Tišina – Šusaku Endo

Ako ništa drugo u vezi ove teme nije sigurno, jedna stvar jeste. Čovek od svojih prapočetaka (o tome slikovito svedoče pronađene figurine božanstava i ostali artefakti) ima potrebu da veruje u nešto što je veće od njega. Još tačnije, u neku tajanstvenu silu koja ustrojava svet onakvim kakav on jeste. Tome nisu mnogo pomogla naučna otkrića koja pokušavaju da objasne nastanak i ustrojstvo sveta u kojem živimo, jer ljudi i dalje veruju u raznorazna božanstva. Možete ovu potrebu posmatrati kao način da se anulira naša nemogućnost da otkrijemo tajnu postojanja, može to biti strah pred prazninom, ali i Frojdovo mišljenje o religiji kao svojevrsnoj iluziji. On u delu „Budućnost jedne iluzije“ boga vidi kao zamenu za očinsku figuru u našem životu, a religiozna osećanja kao infantilnost koja čoveka otuđuje od njegove suštine. Sličnog stava je i Karl Marks koji u studiji o Hegelovoj filozofiji govori: „Religija je uzdah potlačenog bića, srž jednog potištenog sveta (…) To je opijum za narod.“ Ali, sva ova shvatanja i pokušaji da se religija racionalno razloži za one koje veruju suštinski nisu bitna. Zato što oni razum ni ne traže. Bitna je vera. A ono u što se veruje poprilično je raznoliko. Za deiste je bog inteligentni tvorac svemira i prirodnih zakona, koji se po činu stvaranja „povlači“. Na drugoj strani su teisti, ljudi koji veruju u božanstvo, tvorca univerzuma koji ne nestaje nakon čina stvaranja. Teizam se deli na dve grupe: monoteizam i politeizam. No, ni tu nije kraj podela. Za jedne je božanstvo nepristupačno i potpuno neobjašnjivo (judaizam i islam). Drugi svojim božanstvima pripisuju ljudske atribute (od starih Grka, pa sve do hrišćanstva u kojem božanstvo uzima ljudski lik). Onim, pak, trećim božanstvo predstavlja dualistički sukob dobra i zla (zoroastrizam, delimično i hinduizam). Za neke suština božanstva nije ni bitna, Buda, recimo, odbija da dâ bilo kakav odgovor o postojanju božanstva, smatrajući da takva pitanja nemaju nikakvu konkretnu korist. Postoje i verovanja da su bog i priroda jedno te isto (panteizam, najviše izražen u učenju Baruha Spinoze). U svakom slučaju, božanstvo, onako kako ga većina vidi, je bestelesno, sveznajuće, svemoguće, sveprisutno i našem razumu neobjašnjivo biće, osnov svih moralnih obaveza i apsolutno dobro. I ljudi već vekovima, verovatno i u vekovima koji su pred nama, veruju u takvo božanstvo. O veri, a još više o gubljenje vere, u ovakvog boga maestralno piše Šusaku Endo.
Godina je 1640. Prvobitni uspesi hrišćanskih misionara u Japanu su pretvoreni u poraz. Japanski vlastodršci žele da iskorene ovu religiju. Te vesti stižu do portugalskog jezuitskog misionara Sebastijana Rodrigeza koji odlučuje da krene put Japana gde će pružiti pomoć ugnjetenim hrišćanima. Ali to nije jedina Rodrigezova misija. Do njega je stigla i vest da je učitelj Fereira, propovednik u Japanu, poklekao i odrekao se hrišćanstva, u šta Rodrigez ne može da poveruje. Sledi put i boravak u Japanu koji će ovog misionara odvesti do najdubljih ponora. I ne samo njih. Rodrigez će morati da preispita svoju veru u boga.
Šusaku Endo maestralno tka priču o istoriji japanskih hrišćana i sudbini svog junaka. Tako na samome početku romana, kroz pisma koje Rodrigez šalje svojim nadređenim u Vatikanu, saznajemo njegovu neustrašivost, istinsku privrženost hrišćanstvu i versku nepokolebljivost. Sve se to menja sa prvim iskušenjima, napisanim iz ugla sveznajućeg pripovedača, gde vidimo postepeno gubljenje vere. Vrhunac je kraj romana, dat u formi administrativnih spisa, koji je ništa drugo nego prikaz potpunog poraza. Ovu maestralnu pripovedačku strategiju prati podjednako vredan stil, protkan brojnim filozofsko-teološkim pasažima o smislu verovanja i našem odnosu prema bogu i suštini života. Baš kakva je i ova misao: „Greh – pomislio je – nije ono što se obično misli da jeste; nije greh da se laže i krade. Greh je da jedan čovek okrutno pregazi tuđi život i da uopšte ne bude svestan rana koje za sobom ostavlja.“
Šusaku Endo spada u red najvećih japanskih pisaca dvadesetog veka. Rođen je u Tokiju, a odrasta u Kobeu u porodici majčinih rođaka. U dvanaestoj godini postaje hrišćanin. Po završetku Drugog svetskog rata odlazi na studije u Francusku. Odbačen zbog svog japanskog porekla od strane hrišćana, Endo zapada u krizu vere. Putuje u Palestinu gde proučava Hristov život, što menja njegove dotadašnje životne svetonazore. Vraća se u Japan, gde svoja iskustva pretvara u vredna književna dela. Slavu mu donosi roman „Tišina“ (zasada jedino Endovo delo prevedeno na srpski), posle kojih sledi niz uspešnih romana i zbirki priča. „Tišina“ je 2016. godine adaptirana u istoimeni igrani film u režiji Martina Skorsezea.
„Tišinu“ možete posmatrati iz nekoliko uglova. Na prvom mestu, to je savršeni prikaz istorije Japana u sedamnaestom veku, kao i sudbine hrišćanstva u ovoj zemlji. Najbitnije od svega, ta slika je data iz ugla čoveka čiji se pogled nalazi negde između prezrenja prema Japancima (danas bi to nazvali kolonijalni diskurs) i istinske ljubavi prema ljudima, ma kakvi god oni bili (najbolje tome svedoče Rodrigezove misli: „Ali Hrist nije dao svoj život za dobre i prelepe. Za ono što je dobro i prelepo lako je umreti; teško je dati život za bedne i iskvarene.“) Upravo taj trenutak ljubavi prema ljudima koštaće misionara vere. Jer kako pomiriti veru u svemogućeg i punog dobrote boga sa slikom stradanja ljudi koji veruju u tog boga, ne dobivši nikakvu podršku od njega? Sukob je to idealizma, istinske vere u boga (one sa početka teksta), sa razumom. I paklenom stvarnošću ovoga sveta u kojoj se od boga može dobiti samo tišina: „Iza depresivne tišine tog mora, tišine Gospodnje, krije se osećanje da bog prekrštenih ruku nemo sluša kako mu se ljudi očajno mole.“

Naslov: Tišina
Autor: Šusako Endo (1923-1996)
Preveo: Ivan Jovanović
Izdavač: IPS media, Beograd, 2009
Strana: 174

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s