Kamen iz odrona – Marija Barbal

Dok na zapadu ponovo cveta feminizam, ponajviše zbog hrabrog istupa žena koje su počele da sudski gone seksualne nasilnike i napasnike, kod nas se, izgleda baš kao i sve, vraća unazad i umesto da napreduje, kao po nekakvoj krajnje bolesnoj inerciji, stagnira. Godina je 2018. A u njoj gotovo da ne prođe dan u kojem neki nasilnik, Dušan Kovačević ih je na jednom mestu sjajno nazvao kućni nacisti, ne ubije ženu. Sa crkvenih amvona odzvanjaju besede popova koji ženama prete paklenim mukama. I ne samo to, za popove su žene inkubatori koji služe samo za proizvodnju dece, razume se, i za kućevne poslove. Ne razlikuje se ni mišljenje „običnog“ sveta. Dovoljno je otvoriti internet-komentare na vesti o zlostavljanju žena, ili još gore o bilo kojoj feminističkoj temi, i pred vama će se izlistati brevijar najvećih mogućih gadosti. A u isto vreme, barem na papiru, prava žena i muškaraca su izjednačena. Čak i u današnjoj Srbiji. Žensko pravo glasa, kao i mogućnost da žene slobodno upravljaju svojim telom (koliko god to popovima i ostalim talibanima smetalo) i jednake šanse za školovanje, profesionalno i životno napredovanje – sve je to zakonski regulisano. Ali, na nesreću, zakon, pogotovo kod nas, ne prati svest, koja je čini se ostala negde duboko zakopana u vremenu plemenskih zajednica. Najjednostavnije rečeno, vi možete doneti i najbolji mogući zakon na svetu, ali sve dok taj zakon ne prati i promena svesti, rezultat će izostati, kao što to vidimo u sadašnjosti. Toj promeni svesti, koliko god ovaj izraz možda delovao gadno usled česte upotrebe od strane raznoraznih hohštaplera, veliku podršku može pružiti književnost. Na prvom mestu, a o tome je na ovoj stranici poprilično pisano, književnost pruža mogućnost za ulazak u svet drugih ljudi i direktno emotivno angažovanje. Evo, uzmite samo za primer „Petrijin venac“ Dragoslava Mihailovića. Jedna stvar je slušati poprilično suvoparne priče o ženskim pravima, a sasvim druga kada se čovek upozna sa svetom u kojem žene nemaju nikakva prava, baš kakav je slučaj u ovom remek-delu Dragoslava Mihailovića. I ne samo to. Književnost nas upoznaje sa sudbinama žena, njihovim mukama i snalaženju u poprilično okrutnom (muškom, da se ne lažemo) svetu. I ko zna, ma koliko god to možda delovalo iluzorno ili preterano optimistično, možda će kroz čitanje pripovesti o ženama muškarci (a neretko i žene) shvatiti da nikakva razlika između muškaraca i žena ne sme da postoji. Tu lekciju nam pruža Marija Barbal.
Smešten u vremenu velikih društvenih previranja i španskog građanskog rata, roman „Kamen iz odrona“ nas upoznaje sa sudbinom jedne žene. Još kao devojčicu, Konću porodica odvodi kod tetke i teče u nemogućstvu da je othrani. I njen novi život počinje. Konća je kako se svima čini krotka, poslušna i sasvim obična devojka. Ali, sve se to menja kada tetka i teča požele da je udaju po svojoj volji, na šta Konća ne pristaje. Ona je rešena da se uda za Žaumea, seoskog zanatliju. I uspeva u tome. Prvi srećni dani zajedničkog života i dobijanje dece će prekinuti građanski rat. Žaume je ubijen kao simpatizer republikanaca, a na Konći ostaje da othrani porodicu i nekako nastavi da živi.
„Svima je dojadilo što nas je u kući bilo mnogo. I neko je morao da pretekne“, ovako počinje ovaj maestralni roman. Izabravši da za naratora izabere glavnu junakinju, Marija Barbal pravi savršenu pripovedačku strategiju. Još bitnije, taj izbor rezultira pravim stilskim vatrometom. Konća govori svoju priču lako i suvereno, na pojedinim mestima čini se čak i škrto. Rečenice su joj jednostavne i lakonske, u najboljoj tradiciji narodnog govora. Ali iza te ogoljenosti se skriva ogromni emotivni naboj žene koja nekako pokušava da ispriča svoj život, u isto vreme mireći se sa neminovnim porazom.
Marija Barbal spada u red najznačajnijih savremenih katalonskih književnih stvaralaca. Rođena je u oblasti Paljars, u koju će smestiti gotovo sva svoja književna dela. Debitovala je sa romanom „Kamen iz odrona“ koji joj je doneo slavu. Ovaj roman se smatra za jedno od najboljih dela o Španskom građanskom ratu. Objavila je još osam romana, nekoliko zbirki priča, dečijih knjiga, kao i jednu dramu. Za svoje književno stvaralaštvo je zadobila najveća katalonska književna priznanja. Njena dela su prevedena na sve veće evropske jezike, a na srpskom je objavljen samo ovaj njen roman.
Sudbina glavne junakinje romana „Kamen iz odrona“ je sudbine gotovo svake žene u prošlosti (neretko i u sadašnjosti). Osuđena na večitu pokornost (prvo porodici, a onda kasnije i mužu), slabo obrazovanje (a samim tim i na loše mogućnosti za kasniji napredak) i na život u kojem je večito po strani, Konća ipak uspeva da pronađe svoju sreću. Ali ne zaboravimo, ovo je muški svet. Iznenadni rat joj odnosi svu radost. I upravo ta, samo naizgled slaba i pokorna, žena postaje pokretač svega, novi gospodar porodice, mada je bolje reći još veći sluga. Ta svetla žena je primer istrajnosti i dobrote, istinske plemenitosti. A takvu ženu, Konća je samo simbol, dripci i dalje smatraju za niže biće koje ima manje prava i nije jednaka muškarcu. Možda taj stav i takva shvatanja književnost ne može da promeni, ali svakako može pomoći na budućem putu promene svesti koja je pred nama. I ko zna, možda buduće Konće neće želeti da rađaju samo dečake, znajući šta žene čeka u ovom svetu: „Želela sam dečaka. Ne znam zašto sam tako mislila. Možda da nas zaštiti u budućnosti, da se priklanja isključivo svojoj volji; da ne priča da mu je dobro kada mu je loše; da ne mora da smatra belim ono što je crno.“

Naslov: Kamen iz odrona
Autor: Marija Barbal (1949-)
Prevela: Hristina Vasić
Izdavač: Arhipelag, Beograd, 2009
Strana: 120

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s