodernu tehniku, na sreću nikada ne podredivši sadržaj formi, on sastavlja savršeni prikaz susreta dva sveta. „Podsmešljiva požuda“ je roman sastavljen iz niza epizoda iz junakovog života, na koje se nadovezuju esejistički pasaži (najčešće o melanholiji i smislu književnosti: „Propoved nije književnost upravo zbog toga jer poznaje samo jedno ili drugo. A književnost želi obe stvari, zlo i dobro, obe istovremeno u srcu“). Drago Jančar uspeva da taj niz naizgled labavih delova uklopi i sastavi u odličnu celinu, napisanu maestralnim stilom: „Vidi: vreme dugog, ležernog kretanja, vreme leta sa umornim ljudima. Vreme kad se oko njih vuče testo dugog leta. Vreme kad ti niko ne nedostaje. Vreme kad ti nikom ne nedostaješ.“
Drago Jančar, najznačajniji slovenački savremeni književni stvaralac, je rođen u Mariboru. Upisuje studije prava koje nije završio. Radio je kao novinar i filmski dramaturg. Uhapšen je 1974. godine i osuđen na godinu dana zatvora od strane jugoslovenskog komunističkog režima. Predstavlja najveće slovenačko disidentsko ime pred raspad Jugoslavije. Debitovao je sa romanom „Galiot“ (1978) i do sada objavio deset romana, nekoliko zbirka priča, drama, kao i knjiga eseja. Za svoje stvaralaštvo je zadobio najveća slovenačka i evropska književna priznanja. Njegova dela su prevedena na preko dvadeset jezika (pored „Podsmešljive požude“, „Arhipelag“ je na srpskom objavio njegov roman „Te noći sam je video“ i zbirku priča „Džojsov učenik“).
Rastrzan između dva sveta – melanholične, malene i daleke Slovenije i Amerike koja ga svojom bestidnom srećom i raskoši polako počinje da guta – Gregor mora da pronađe svoj put. Najgore od svega, on nema snage za to. Svestan potrošenosti ideologije, umetnosti i nauke, a isuviše povređen i star da bi mogao bezbrižno da se pusti niz maticu života, Gregor se nalazi na večitoj sredomeđi. Čak ni kratkotrajno prepuštanje stihiji života mu ne ništa donosi sem novih razočarenja. Drago Jančar je napisao odličan roman o sadašnjem čoveku, izgubljenom u mnoštvu, očajnom nesrećniku u svetu koji je za svoj najveći ideal uzeo sreću. I jedino šta takvom čoveku preostaje je melanholija: „Sve što je živo i što dolazi gurnuti na dno srca, zazidati: prošlost, osobu, telo, osmeh, delimično izbrisano polje, šumeću šumu, mirisavu reku, tihu ulicu, prozračnu planinu; sve umrtviti, duboko zamrznuti. Vratiti se u stanje mirovanja, otupele odbrane, u osećanje za odsustvo osećanja (…)“

Naslov: Podsmešljiva požuda
Autor: Drago Jančar (1948-)
Preveo: Milan Đorđević
Izdavač: Arhipelag, Beograd, 2010
Strana: 261

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s