Cena soli – Patriša Hajsmit

Jedna od onih, možda i najvećih, čovekovih zabluda je slepa vera u postojanost moralnih kodeksa i trenutnog načina života. A ako je šta na ovome svetu nepostojano i podložno raznoraznim izmenama, onda su to upravo ove dve stvari. Evo, uzmite samo kao primer robovlasništvo. Ono je prisutno u istoriji naše civilizacije, i to u potpunosti zakonski određeno, sve do druge polovine devetnaestog veka. Dakle, zakon, ništa manje i moral, su posedovanje drugog ljudskog bića smatrali za ispravno. Naravno, danas će robovlasništvo kod svakog iole zdravorazumskog bića izazvati potpuno zgražavanje. Tako će verovatno i nekim budućim generacijama pojedina današnja moralna i životna shvatanja izazvati istu reakciju, koliko god to nama zvučalo čudno, otprilike kao i nekom robovlasniku iz prošlosti ukoliko bi mu neko rekao da će ga u budućnosti smatrati za monstruma. Pokušajte samo da zamislite neke buduće generacije koje će u istorijskim udžbenicima čitati kako su u dvadeset i prvom veku živeli ljudi koji su ograničavali prava drugim ljudima, smatrajući to za ispravno. Od zlostavljanja žena u islamskim zemljama, čak i u onim državama koje sebe smatraju za deo civilizovanog sveta (da, misli se na Srbiju), pa sve do, najblaže rečeno, neblagonaklonog stava prema LGBT populaciji, što je i naša tema. I pre nego što neko u besu ostavi ovaj tekst, koliko zbog svojih predubeđenja, a još više zbog upoređivanja sudbine robova i homoseksualaca, treba reći sledeće. Naravno da su ove dve stvari, barem u današnjici, neuporedive, i to u stepenu progona, ali koren im je isti. I nekadašnji robovlasnici i današnji mrzitelji homoseksualaca koren svojih postupaka traže u moralu. Kao što su nekada robovi smatrani za niža bića, suštinski degenerisana stvorenja, tako i danas nemali broj ljudi homoseksualce posmatra kao bolesne ljude. Taj lični, mada je to daleko od bilo kakvog ličnog, stav je pre svega posledica opštevažećih etičkih i društvenih normi. Najgore od svega, taj stav se posmatra kao inherentan našem biću. A on je ništa drugo nego konstrukt, i to konstrukt novijeg datuma. Setite se antičke Grčke, poprilične slobode koju su homoseksualci uživali u Vizantiji i u kasnijim periodima. Današnja odbojnost, kao i progon homoseksualaca nastaju tek u novijem dobu. I traju sve do današnjice. O posledicama tih progona piše Patriša Hajsmit.
Glavna junakinja romana, mlada devojka Tereza, se posle odrastanja u sirotištu doselila u Njujork. Ambicija joj je da postane pozorišni scenograf, ali kako je taj put tek pred njom, zapošljava se kao prodavačica u robnoj kući. Slučajni susret sa tridesetogodišnjom Kerol joj menja život. Njihovo prijateljstvo malo po malo prerasta u opsesivnu ljubav. Samo što su protiv te ljubavi svi. Ne obazirući se na to, njih dve odlučuju da pođu na put koji će krunisati njihovu ljubav, ni ne sluteći do kojih će ih ponora i opasnosti ona odvesti.
Najveća vrednost ovog romana, i u ono u čemu je Patriša Hajsmit maestralna, je izuzetno portetisanje unutrašnjih svetova junakinja. Majstorski preplićući događaje sa posledicama koji ti događaji ostavljaju, Patriša Hajsmit sastavlja sjajnu romanesknu sliku. Naravno, to je samo jedan segment romana. Autorka je savršeni portretista vremena i prilika, pa bili to umetnički i bogataški krugovi Njujorka ili svet potlačenih radnica po robnim kućama. Otkrivajući njihove živote, i sve ono što nose u sebi, Patriša Hajsmit sastavlja sjajni bedeker kroz svet čovekovih skrivenih žudnji i ljubavi. I posledica koje te žudnje donose: „Tereza je zaustila da odgovori, ali u mislima je otišla predaleko – na neko udaljeno mesto, u daleki kovitlac iz kojeg se videla scena u toj slabo osvetljenoj, zastrašujućoj sobi gde njih dve kao da stoje u očajničkoj borbi. A u onoj tački kovitlaca gde su joj bile misli, znala je da je užasava jedino beznađe, ništa drugo. (…) Takođe njeno sopstveno beznađe, jer nikad neće biti osoba kakva bi htela da bude, niti će da radi ono što bi takva osoba činila.“
Patriša Hajsmit spada u red najznačajnijih američkih književnih stvaralaca dvadesetog veka. Njen prvi roman „Neznanci u vozu“ (1950) je doživeo veliki komercijalni uspeh, kao i ekranizaciju u režiji Alfreda Hičkoka. Sledi niz romana i zbirki priča (od kojih je najpoznatiji serijal od pet romana započet knjigom „Talentovani gospodin Ripli“) u kojima je Patriša Hajsmit vešto preplitala žanrovske konvencije (bili to detektivski, kriminalni ili romani koji se bave pitanjem rodnog i seksualnog identiteta) sa majstorskim psihološkim uvidima. Za svoje stvaralaštvo je zadobila niz američkih i internacionalnih priznanja, a njena dela su štampana u milionskim tiražima. Preminula je 1995. godine u Švajcarskoj.
„Cena soli“ je objavljena 1952. godine pod pseudonimom Kler Morgan, i to pošto je prvobitno odbijena od izdavača zbog otvorene homoseksualne tematike. Koliko osuđivan od strane puritanaca, toliko je u isto vreme ovaj roman postao kultan kod pripadnika LGBT populacije. Šta je izazvalo ovoliko oduševljenje, ali i zgražavanje? Najpre naturalistički i potpuno otvoreni pristup tada popriličnoj tabuiziranoj temi. Patriša Hajsmit ne krije seksualno opredeljenje svojih junakinja, ne provlači ga kroz ljigavu ljubavnu melasu ili moralizatorski stav. Duboko na strani svojih junakinja, ona slika svet u kojem čovek ne može da živi u skladu sa svojim porivima i najdubljim željama. Ili ako odluči da ih ostvari čeka ga progon, onaj koji se pravda moralom (vratiti se na početak teksta). A sve to rezultira užasom, zločinom protiv prirode i najdubljeg što čovek nosi u sebi. Najbolje to izražava sama autorka: „Kad čovek živi protivno svojoj prirodi, to je sama definicija izopačenosti.“

Naslov: Cena soli
Autor: Patriša Hajsmit (1921-1995)
Preveli: Ivan Radosavljević i Aleksandra Rašić
Izdavač: Samizdat B92, Beograd, 2014
Strana: 310

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s