Nivoi života – Džulijan Barns

Govoriti o emocijama nimalo nije lako. Najpre zato što ni ne postoji njihova opšteprihvaćena definicija. Ipak, u jednom se svi slažu, emocije su svojevrsno stanje uzbuđenosti prilikom susreta sa određenom situacijom ili pojavom. Dobar deo naučnika (počevši od pionirskog rada Čarlsa Darvina “Izraz emocije u čoveku i životinjama“) ih posmatra kao pomoć u preživljavanju i komunikaciji nastao tokom evolucije. Kasnije se ova teorija nadograđuje, a sa napredovanjem nauke krenulo je i fiziološko proučavanje emocija, što je rezultiralo nizom novih teorija o njihovom poreklu. Kako god bilo, emocije su jedna od komponenti koje čine čoveka onakvim kakav on jeste. I ne samo to, iako će ovo možda delovalo preterano, čovek je njihov rob. Ali, da krenemo ispočetka. Pored razuma, jedna od stvari koje čovek, svesno ili nesvesno, uzima za činjenicu koja ga odvaja od svih ostalih bića su emocije. Naravno, duboko smo svesni da emocije postoje i kod životinja, ali one jedino kod čoveka dobijaju, ili barem mislimo da dobijaju, plemenitu funkciju. Emocije su, najjednostavnije rečeno, od naših prapočetaka doživele neku vrstu apoteoze. Tako se u Bibliji, podjednako i u ostalim religijskim spisima, slavi strah, od boga razume se, kao plemenita stvar. U isto vreme, osećanje privrženosti prema članovima porodice, ona biblijska zapovest o poštovanju roditelja, doživljava identičnu pohvalu. Situacija je ista i u svakodnevnom životu. Osećaj ljubavi, ili privrženosti, prema prijateljima, partnerima, pripadnicima iste vere ili saplemenicima postavlja se na pijedestal vrline. Emocije svoj vrhunac zadobijaju u književnosti, bilo kroz poeziju ili prozu. Romantizam i kasniji umetnički pravci im dižu spomenike, one koji i danas predstavljaju lektirsku muku gotovo svakom školarcu. U isto vreme, koliko god to delovalo paradoksalno, emocije se posmatraju kao slabost. To je ponajviše izraženo u patrijarhalnim društvima gde je briga okrenuta više ka kolektivitetu nego ka pojedincu. Ali i tu postoji prekretnica, koju predstavlja Frojdov rad. Emocije se iz okvira privatnog sele u javni prostor. I polako dolazimo do današnjice, u kojoj su emocije sveprisutne. Po njima se ravnaju politički nastupi, marketinške kampanje i svakodnevni život, suštinski čini se da im je sve podređeno. O emocijama je progovorio i čuveni britanski književnik Džulijan Barns.
Kratki roman Džulijana Barnsa, „Nivoi života“, sastavljen je iz tri dela. U prva dva „Greh visine“ i „Na nivou“ upoznajemo pionire letenja balonom. Pred nama su engleski pustolov Fred Barnabi, francuski fotograf Feliks Turnašon i čuvena glumica Sara Bernar. Pripovest je to o čovekovom usponu isprepletanom sa emocijama koje ga odvode do najvećih visina. Onih stvarnih, ali podjednako i metaforičnih. Treći deo „Gubitak dubine“ nas prizemljuje. U njemu Džulijan Barns tka autobiografsku pripovest o gubitku supruge i o emocijama koje nas odvode do najdubljih ponora tuge.
Od prvih rečenica: „Spojiš dve stvari koje niko nikada nije spojio. I svet se promeni. Ljudi možda ne primete odmah, ali nema veze. Svet se svejedno promenio“, Džulijan Barns sastavlja roman koji pleni svojim lirizmom. Iako kompoziciono neuobičajen, nekima možda čak i previše, roman „Nivoi života“ uspeva da poveže naizgled potpuno nespojive stvari. Na prvi pogled šta to povezuje pionire letenja balonom iz devetnaestog veka sa piscem iz dvadesetog i prvog veka koji gubi svoju ženu? Suštinski ništa, ali upravo tu dolazi spisateljska magija Džulijana Barnsa. U njoj fabulu predstavlja samo podstrek, jer ono što je bitno je silina rečenica i emocija koje spajaju nespojivo i stvaraju luk koji sjedinjuje vekove, ljude i dijametralno suprotne događaje i pojave.
Džulijan Barns, jedan od najznačajnijih britanskih književnih stvaralaca današnjice, je rođen u Lesteru. Završava studije engleskog jezika, posle kojih postaje leksikograf Oksfordskog rečnika. Godinama je radio kao književni i televizijski kritičar. Debituje sa romanom „Metrolend“ (1980), a slavu mu donosi roman „Floberov papagaj“. Do sada je objavio preko dvadeset dela. Za svoje stvaralaštvo je zadobio najveća britanska i internacionalna književna priznanja, uključujući i Bukerovu nagradu za roman „Ovo liči na kraj“. Dela su mu prevedena na trideset jezika, a na srpskom je objavljeno preko deset prevoda njegovih knjiga.
„Aeronaut je mogao da poseti božji prostor – bez upotrebe magije – i da ga kolonizuje. I čineći to, otkrio je mir koji prevazilazi svaki um. Visina je bila moralna, visina je bila duhovna“, tako Džulijan Barns opisuje osećaj koji je pionire letenja balonom obuzimao. Iako se „Nivoi života“ mogu čitati kao pripovest o njima, oni su pre svega saga o osećanju slobode, uspona čoveka koji se odvojio od zemlje i dosegao vrhunac. Ikarovski je to let, koji nam donosi ushit, ali isto tako i pad. Taj pad u ovom romanu je piščev gubitak supruge. Prvobitno uzdignuće, shvatite ga metaforički što je i autorova namera, završava se padom. Oporim tekstom koji govori o predubokim ponorima u koje emocije mogu da nas odvedu. Džulijan Barns je čarobnjak reči, liričar bez premca, čovek koji uspeva da haotičnost našeg emotivnog života, podjednako i sivu realnost stvarnog postojanja, pretvori u maestralni tekst. I da napiše pripovest o najdubljim emocijama na nenadmašni način: „Bića smo tla, a ponekad možemo da dospemo do bogova. Neki se uzdižu umetnošću, neki religijom; većina ljubavlju. Ali kad letimo, možemo i da padnemo. Retka su blaga prizemljenja. (…) Svaka priča o ljubavi je potencijalna priča o žalosti. Ako ne odmah, onda kasnije. Ako ne za jednu osobu, onda za drugu. Ponekad za obe. Pa zašto onda stalno težimo ljubavi? Zato što je ljubav stecište istine i magije.“

Naslov: Nivoi života
Autor: Džulijan Barns (1946-)
Prevela: Bojana Vujin
Izdavač: Geopoetika, Beograd, 2013
Strana: 110

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s